Vera - film o srpskoj Mata Hari
Špijunski triler sa elementima melodrame “Vera”, u režiji Nedeljka Kovačića, inspirisan istinitom pričom o Veri Pešić, višestrukoj špijunki iz vremena Drugog svetskog rata, biće premijerno prikazan 9. novembra u Sinepleksu Galerija u Beogradu, a potom ulazi i u ostale bioskope.
Glavnu ulogu mlade žene koju su neki nazivali "srpska Mata Hari" igra Jovana Stojiljković.
Scenario su pisali dramaturškinja Kristina Đuković i reditelj Kovačić, a ideja je potekla od producentkinje Danke Milošević, na osnovu podataka otkrivenih u arhivama tokom rada na TV serijama o tajnim službama Srbije i o Jovanki Broz.
Kovačić je izjavio da se istorijska Vera Pešić zaista bavila špijunažom, ali da su u dokumentaciji koju su istraživali činjenice često nejasne, nedorečene ili kontroverzne.
"Utoliko je bilo lakše da se odmaknemo od faktografije i romansiramo priču o ženi u muškom svetu, čime je relevantna za savremeni trenutak“, rekao je Kovačić na konferenciji za novinare 3. novembra.
U lavirintu špijunskih igara na Balkanu, od Beča do Carigrada, Vera opstaje među jugoslovenskim, nemačkim i britanskim špijunima s dvostrukim i trostrukim agendama, sama, bez ideologije, ali odlučna da se bori i preživi. Od mlade žene koja je volela holivudske filmove, svetlosti velegrada i želela glamurozne avanture, na kraju je postala nevoljni saradnik okupatora optužena za izdaju. Streljali su je četnici 1944. godine, navodno po nalogu britanskog ambasadora.
Paralelno sa akcionom, špijunskom linijom radnje, fokus filma je na Verinoj intimnoj, psihološkoj drami u kontekstu tajne njenog porekla.
Koscenaristkinja Kristina Đuković rekla je da su pripreme i snimanje filma i tv serije bili prava epopeja, a pomogao im je kao stručni konsultant general Svetko Kovač.
„U arhivama koje nam je dao bili su dosijei iz različitih izvora. To su viđenja Vere očima drugih ljudi. Direktni izvor su njena pisma. Malo ih je, ali su inspirativna za građenje lika. Razvijali smo dalje priču, a onda je Jovana donela krv i meso i lik je oživeo“, rekla je Kristina Đuković.
Producentkinja Danka Milošević istakla je da je snimanje tajalo čak 70 dana.
"Film obuhvata period od 1937. do 1945. godine. Najteže je bilo da nađemo dobre lokacije za tu epohu. Zato smo pored Beograda snimali i po Srbiji. Sve ostalo u ovom procesu bilo je odlično“, rekla je Danka Milošević.
General Svetko Kovač je podsetio da je pisao scenario za dokumentarno-igranu seriju "Tajne službe Srbije“ u kojoj se jedna epizoda odnosi na period neposredno pred Drugi svetski rat.
"Tada je Beograd bio poprište sukoba pre svega nemačke i engleske službe, a naravno, tu je bila i tajna služba Kraljevine Jugoslavije. To je bio jedan vrtlog špijunaže. Trebalo mi je da nađem lik koji bi oslikao taj period i uzeli smo lik Vere Pešić“, rekao je Kovač, dodajući da je podatke nalazio u memoarima Uglješe Popovića, šefa vojne službe, kao i u knjigama Nikole Ilića, oficira Udbe, a potpunu sliku su dobili kada su pronašli dosije Vere Pešić koji je vodila nemačka služba.
"Tu je bilo dosta podataka, dosta realno, mogla se steći slika o njoj. Kada je Danka Milošević to videla, rekla je: Ovo je priča za poseban film i seriju“, dodao je Kovač.
Jovana Stojiljković je izjavila da je scenario pročitala u dahu i da joj je sve bilo emotivno, a naročito to kako je Vera završila.
"Ovaj film mi je važan sa tri aspekta. Inspirisan je istinitom pričom, što je zanimljivo. Glavni lik je žena, što je retko i u našoj i u svetskoj kinematografiji. I treće – ja sam Veru kroz rad na filmu zavolela. Mislim da je zaslužila ovaj film kao svojevrsni testament“, rekla je Jovana Stojiljković.
Na pitanje da li je Vera heroj ili antiheroj, odgovorila je da zavisi od toga iz kog ugla je posmatramo. „To nije crno-belo. Neke ljude je spasla od streljanja. Bila je kompleksna ličnost. U svom kratkom životu toliko toga je uspela da proživi, da podnese. Imala je veliki potencijal. Dirljivo je što je mislila da čini ono najbolje u datom trenutku, da čini dobro i da će se izvući“.
Petar Zekavica, koji igra nemačkog obaveštajca u melodramskoj liniji priče o emotivnom odnosu Vere i oficira Krausa, izjavio je da mu je projekat bio težak jer ne voli da igra takve likove.
"Kraus je zanimljiva i jaka ličnost, ali nije lako biti taj čovek – hladnokrvan, spreman da ubije. Voleo bih da verujem da je on Veru zaista voleo, a ne da mu je bila samo instrument da dobije informacije“, rekao je Zekevica.
Istorijsku ličnost advokata, levičara Milivoja Perovića igra Viktor Savić.
„Moj lik je bio komunista. Nisam želeo veličanje te ili neke druge ideologije. Smatram da podele nisu dobre. Srećom, on u filmu učestvuje u ljubavnoj strani Verine priče, nema ideoloških određivanja“, rekao je Savić.
Tihomir Stanić, koji igra četničkog vojvodu Kostu Pećanca, izjavio je da mu se na pomen tog imena „diže kosa na glavi“, ali da je „lepo što umetnost pruža mogućnost da, bez obzira na istorijske činjenice, pokušamo da nađemo u tim likovima i neke skrivene strane“. Kako je dodao, Pećanac je tokom 20 godina pre Drugog svetskog rata smatran pozitivnim likom, a u ovom filmu ga određuje odnos prema Veri.
"Kada sam odgledao film, setio sam se “Petrijinog venca“ i osetio jako saosećanje prema sudbini žene. Nije tako samo na Balkanu, ali ovde je to drastično“, rekao je Stanić.
Aleksandar Srećković igra Slavka Radonića iz Generalštaba vojske Kraljevine Jugoslavije, koji je otkrio Veru kada je 1938. stigla iz provincije u Beograd.
"Vera je bila čudo za obaveštajnu zajednicu, puna snage, pameti, harizme. On je otkriva, ali kada oseti da ga ona prerasta pokušaće da je spreči. Priči je potreban antagonista, a ja volim da igram takve likove“, rekao je Srećković.
Uloge igraju i Nikola Kojo, Anita Mančić, Džek Dimić, Vuk Kostić, Nebojša Dugalić, Bojan Žirović, Miona Marković.
Oiginalnu muziku potpisuje Magnifiko.
Film je snimljen u produkciji „GFC“, uz podršku Filmskog centra Srbije i Radio-televizije Srbije.
Od 10. novembra biće u bioskopima širom zemlje, u distribuciji "Art viste“.
(SEEcult.org)
