Velikiću NIN-ova nagrada
NIN-ova nagrada za 2015. godinu dodeljena je Draganu Velikiću za roman “Islednik”, u izdanju Lagune, čime je postao jedan od retkih dvostrukih dobitnika tog priznanja koje važi za najprestižnije na književnoj sceni u Srbiji.
Ime 62. dobitnika NIN-ove nagrade saopšteno je 18. januara na osnovu odluke većine glasova žirija koji su činili Božo Koprivica (predsednik), Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Zoran Paunović, pročitavši čak 178 romana koji su pristigli na konkurs NIN-a za najbolji roman godine.
Roman “Islednik”, koji je Velikić opisao kao istraživanje sećanja između proživljenog i upamćenog, bio je u konkurenciji sa još pet romana odabranih u finale, među kojima su bili i romani još dvojice ranijih dobitnika NIN-ove nagrade - “Las Sans Pareille” (Agora) Milisava Savića i “Anđeo atentata” (Laguna) Svetislava Basare. U finalu su bili i romani “Park Logovskoj” Dane Todorović (Geopoetika), “Republika Ćopić” Vuleta Žurića (Službeni glasnik) i “Rajska vrata” Ljubice Arsić (Laguna), pisaca koji su prvi put bili u najužem izboru.
Velikićev roman dobio je tri glasa (Pantić, Paunović i Tamara Krstić), dok su po jedan glas dobili Basarin "Anđeo atentata" (Jasmina Vrbavac) i Žurićev roman "Republika Ćopić" (Koprivica).
Prema obrazloženju žirija, Velikićev roman predstavlja sugestivno i slojevito ispripovedanu priču o uslovlјenosti pojedinca složenim egzistencijalnim okolnostima na koje se ne može racionalno uticati. Velikić je u romanu “Islednik”, kako je naveo žiri, uobičajnu arhetipsku relaciju otac-sin zamenio preispitivanjem odnosa majke i sina, presudnog za oblikovanje jedne umetničke biografije.
Ističući da je ostvario ravnotežu između prefinjeno emocionalnog ispovednog tona i hronike minulog vremena i konkretnog prostora, ispunjenog međusobno uslovlјenim sudbinama i prepuštenim hirovima istorije, žiri je naveo i da Velikić romanom “Islednik” ostvaruje “visok umetnički domet pripovednim postupkom, temom i prepoznatlјivim stilom”, reprezentativnim za savremeni srpski roman.
Dragan Velikić, foto: NIN
Velikić je izjavio u redakciji NIN-a da je iznenađen odlukom žirija, dodajući da zato nije ni pripremio govor, koji će objaviti stoga NIN u narednom broju.
Dodao je i da ostali pisci u najužem izboru zaslužuju NIN-ovu nagradu i izrazio zadovoljstvo velikim interesovanjem medija za njenu dodelu kojim se potvrđuje njen značaj.
Velikić je za roman “Islednik” već dobio nagrade Zlatni suncokret i Kočićeva knjiga za 2015. godinu.
U romanu “Islednik” piše u prvom licu o svojoj majci, detinjstvu, porodici, selidbama, putovanjima (Budimpešta, Solun, Pula…) u periodu druge polovine 20. veka. Priča počinje u vreme Prvog svetskog rata, govori o velikom požaru u Solunu 1917. godine, te prati nekoliko životnih sudbina koje će se u jednom času ukrstiti. Prisutna je i priča o porodici Hiterot, nekadašnjim vlasnicima Crvenog otoka pored Rovinja, i njihovom tragičnom kraju, kao i priča o Puli 60-ih godina 20. veka. Velikić pripoveda fragmentarno, onako kako se život upisuje u memoriji.
"Moja životna priča sama po sebi uopšte nije važna ukoliko se u njoj sam čitalac ne prepozna, ukoliko se sa njom ne identifikuje. A da bi se to dogodilo, valja preći dug put od životno istinitog do umetnički istinitog. Ukratko, nije svaka priča književno relevantna. Ipak, samo književno relevantna priča ima tu moć da se upiše kao iskustvo čitaoca. Duboko verujem da je iskustvo stečeno kroz umetnost upotrebljivo u životu. Porodično nasleđe ne biramo, to je pitanje genetike. Međutim, važno je suočavanje sa samim sobom, bez toga smo statisti u vlastitom životu", naveo je Velikić za NIN.
Uoči dodele 62. NIN-ove nagrade, Velikić je izjavio i da je to jedina nagrada koja značajno proširuje čitalačku publiku i skreće pažnju na ostale knjige laureata, ali je naglasio i da ne "uspostavljaju nagrade nekog pisca, već vrednost njegovog literarnog sveta".
Velikić je NIN-ovu nagradu dobio i za roman “Ruski prozor” (2007), a dobitnik je i nagrada "Meša Selimović", "Miloš Crnjanski…". Njegova dela prevedena su na 15 evropskih jezika.
Rođen 1953. u Beogradu, diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Autor je romana: “Via Pula” (1988), “Astragan” (1991), “Hamsin 51” (1993), “Severni zid” (1995), "Danteov trg" (1997), “Slučaj Bremen” (2001), “Dosije Domaševski” (2003), “Ruski prozor” (2007) i “Bonavia” (2012) i “Islednik” (2015), kao i knjiga priča “Pogrešan pokret” (1983) i “Staklena bašta” (1985), “Beograd i druge priče” (2009) i knjiga eseja: “YU-Atlantida” (1993), “Deponija” (1994), “Stanje stvari” (1998), “Pseća pošta” (2006) i “O piscima i gradovima” (2010).
Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti radija B92, a od juna 2005. do novembra 2009. ambasador Srbije u Austriji.
NIN-ova nagrada je od 1954. godine do raspada Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog prostora bivše države, a jedini trostruki laureat je Oskar Davičo, dok su dvostruki do sada bili Dobrica Ćosić, koji je i prvi dobitnik, i Živojin Pavlović.
*U prilogu: Dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2016.
(SEEcult.org)