Veća od Crne Gore

Zvezda svetske umetničke scene Marina Abramović i crnogorski zvaničnici potvrdili su realizaciju projekta MACCOC (Marina Abramović Community Center Obod Cetinje) na Cetinju, koji bi trebalo da pretvori bivšu fabriku “Obod” u internacionalni multimedijalni umetnički centar, ali i da doprinese ekonomskom razvoju crnogorske prestonice i cele zemlje povećanjem zaposlenosti i stranih investicija.

Abramovićevoj, koja je posetila tokom vikenda Cetinje s renomiranim arhitektama Remom Kolhasom (Koolhaas) i Šošijem Šigemacuom (Shohei Shigematsu), koji učestvuju u izradi master plana MACCOC-a, uručeno je 1. oktobra i najviše crnogorsko državno priznanje - Trinaestojulska nagrada za životno delo koju je nazvala najvažnijom u životu.

“Nagrada ‘13. jul’ je nagrada koja će biti sigurno najvažnija u mom životu”, rekla je Marina Abramović, koja je i zaplakala na svečanoj ceremoniji u galeriji “Dado Đurić” na Cetinju.

Podsećajući da se već 40 godina bavi umetnošću performansa, te da je bila i kritikovana, odbačena i ismejana, Abramovićeva je rekla da je bila “uporna, ponosna i tvrdoglava kao i svi Crnogorci” i da nikada nije odustala da se bori za tu vrstu umetničkog izraza.

Trinaestojulsku nagradu, koju je dobila na predlog Narodnog muzeja, Abramovićeva je rekla da doživljava kao potvrdu da je “priznata za životno delo u sopstvenoj zemlji”.

Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić, koji joj je uručio najviše državno priznanje, rekao je da je ime Marine Abramović “veće od imena Crne Gore”.

“I tamo gde ne znaju za Crnu Goru znaju za Marinu Abramović”, rekao je Krivokapić, dodajući da je najveći znak snage Crne Gore “vraćanje njenih ljudi u nju”.

Abramovićeva je tokom vikenda učestvovala i u prezentaciji MACCOC-a u bivšoj fabrici “Obod” s Kolhausom i Šigemacuom, crnogorskim premijerom Igorom Lukšićem, ministrom kulture Branislavom Mićunovićem i gradonačelnikom Cetinja Aleksandrom Bogdanovićem, a poručila je da svoju obavezu u projektu shvata ozbiljno.

Ističući da je vrlo važno da se napravi plan, te da arhitekte, potpisivanjem ugovora, dobijaju obavezu da završe master plan za devet meseci, Abramovićeva je rekla da će se onda znati i kada se može očekivati završetak MACCOC-a.

Izrazila je i uverenje da će bar jedan deo tog centra biti završen 2013. godine, kada se obeležava 200 godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša (1813-1851), slavnog pesnika, vladara i vladike.

Abramovićeva bi za tu priliku dovela i druge internacionalne umetnike na Cetinje, a s obzirom da je 2013. i Bijenale umetnosti u Veneciji, rekla je da bi za tu priliku trebalo predstaviti maketu budućeg “Oboda”. Tako bi se nastavio proces prezentacije MACCOC-a, započet njenim učešćem u crnogorskom paviljonu u Veneciji 2011. godine, kada je prikazan film o konceptu oživljavanja bivše cetinjske fabrike frižidera i maketa budućeg multimedijalnog centra.

Abramovićeva je naglasila da funkcija umetnika danas nije u tome da sedi u studiju i čeka da bude otkriven, već je neko ko je aktivan činilac u razvoju društva.

“Ja sam se do sada bavila umetničkom praksom i pedagoškim radom, ali od momenta kada ste mi dali tu čast da ‘Obod’ nosi moje ime, moj stav se radikalno promenio. Ja imam prema vama obavezu i ja tu obavezu uzimam ozbiljno”, poručila je Abramovićeva, ističući da želi da dovede do promena na Cetinju i pomogne internacionalnim kontaktima da se stvori povoljna klima u kojoj će maksimalan broj ljudi naći posao u novom "Obodu". Da bi to moglo da se desi, kako je rekla, “Obod” mora da se prilagodi novim zahtevima 21. veka.

Projekat MACCOC i prema rečima crnogorskih zvaničnika predstavlja novu razvojnu mogućnost Cetinja i Crne Gore.

Prema rečima premijera Lukšića, MACCOC je projekat koji predstavlja sinergiju kulture i ekonomije, a imaće “pozitivne implikacije i za Crnu Gori i za širi region”. Deo priprema za realizaciju MACCOC-a počeo je u okviru projekta “Cetinje 2010-2015” koji je u toku, a ukupno vredi 20 miliona evra. Obuhvatio je i investicije u Biljardi, na Mauzoleju i nizu drugih muzeja.

Prema rečima Lukšića, master plan MACCOC-a mogao bi da bude gotov već na proleće, a potom bi realizacija tog projekta bila zasnovana na modelu “javno-privatnog partnerstva”.

