Velika škola Ljubiše Rajića
Kulturni centar Beograda, Grupa za skandinavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Filmski festival “Slobodna zona” pokrenuli su forum “Velika škola Ljubiše Rajića” koji će se - kroz forme tribina, filma, predavanja i prezentacija, baviti temama u vezi sa visokoškolskim obrazovanjem, književnim prevođenjem i društvenim i kulturnim aktivizmom.
Nazvan imenom pokojnog prof. dr Ljubiše Rajića, novi forum usmeren je i oblikovan prema potrebama, očekivanjima i potencijalima pre svega mladih ljudi, budućih stručnjaka, jer dobrobit i perspektivna budućnost studenata bili su lična i profesionalna misija prof. Rajića.
Forum je dobio naziv povezivanjem profesorovog imena i prve institucije koja je prethodila najvišim naučnim i nastavnim ustanovama u Srbiji - Velike škole (1808-1813) u Beogradu, pre svega imajući u vidu pionirsku i vizionarsku prirodu kako tog obrazovnog projekta, tako i ličnosti Rajića.
Prvi program organizovan je upravo povodom godišnjice smrti Ljubiše Rajića (Beograd, 4. april 1947 - 4. jun 2012), 5. juna u Galerija “Artget” KCB-a, a bavio se jednom od najznačajnijih profesorovih tema - obrazovanjem, za koje je verovao da je razvojni resurs jednog društva, jer studije nisu investicija mladih u privatnu budućnost, već investicija društva u kolektivnu budućnost.
Dobrodošlicu prisutnima dala je pomoćnica direktora za program KCB-a Vesna Danilović, najavljujući program Foruma, a prvi čas počeo je premijerom kratkog dokumentarnog filma Nikole Budanovića “Da li ovde neko radi kad ja nisam tu?” u kojem o znanju i obrazovanju govore oni kojima je Rajić posvetio profesionalni život - njegovi studenti, a nastao je u produkciji “Slobodne zone junior” i KCB-a.
O pitanjima obrazovanja govorili su Mirna Stevanović (Grupa za skandinavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu), Frens Štekel (Nemačka služba za akademsku razmenu – DAAD), Dejan Ilić (Fabrika knjiga), Aleksandar Baucal (Katedra za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu), Jelena Veljić (platforma samoobrazovanja “Učitelj neznalica”), Aleksandar Stojanović (organizacija za radikalne teorijske prakse “Gerusija”) i Nenad Antić (Telenor, Odeljenje za ljudske resurse), uz moderaciju Novice Milića (Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta “Singidunum”).
Razgovor je bio posvechen pitanjima etike studiranja (etika nastavnika i etika studenata), standarda univerzitetskih studija, problemu visokog školstva kao javnog dobra, odnosu države i univerziteta, mogućnostima i teškoćama reforme univerziteta u Srbiji, evropskim univerzitetima danas, tržištu i pitanju znanja - da li je moguće i šta podrazumeva liberalno obrazovanje danas?
Prof. Rajić bio je osnivač i profesor na Grupi za skandinavske jezike i književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, član Norveške akademije nauka i mnogih uglednih međunarodnih stručnih udruženja i organizacija, izuzetan književni prevodilac i intelektualac koji je duže od dve decenije jasno artikulisao vrednosti i htenja velikog broja građana Srbije. Njegovo naučno i društveno pregalaštvo, lično dostojanstvo, nepomirenost, ali i ljudska toplina, ostavili su duboke tragove koji mogu biti podsticaj novim promišljanjima društveno-kulturnih obrazaca, ali i generator njihovih promena.
Udruženje književnih prevodilaca Srbije ustanovilo je nagradu “Ljubiša Rajić” koja će, počev od 2014, biti dodeljivana bijenalno 4. aprila, na Dan studenata i dan profesorovog rođenja – za prvi prevod proze i poezije sa bilo kog jezika.
Drugi čas foruma biće održan krajem juna.
Projekat podržavaju Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ambasada Švedske u Srbiji.
GLAS IZ BEOGRADA
Koliko je bila vrsna pedagoška i društvena delatnost prof. dr Ljubiše Rajića zapažena potvrđuje i to što je Valentina Delić, dobitnica Unicefove nagrade za seriju “Leksikon”, koja je emitovala na četiri televizije u regionu bivše Jugoslavije, napisala scenario i režirala film “Glas iz Beograda”. Sećanje na predanog i studentima uvek bliskog profesora Filološkog fakulteta u Beogradu premijerno je prikazano 29. i 30. aprila u okviru takmičarskog programa srpskog dokumentarnog filma šestog međunarodnog festivala Beldocs u Beogradu. Žiri je autorki i Radio-televiziji Srbije dodelio specijalno proznanje za dostojanstven i uznemirujući portret Ljubiše Rajića i za jedinstven način predstavljanja duboke, stvaralačke, jednostavne i odgovorne ličnosti.
Film upitno podseća i navodi na trajno pamćenje da je Srbija 2004. godine, nakon decenije razaranja i kulturnih sankcija, imala najbolju Katedru za skandinavistiku na svetu, priznanje koje je od Švedskog instituta dobila u konkurenciji od 250 svetskih ustanova. Prvak sveta u navedenoj disciplini, malo je poznato, bio je osnivač Katedre prof. dr Ljubiša Rajić, nezaboravan i po lekcijama o etici, o kome u tom dokumentarcu pričaju sedam sagovornika. Tu su i odlomci njegovih intervjua iz obimne arhive RTV Beograd tokom poslednje decenije, a o vremenu u kojem se bespoštedno angažovao, podsećaju fotografije Goranke Matić. Direktori fotografije su Petar Vujanić i Života Neimarević, a film je montirala Ksenija Savićević.
Dimitrije Stefanović
