Izložba beogradskog umetnika Aleksandra Rafajlovića “Veliki posao sa malim sobom” (Die grosse arbeit des kleinen selbst) biće otvorena 5. marta u Fortuna galeriji u Beču, koja je opisala njegove radove kao “slikane fotografije”.
Bečka galerija istakla je da je reč o radovima koji odslikavaju neustrašivo suočavanje sa životom i smrću i čovekovim bićem izvan ideoloških i estetskih učenja.
Izložba obuhvata i radove koje je Rafajlović predstavio u aprilu prošle godine u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, odnosno fotografije iz ciklusa “S M L XL” s nagomilanim raznobojnim ženskim donjim vešom na tezgama jednog portugalskog gradića, koje su svojevrsni omaž velikim umetnicima bojenog polja.
Te radove, koji su predstavljeni i u Galeriji umetnika Portala SEEcult.org, odlikuje izražen pikturalni karakter, a prema navodima samog umetnika, zaokružuju priču koja traje desetak godina i čine kariku koja je nedostajala u lancu ličnih osećanja i razumevanja života, popunjavajući tako prazninu nastalu bavljenjem naizgled važnijim i ozbiljnijim temama.
Kako je navela o ciklusu “S M L XL” istoričarka umetnosti Darka Radosavljević Vasiljević, Rafajlović beleženjem zatečenih situacija iz života “slučajnog prolaznika”, koncentracijom na spontano kolažirane detalje - svima poznate predmete (ženske gaće) koje se u gomili, mnoštvu, nude na uličnoj tezgi, opet postiže enformel kompoziciju.
No, sada, fotografisani objekti/predmeti nose dodatno značenje - oni ne čine samo apstraktnu formu, već ukazuju na jasno prepoznat detalj. Tako dinamično i spontano nabačani uzorci stvaraju bogatu mešavinu različitih asocijacija, u zavisnosti od raspoloženja posmatrača. Koloristički prizor i dalje može da bude enformel, prepoznatljivost predmeta može da pobudi erotske misli, ali nabacana šarena gomila neobičnih oblika od tkanine može da bude i duhovita.
Kombinacijom nešto ranije nastalih radova, keramičkih portreta žena sa nadgrobnih spomenika i savremenih ženskih gaćica, koje treba da nađu mesto na mladom, živom i željnom ženskom delu tela, jasno se uspostavlja odnos erosa i tanatosa, navela je Darka Radosavljević, ističući da je Rafajlović umetnik bez koga je nezamisliva savremena umetnička scena u Srbiji i dosledan je stvaralac koji nikada nije pravio kompromise.
Rafajlović je, kako je dodala, autor u koga se “na neviđeno” može imati poverenje i koji spada u mali broj onih koji autentičnošću stoje ravnopravno sa evropskim umetnicima.
Rafajlović je dobitnik najznačajnijih nacionalnih nagrada, među kojima su nagrada "Vladislav Ribnikar" dnevnog lista “Politika” za izložbu održanu 2004. godine i nagrada najveće internacionalne izložbe u Srbiji - Oktobarskog salona 1999. i 2005. godine.
Prema navodima Darke Radosavljević, Rafajlovićev značaj za širu zajednicu ne samo što je potvrđen najvećim nacionalnim priznanjima, već je mnogo važniji - njegova delatnost izlazi iz ličnih okvira, posvećen je poslu, osoba je koja prati vreme (ili ide ispred) i koja u radovima, uvek visoko kvalitetne produkcije, targetira ključne teme i probleme percepcije umetničkog dela i položaja umetnika danas i ovde.
Po obrazovanju slikar, Rafajlović je veoma brzo nakon studija zauzeo poziciju vrsnih savremenih enformelista, a krajem 90-ih menja tehniku izraza i počinje da radi sa fotografijama, zadržavajući istančan odnos prema kombinovanju detalja.
Na početku razvoja “fotografskog” opusa, pažljivim kolažiranjem mnogobrojnih precizno odabranih fotografija konkretnih detalja, postiže utisak apstraktne slike. Razvijajući koncepciju, izoštravajući fokus, vremenom koristi sve manje različitih uzoraka da bi postigao isti senzibilitet, istakla je Darka Radosavljević, dodajući da upravo različiti nivoi čitanja, besprekorna produkcija, dorađenost svakog elementa, precizan odabir detalja i promišljene kombinacije, dokazuju zrelost i iskustvo istinskog umetnika, kakav Rafajlović jeste.
Rafajlović je prvi domaći savremeni umetnik kome je Pošta Srbije štampala prigodnu marku s likom, povodom 50. rođendana 2007.
Rođen 1957. godine u Beranama u Crnoj Gori, završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1980. godine, a postdiplomske studije 1983. i specijalizaciju na Skoli lepih umetnosti u Parizu (Ecole National superieure des Beaux-Arts) 1983/84.
Izlagao je u najznačajnijim galerijama u Beogradu, a radovi su mu bili predstavljeni na više prestižnih izložbi jugoslovenske i srpske likovne umetnosti, slikarstva i fotografije u zemlji i inostranstvu. Izlagao je samostalno i u Portugalu, gde je godinama radio i kao portretista, kao i u Hrvatskoj i Grčkoj.
Radio je u Hrvatskoj na Rabu (1977-1984) i Poreču (1985-1990), kao i u Grčkoj, u Elundi (Elounda) 1991-1992. godine, a u letovalištu Vilamori u Portugaliji radi od 1992. godine.
Napravio je na hiljade portreta, u boji, pastelnim kredama i olovkama i u crno - beloj tehnici, prema modelu ili fotografiji.
U Vilamori je naslilkao 1993. i cuvenog Brazilca Ajrtona Senu, najboljeg vozača Formule 1 svih vremena, nekoliko meseci pre njegove tragične smrti.
Za izložbu “Slikao sam Ajrtona Senu” u Galeriji ULUS u Beogradu dobio je “Politikinu” nagradu za 2004.
Izložba u bečkoj galeriji Fotuna biće otvorena do 9. aprila.
Sajt galerije Fortuna je www.fortuna-media.com
(SEEcult.org)