Veliki arhiv Pogačara
Retrospektivna izložba Tadeja Pogačara “Veliki arhiv”, koja će biti otvorena od 6. do 19. maja u Galeriji PM/Galeriji Prsten u Zagrebu, najveći je i najsveobuhvatniji prikaz rada tog slovenačkog umetnika ikada viđen u Hrvatskoj.
Izložba “Veliki arhiv” pokriva dve decenije stvaralaštva i rada Pogačara i Muzeja savremene umetnosti P.A.R.A.S.I.T.E.
Izložba sadrži video radove, predmete, fotografiju, radove na papiru, umetničke knjige i instalacije.
Parazitizam Pogačara je suptilna dekonstrukcija horizonta svakodnevice i nemilosrdan izazov društvenim sistemima koji se koriste kako bi se uspostavilo središte, dominacija i moć u svakodnevnom životu, umetnosti i društvu. U transdisciplinarnim projektima, baziranim na istraživanju, Pogačar referiše, između ostalog, teoriju francuskog intelektualca i filozofa Mišela Sera (Michel Serres), koji je razvio koncept parazita, takozvane treće osobe kao personifikacije trećeg prostora. Taj koncept donosi revidirano viđenje osnovnih kategorija u društvenim naukama.
Prema Seru, ljudi su univerzalni paraziti koji parazitiraju na prirodi i drugim ljudima.
Pogačar se, kako je istaknuto u pratećem tekstu, bavi intervenističkom logikom, institucionalnom kritikom i kritičkim istraživanjem društvenih i političkih pitanja, kao i participativnim i sarađivačkim projektima. Njegovi projekti posvećeni su paralelnim ekonomijama, samoorganizaciji, urbanim manjinama, uradi-sam arhitekturi, transformaciji javnog prostora, kontroli itd. Mnogi njegovi projekti su dugoročni, poput “Škola je gotova” (2007), “Kraljevi ulice”, “Arhiva ulične ekonomije”, “Javna skulptura P.A.R.A.S.I.T.E.”… i uključuju timski rad i aktivno učestvovanje.
Jedan od najkompleksnijih Pogačarevih projekata je “CODE-RED”, koji je započet 1999. godine i još traje, a koristi razne oblike javnih akcija i aktivizma, te subverzije u urbanim, medijskim i virtualnim okruženjima.
Pogačar je izlagao naširoko, a u poslednje vreme predstavio se u Muzeju savremene umetnosti Metelkova u Ljubljani, Galeriji savremene umetnosti u Lajpcigu (2012), Centru za umetnost u medijima ZKM u Karlsrueu (2011-2012), Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu (2011), kao i na Manifesti 1 u Roterdamu i na bijenalima u Sao Paulu, Veneciji, Istanbulu, Pragu i Tirani.
Imao je i izložbe u MUMOK-u u Beču (2009), Umetničkom institutu San Franciska (2007), NGBK-u u Berlini (2007), Stedelijk muzeju u Amsterdamu (2004), Centralnom domu umetnika u Moskvi…
Pogačar je i osnivač i direktor P.A.R.A.S.I.T.E. instituta, neprofitne kulturne ustanove koja vodi Centar i galeriju P74 i knjižaru, kao i projektni prostor Kapsula u Ljubljani.
Dobitnik je niza nagrada, stipendija i rezidencija, uključujući György Kepes Fellowship grant za napredne studije i transdisciplinarno istraživanje u umetnosti, Culture and Technology (MIT, Boston, 2012-2013), Trend nagradu za likovnu umetnost (Ljubljana, 2007), Jakopičevu nagradu za likovnu umetnost (2009), stipendiju Gradovi koji se smanjuju (Lajpcig, 2004), stipendiju Franklin Furnace (Njujork, 2001), AIR_port rezidencijalni program Forum Stadtpark u Gracu (2003) i rezidenciju Austrijskog kulturnog foruma u Londonu (2003).
Izložba u Zagrebu pripremljena je u saradnji Hrvatskog društva likovnih umetnika s P.A.R.A.S.I.T.E. institutom, a podržala su je ministarstva kulture Hrvatske i Slovenije, kao i Ured za kulturu Ljubljane.
(SEEcult.org)
