Vanishing Fiction
Izložba “Vanishing Fiction” Nemanje Nikolića u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu, čiji je inicijator i jedan od osnivača, obuhvata seriju slika nastalih u prethodnih godinu dana koje se nadovezuje na prethodne projekte tog umetnika u kojima referiše na apstraktnu i minimalnu umetnost, film, poziva se na umetničku praksu modernizma, ali ujedno i na avangardu jugoslovenskih umetnika sa fokusom na eksperimentalna istraživanja u domenu pokretne slike.
“Ukoliko Nemanju Nikolića posmatramo kao specifičan tip ritamanalitičara, bar kada proizvodi slike u kojima vrši remedijaciju igranih filmova u odnosu na njihovu ritmičku strukturu, onda se svaki od tih njegovih radova mora sagledati kao sažimanje tri ritmičke strukture u jedinstveni vizuelni iskaz koji je idiomatičan za medij koji za to koristi”, naveo je u tekstu povodom izložbe teoretičar umetnosti Stevan Vuković, podsećajući na reči Anrija Lefevra da ritamanalitičar mora da se osloni na iskustva sopstvenih ritmova da bi u potpunosti dosegao ritmove izvan sopstvenog tela.
U slučaju Nikolića, ritmovi koje otkriva u filmovima sažeti sa ritmovima njegovog gledanja tih filmova i ritmovima obrazovanja slikanih površina tokom procesa njihove produkcije.
“Ritmička struktura filmskog sadržaja nije prosto pomerena u medij slikarstva, sa svim njegovim specifičnim karakteristikama, već je takođe na tom putu subjektivizovana. Sagledani na takav način, ovi slikarski radovi se ukazuju kao veoma subjektivni i pojedinačni, pošto proizilaze iz veoma ličnog iskustva, ali su takođe skoro univerzalno čitljivi na nivou ekspresije, obzirom na njihovu upotrebu konvencionalnih slikarskih kodova. Po Lefevrovoj teoriji, da bi se omogućila takva impregnacija objektivnih značenjskih struktura subjektivnim iskustvima, tokom procesa transponovanja filmskih u slikarske ritmove, ne može se prosto osloniti na subjektivno analitičko prosuđivanje osobina nekog specifičnog ritma, nego je ‘nužno postati zahvaćen njime’. To znači da ‘se mora prepustiti, predati, napustiti sám sebe u tom vremenu’, ali uvek sa svešću da ‘će stvarno razumeti značenja i veze jedino ukoliko dođe do toga da ih sám proizvede’. Stoga, da bi se stvarno razumelo neko filmsko delo, nije dovoljno da ga čulno iskusimo i kognitivno zahvatimo, pa čak ni da ga podvrgnemo formalnoj analizi, već je nužno da napravimo prelaz sa toga što je Rolan Bart zvao čitalački u pisački modus njegovog sagledavanja, da bi u potpunosti subjektivizovali ritmičko ustrojstvo njegovog narativnog sadržaja, da bi ga reartikulisali i komunicirali putem neke lične ekspresije. Mora se ući u specifični set koji se konstruiše putem tog filma, i čak se potpuno izgubiti u njemu, ali sa punom svešću da se nakon povratka mora ispričati priča o tom iskustvu. Za umetnika, to znači krekovanje koda, prisvajanje ritmičke strukture i njegovo replikovanje, uz izbegavanje svih onih elemenata koji nisu suštinski, da bi se kao rezultat proizvelo nešto pojavno potpuno drugačije. Za slikara to znači da se nađe način da se eliminišu sve medijski specifične karakteristike koje oblikuju te ritmičke strukture, da bi se izvršila njihova remedijacija, držeći se toga što je Žorž Brak imenovao kao zadatak slikara, a to je da ‘konstituiše piktoralni događaj’”, naveo je Vuković u tekstu “Remediacija filmskih ritmova”.
Nemanja Nikolić (1987) diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, gde trenutno završava doktorski projekat. Od 2007. godine ima redovnu izlagačku aktivnost u zemlji i inostranstvu.
Dobitnik je više nagrada, kao što su nagrada za crtež iz Fonda “Vladimir Veličković”, specijalna otkupna nagrada za mural i zidnu instalaciju Rajfajzen banke i galerije 12Hub i nagrada za inovaciju iz Fonda “Miloš Bajić”.
Njegovi radovi se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama, kao što je ABN AMRO kolekcija u Amsterdamu, Lukas muzej narativne umetnosti u Los Anđelesu, WAP fondacija u Seulu, Ekard kolekcija u Hagu, Kolekcija Oktobarskog salona (Kulturni centar Beograda), Telenor kolekcija u Beogradu, kolekcija Centra za likovno obrazovanje Šumatovačka…
Izložba “Vanishing Fiction” u U10 biće otvorena od 22. marta do 5. aprila.
(SEEcult.org)