To bi podrazumevalo, između ostalog, i vrstu biznis zone koja će koristiti sve beneficije koje su planirane na državnom i gradskom nivou i već su, kako je rekao, počele da privlače investitore.

Reč je o stimulansima i povlasticima za potencijalne investitore koji će, prema rečima gradonačelnika Cetinja Aleksandra Bogdanovića, “imati najveće pogodnosti u čitavom regionu”.

To bi, kako je dodao, podrazumevalo i izrazito smanjenje fiskalnog opterećenja na zarade zaposlenih u MACCOC-u, oslobađanje od poreza na dobit novoformiranih pravnih lica u prvih osam godina poslovanja, kao i oslobađanje od poreza na dohodak fizičkih lica, kao i poreza i doprinosa za socijalno osiguranje, poreza na nepokretnost do tri godine poslovanja...

Uloga Abamovićeve bi, kako je sama rekla, bila da obezbedi “kontakte spolja” i privuče i druge internacionalne umetnike na Cetinje.

“Moja funkcija ovde je funkcija ambasadora kulture Cetinja. I tu ću najviše da sprovedem svoju misiju. I uzimam je vrlo ozbiljno. To već radim. Kad dođe master plan, biće mi mnogo lakše”, rekla je Abramovićeva odgovarajući na pitanja novinara na prezentaciji MACCOC-a.

S obzirom da u Hadsonu u državi Njujork pravi veliki centar za umetnost performansa, Abramovićeva je rekla da je “ideja za Cetinje daleko šira”, pa će u MACCOC-u, između ostalog, biti snimani i filmovi.

Prema njenim rečima, o “Obodu” je pričala i na nedavnom Filmskom festivalu u Veneciji, na kojem je bila članica glavnog žirija.

“Upoznala sam uglavnom sve najveće filmske reditelje, glumce, a neke znam i od ranije. Pričala sam o ‘Obodu’. Velika je zainteresovanost”, rekla je Abramovićeva.

Prema njenim rečima, neće biti snimani “holivudski filmovi bez ikakvog smisla”, već će biti pozivani režiseri koji imaju šta da kažu. “Biće velika selekcija ko će doći ovde i ko će praviti filmove. To je vrlo važno”, dodala je.

Novinare na prezentaciji MACCOC-a interesovalo je i koliko će imati vremena za stvaralački i pedagoški angažman kojim bi se trajnije vezala za Crnu Goru, na šta je Abramovićeva odgovorila da "generalno u životu nema vremena", ali da misli da će imati svake godine na Cetinju svoj kurs, ciklus predavanja.

Prema njenim rečima, to bi značilo da bi provodila između jednog i tri meseca godišnje na Cetinju.

“Ali, moja funkcija nije da budem tu, već bilo gde, i da govorim o Cetinju, da dovodim ljude koji nikada nisu bili”, dodala je Abramovićeva, rodjena 1946. godine u Beogradu, gde je i započela umetničku karijeru u grupi umetnika okupljenih oko Studentskog kulturnog centra (Dragoljub Raša Todosijević, Zoran Popović, Era Milivojević, Neša Paripović i Gergelj Urkom).

Abramovićeva je napustila rodni Beograd i bivšu Jugoslaviju sredinom 70-ih, a u međuvremenu je ostvarila jednu od najuspešnijih karijera na svetskoj sceni.

Fabrika “Obod”, inače, bila je jedan od izlagačkih prostora poslednjeg, petog Cetinjskog bijenala 2004. godine, na kojem je učestvovala i Marina Abramović, a održano je pod nazivom "Love it or Leave it" (Voli ili ostavi), pod umetničkim vođstvom nemačkog kustosa Renea Bloka (Bloch).

Abramovićeva je učestvovala na petom Cetinjskom bijenalu iako je ranije izjavila da više neće izlagati u Crnoj Gori, nakon što je otkazano njeno učešće u Jugoslovenskom paviljonu na Bijenalu u Veneciji 1997. godine. Ona je ipak učestvovala u Veneciji, na centralnoj izložbi, na poziv tadašnjeg umetničkog direktora Đermana Ćelantea (Germano Celante), a za rad “Balkanski barok” (Balkan Baroque) dobila je Zlatnog lava. Umesto nje, Srbiju i Crnu Goru predstavljao je u Veneciji crnogorski umetnik Vojo Stanić.

Slavna umetnica izgladila je odnose sa Crnom Gorom osam godina kasnije, nakon što je dobila pismo izvinjenja od tadašnje crnogorske ministarke kulture Vesne Klibarde.

Uoči petog Cetinjskog bijenala, Abramovićeva je rekla, u intervjuu za SEEcult.org, da se odazvala na poziv kao profesionalac.

Radovi Marine Abramović, koja je 2010. godine dobila  crnogorsko državljanstvo, predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org

*Foto: gov.me

(SEEcult.org)