Upravni odbor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu predložiće Ministarstvu kulture i informisanja Srbije da za direktora MSUB u narednom četvorogodišnjem mandatu bude imenovan sadašnji v.d. direktora Vladislav Šćepanović.
UO MSUB odlučio je 1. novembra većinom glasova o tom predlogu, razmatrajući prijave na javni konkurs za direktora koje su, osim Šćepanovića, podneli i galeristkinja Tamara Miodragović i istoričar umetnosti i likovni kritičar Jovan Despotović, nekadašnji kustos MSUB.
Za Šćepanovića su glasala četiri člana UO (predsednik Mihailo Petković, Dejan Đorić, Pavle Farčić i Svetlana Mitić), a jedan je bio uzdržan (Dragan Babić), preneli su mediji posle sednice UO otvorene za javnost.
Šćepanović je, kako je saopštio UO, dobio podršku i velike većine zaposlenih koji su učestvovali u anonimnoj anketi, organizovanoj prema preporuci Ministarstva kulture i informisanja.
Prema proceduri, direktora MSUB imenovaće Vlada Srbije na predlog Ministarstva kulture i informisanja koje prethodno treba da prihvati odluku UO.
Šćepanović je naveo u kandidaturi da mu je na prvom mestu namera da učini sve što ga obavezuje pozicija direktora MSUB kako bi se projekat rekonstrukcije zgrade na Ušću, započet 2007. godine, završio u što kraćem roku i na najkvalitetniji način. To, kako je naveo, predstavlja “program pre programa”, tj. glavni uslov funkcionisanja MSUB u njegovom punom kapacitetu.
Glavni cilj MSUB, prema planu Šćepanovića, trebalo bi da bude njegovo pozicioniranje u društvu kao najznačajnije muzejske institucije matične za umetnost 20. veka, sa namerom da sakuplja, čuva i izlaže dela savremene umetnosti i recentne umetničke prakse, kao i da pored pomenute osnovne delatnosti, izučava naučna polja sa kojima se savremena umetnost dodiruje i prepliće kao što su arhitektura, dizajn, masovni mediji, a posebno novi mediji i film.
U skladu sa tim, Šćepanović od kustoskog tima, kao stručnog kadra u Muzeju, očekuje da muzeološki i studijski obradi kako tematski, tako i problemski fond muzeja, kao i da prati i izlaže recentnu i savremenu umetničku praksu na domaćoj i inostranoj sceni kako bi šira javnost stekla kvalitetan uvid u tokove i vrednosti savremene umetnosti koju reprezentuje Muzej.
Uloga Stručnog saveta MSUB u toj misiji bila bi društveno odgovorna i realizovala bi se kroz timski rad i dobru saradnju kustosa i tehničkog osoblja na realizaciji programskih ideja.
Jedan od najznačajnijih zadataka Muzeja bio bi rad na digitalizaciji i katalogizaciji umetničkih zbirki, kao i digitalizaciji bogate umetničke dokumentacije vezane za jugoslovensku umetnost 20. veka. Na taj način, kroz njihovu sistematizaciju i promociju u široj javnosti, MSUB bi predstavljao važnu naučno-istraživačku bazu, kako za kustose i naučne radnike, tako i za studente i ljubitelje umetnosti, jer umetnička dokumentacija, kako je naveo Šćepanović, mora biti lako dostupna kao i sve ostale informacije koje su značajne za promovisanje savremene umetnosti u Srbiji i inostranstvu.
Važan segment rada, prema predlogu Šćepanovića, bio bi i nastavak prikupljanja i prezentovanja muzejskih zbirki sa posebnim naglaskom na internacionalnu zbirku grafike i zbirku novih umetničkih medija (film, video i fotografija), kao i temeljnije istraživanje i prezentovanje nekih do sada nedovoljno vidljivih umetničkih pojava u posleratnom slikarstvu i skulpturi.
“Preko novih sistematičnih otkupa i poklona pokušali bi smo popuniti praznine umetničkog fonda Muzeja sa ciljem što boljeg predstavljanja celokupne savremene likovne scene”, naveo je Šćepanović, koji strategiju MSUB-a u naredne četiri godine vidi na tri nivoa: nacionalnom, regionalnom i međunarodnom.
Inovacija u radu bila bi pokretanje radija i televizije MSUB-a koji bi vršili snažan uticaj u promociji savremene umetnosti i njene teorije u širem auditorijumu. S obzirom na nedostatak kulturnih i edukativnih sadržaja na medijskom prostoru tim sadržajima, muzejski mediji predstavljali bi značajan resurs kulturne edukacije društva, naveo je Šćepanović, koji je, između ostalog, kao posebno važno istakao i insistiranje na regionalnom značaju kolekcije preko koje bi trebalo ostvariti još širu međunarodnu saradnju.
Šćepanović je od juna 2013. godine v.d. direktora MSUB, a postavljen je odlukom tadašnjeg ministra kulture Bratislava Petkovića, nakon nakon neuspešnog konkursa za direktora na koji se prijavila bila i dotadašnja direktorka Branislava Anđelković. Treći kandidat bio je Slobodan Kaštavarac.
Predlog kandidature Šćepanovića za direktora MSUB u celini moguće je naći na sajtu MSUB.
(SEEcult.org)