Vek od atentata u Sarajevu
Stogodišnjica atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koji je bio povod za početak Prvog svetskog rata, obeležava se 28. juna u Sarajevu nizom programa, u prisustvu evropskih zvaničnika i državnika iz većine zemalja u regionu. Vek od atentata Gavrila Principa na nadvojvodu Ferdinanda obeležava se istovremeno i u Andrićgradu u Višegradu, u prisustvu zvaničnika Srbije i Republike Srpske, koji 28. juna obeležavaju i Vidovdan, dan kada se pre 625 godina dogodila Kosovska bitka.
Vrhunac višednevnog programa kojim se u Sarajevu obeležava stogodišnjica od atentata na Franca Ferdinanda biće koncert Bečke filharmonije u obnovljenoj Vijećnici, uz učešće Hora Opere Narodnog pozorišta Sarajevo, sa kojim ce izvesti dela Jozefa Hajdna, Franca Šuberta, Albana Berga, Johanesa Bramsa i Morisa Ravela
Koncertu Bečke filharmonije, kako su preneli sarajevski mediji, prisustvovaće visoki zvaničnici evropskih zemalja i regiona, uključujući predsednike Austrije, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore, a koncert će biti direktno prenošen na BHT1, kao i na javnim servisima Nemačke (ZDF), Francuske (France Televisions), te Evropske radiodifuzne unije.
Uoči početka koncerta Bečke filharmonije, grupa građana okupila se nedaleko od Vijećnice protestujući sa maskama Gavrila Principa na glavama i držeći transparente sa natpisima "Ponovo smo okupirani (od nacionalizma, kapitalizma, EU i međunarodne zajednice" i "Ja sam Gavrilo Princip".
Ceremoniji u Sarajevu, inače, osim austrijskog predsednika Hajnca Fišera, prisustvuju i ministar odbrane Austrije Gerald Klug i šef Generalštaba Otmar Komenda, kao i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, Makedonije Đorđe Ivanov i Crne Gore Filip Vujanović. Najavljeni su i prestavnici vlada Italije, Francuske, Velike Britanije, Španije… kao i unuk poslednjeg austrijskog cara i predsednik Austrijskog panevropskog pokreta Karl fon Habsburg koji je prethodnog dana bio jedan od uvodničara okruglog stola “Evropska perspektiva BiH 1914-2014”. Ocenio je, između ostalog, da se trenutno niko ne bi usudio da raspravlja o tome da li bi BiH trebalo da uđe u EU ili ne, a istakao je i da je stogodišnjica atentata u Sarajevu poseban dan koji ukazuje da je ujedinjena Evropa potrebnija nego ikada. “A sigurno je da Evropa nikad neće biti kompletna bez Bosne”, rekao je Karl fon Habsburg.
Jedan od glavnih događaja u okviru obeležavanja stogodišnjice atentata u Sarajevu je i muzičko-scenski spektakl "Stoleće mira nakon stoleća ratova", u režiji Harisa Pašovića i produkciji East West Centra, koji će biti održan na Latinskoj ćupriji – na mestu na kojem je mladi Srbin iz Bosne Gavrilo Princip ubio 28. juna 1014. godine Franca Ferdinanda.
Memorijalni muzičko-scenski spektakl održava se u znak sećanja na žrtve Prvog svetskog rata i drugih ratova u 20. veku, u nadi da će naredno stoleće biti stoleće mira. Kroz muziku, teatar, ples, video, arhitekturu i vizuelne umetnosti, taj muzičko-scenski spektaklokupiće gotovo 300 domaćih i stranih učesnika - glumaca, plesača, pevača, muzičara, autora vizualne umetnosti…
Pašovićev spektakl jedna je od aktivnosti Fondacije “Sarajevo, srce Evrope” i “Sarajevo 2014” - programa obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata koji finansira EU, a čiji je cilj da se iz Sarajeva širom sveta pošalje poruka mira, pomirenja i solidarnosti.
Među učesnicima su i igrači Baleta HNK i Plesnog centra Tala u Zagrebu i Baleta Narodnog pozorišta u Sarajevu, a među muzičarima različitih profila su i Dino Merlin i Šaban Šaulić, te brojni glumci (Alma Prica, Selma Ergeč, Aisa Maiga, Uroš Mladenović, Vladimir Maksimović, Aleksandra Pejić, Kristina Jevtović, Una Đelosavljević, Rijad Gvozden…)
Na dan kada je pre sto godina pripadnik tajne organizacije Mlada Bosna ubio austrougarski prestolonaslednika, u selu Oblja u Bosanskom Grahovu otvorena je obnovljena spomen-kuća Gavrila Principa. Najveći deo sredstava za obnovu Principove kuće prikupilo je lokalno stanovništvo.
Gavrilova rodna kuća zapaljena je 1995. godine, kada je izgoreo i muzej u kojem su bili brojni eksponati. Tada je izgoreo i originalni plan atentata na austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda.
Stogodišnjica početka Prvog svetskog rata bila je povod i za projekat “Kreativne konekcije” koji je pokrenuo Britanski savet u želji da ukaže na iskustva proteklog veka u životima ljudi i u kreiranju njihove budućnosti.
U Istorijskom muzeju 26. juna otvorena je izložba "A onda, odjeknuo je onaj hitac u Sarajevu..." koja kroz dokumente, arhivsku i novinsku građu, fotografije i druge predmete priča priču o Sarajevu, BiH i Evropi u periodu od 1914. do 1918. godine. Za realizaciju izložbe korišćen je i materijal projekta za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata pod vodjstvom Imperijalnog ratnog muzeja u Londonu.
Uporedo sa programom u Sarajevu povodom stogodišnjice atentata, u Višegradu je svečano otvoren Andrićgrad, u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske i Srbije.
Predsednik RS Milorad Dodik i srpski premijer Aleksandar Vučić, uz filmskog reditelja Emira Kusturicu, koji je idejni inicijator Andrićgrada, presekli su crvenu vrpcu. Kusturica je sa gostima potom prošetao Ulicom Mlade Bosne.
Prethodno je u crkvi Svetog cara Lazara i kosovskih mučenika srpski patrijarh Irinej služio liturgiju, kojoj su prisustvovali predstavnici Vlade RS, pisac i akademik Matija Bećković, kao i princ Aleksandar Karađorđević.
(SEEcult.org)
