Romani 17 pisaca našli su se u užem izboru za NIN-ovu nagradu za 2011. godinu, ali nije isključeno da se do kraja kalendarske godine, do kada žiri prima naslove, pojača konkurencija za najuži izbor.
Žiri NIN-ove nagrade saopštio je da je 17 naslova izdvojio u uži izbor od 33 knjige na široj listi, a najuži izbor sačiniće 26. decembra.
Najviše romana u užem izboru objavile su izdavačke kuća “Laguna” i “Mono i Manjana”, a dve imaju “Stubovi kulture”.
Među “Laguninim” naslovima u užem izboru su romani "Bremasoni" Mirjane Đurđević, "Tito je umro" Mirjane Novaković, "20 sati" Branka Ćankovića i "Mein Kampf" Svetislava Basare, dobitnika NIN-ove nagrade za 2006. godinu, za roman “Uspon i pad Parkinsonove bolesti”.
U užem izboru su i romani "Ej" Krste Popovskog, "Oda manjem zlu" Voje Čolanovića, dobitnika NIN-ove nagrade za 1987. za roman "Zebnja na rasklapanje", zatim "Ko je rekao živeli" T. H. Raiča i "Viktorija" Marka Krstića, u izdanju kuće “Mono i Manjana”, te knjige "Stubova kulture" - "Kontrolni punkt" Davida Albaharija, dobitnika NIN-ove nagrade 1996. godine za "Mamac", te "Krf" Borivoja Adaševića.
Među naslovima u užem izboru su i "Venecija" Vladimira Pištala (Agora), dobitnika NIN-ove nagrade 2008. za roman “Tesla, portret među maskama”, zatim "Bernardijeva soba" Slobodana Tišme (Kulturni centar Novog Sada), "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca (Arhipelag), "Đorđoneova kletva" Laure Barne (Zavod za udžbenike), "Almaški kružoci lečenih mesečara" Frane Petrinovića (Akademska knjiga), "Ugarak" Zorana Petrovića (Geopoetika) i "Prekomerna upotreba sile" Vide Crnčević-Basara (Dereta).
Žirijem za dodelu NIN-ove nagrade predsedava Vasa Pavković, a članovi su Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujčić.
Prema pravilima koje je žiri NIN-ove nagrade u novom sastavu ustanovio sredinom ove godine, u konkurenciji mogu biti samo romani objavljeni na srpskom jeziku, bez obzira na mesto izdavanja.
Prošlogodišnja dodela NIN-ove nagrade, koju je dobila Gordana Ćirjanić za roman “Ono što oduvek želiš”, u izdanju “Narodne knjige”, obeležena je, između ostalog, i zahtevom Sretena Ugričića da njegov roman “Neznanom junaku”, u izdanju “Lagune”, bude povučen iz konkurencije, uz obrazloženje da “ovakva NIN-ova nagrada, kakvom se uglavnom pokazala poslednjih dvadeset godina, ne daje legitimitet piscu, nego pisac daje legitimitet ovakvoj nagradi, ako pristane da učestvuje”.
S druge strane, dobitnica NIN-ove nagrade za 2010. godinu, Gordana Ćirjanić, rekla je na svečanoj ceremoniji dodele da su nagrade piput NIN-ove danas “možda jedini most između pisca i gotovo sluđenog čitaoca”, jer u Srbiji više ne postoji književni život i merodavno vrednovanje književnosti.
Prema njenom mišljenju, NIN-ova nagrada zadržala je ulogu “glavnog štambilja za društvenu overu književne vrednosti”.
Gordana Ćirjanić bila je tek četvrta žena koja je dobila NIN-ovu nagradu u njenoj više od pola vekla dugoj istoriji.
Novčani iznos NIN-ove nagrade bio je prošle godine milion dinara, a obezbedila ga je kompanija Telekom Srbija.
NIN-ova nagrada je do raspada bivše Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat je Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.
*U PRILOGU: Dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2010.
(SEEcult.org)