Vitalova nagrada Latinoviću
Nagrada “Zlatni suncokret” za 2013. godinu dodeljena je Milošu Latinoviću za roman “Sto dana kiše”, u izdanju Vulkan izdavaštva iz Beograda, saopštio je 17. marta žiri, navodeći da nagrađena knjiga uspešno prikazuje složenost sveta nakon pada svih utopija i vere da će taj svet sutra biti bolji, srećniji, bogatiji, mirniji, poetičniji...
Nagrada Promist-Vital za knjigu godine “Zlatni suncokret”, koja se dodeljuje za najbolje književno delo u protekloj godini na srpskom govornom području, pripala je Latinoviću jednoglasnom odlukom žirija koji su činili Vladimir Gvozden (predsednik), Dragan Jovanović Danilov i Nikola Strajnić.
U najužem izboru za to priznanje, koje fabrika Vital iz Vrbasa dodeljuje već 18 godina, bile su i knjige “Tinja Kalaz” Petra Miloševića i “Ljudske vibracije” Darka Tuševljakovića.
“Opredelili smo se za Latinovićev roman, jer u njemu vidimo snažnu pripovedačku kulturu i suverenu optiku koja umiruje nestabilne slike aktuelnog sveta. Najveća vrlina ‘Sto dana kiše’ je istinski literarna – u pitanju je stvaranje atmosfere jednog grada, odnosno onoga što, povodom egzistencije, osećamo, a nismo u stanju da bez ogromnog izneveravanja prenesemo drugima i objasnimo samima sebi. Stoga je ovaj roman još jedna moćna himna posvećena lepoti i neponovljivosti, ali i jednostavnosti i prolaznosti običnog života”, naveo je žiri u obraloženju.
Prema navodima žirija, srpski roman je tokom poslednje decenije obeležen sve većim uticajem popularne kulture i popularne književnosti, što ga često vodi ka opsesijama svakodnevnom politikom, razvodnjenom ideologijom i ulepšanom istorijom ili udobnom fantazijom.
Navodeći da srpska književnost kao da očajnički traži uverljivu i napetu igru između žanra, slobode i stila, žiri je istakao da se Latinovićev roman nametnuo kao “uspeo pokušaj traganja za stilom kadrim da prikaže složenost sveta nakon pada svih utopija, odnosno vere da će taj svet sutra biti bolji, srećniji, bogatiji, mirniji, poetičniji...”
U pitanju je priča o povratku u rodni banatski grad, uokvirena istorijskim reminiscencijama, ljubavnim i kriminalističkim zapletima, krhotinama opore stvarnosti, primamljivim literarnim referencama i osobenim, blagim humorom. Mlada junakinja Beatris se vraća u Srbiju iz Londona zbog nasledstva i stupa u mrežu jednog grada, u srce složenosti međuljudskih odnosa, ali i u slojeve istorije i preostalih tragova egzistencijalne poezije. Panonska kiša preti da je proždere, ali je istovremeno podstiče da zaroni dublje u meandre sećanja jednog zagonetnog sveta. Kada se taj svet konačno otvori, ispostavlja se da je u pitanju neman koja preti da je proguta, i ona se vraća varljivoj sigurnosti tuđine.
Baveći se neposrednom savremenošću, Latinović je u taj simbolički izuzetno gust roman u 99 poglavlja-slika utkao mnogobrojne i bogate niti, naveo je žiri.
“Važna tema romana je naša kultura, i šta je od nje, posle svega, ostalo, ali i ljubav, odnosno šta je od nje ostalo, uključujući tu kako plemenite aspekte ličnog i kolektivnog sećanja, tako i bolesne međuljudske odnose koje ona može da stvori. Sklon fragmentu i lirizmu, Latinović uspeva da stvori osećaj za život kao proces, da ispriča mnogobrojne priče, rekonstruiše sećanje na pretke i bližnje, na ratove i krize, muziku i filmove. Roman pokazuje da život koji je iskočio iz zgloba ne može lako da se uzglobi, ali to je, hteli mi to ili ne, i dalje život i u njemu ostaju tragovi lepote, makar u vidu odanosti ličnim fantazijama i nade da je još uvek moguć preokret – ali tek onda kada se okonča stoti dan kiše. Ima nečeg živog i životnog, pomalo patetičnog i melanholičnog, ali i istinski poetičnog u ovoj dinamičnoj i otvorenoj lirskoj prozi”, istakao je žiri.
Miloš Latinović, rođen 1963. godine u Kikindi, diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je završio i master studije na temu “Sterijino pozorje i pozorišni život Srbije”.
Objavio je šest zbirki priča, pet romana, dve knjige eseja i desetak dramskih tekstova, od kojih su “Panonski karusel” i “Payador ili Crnjanski” izvedeni u Narodnom pozorištu u Kikindi. Latinovićevi prozni tekstovi prevođeni su na engleski, mađarski, slovenački, slovački i makedonski jezik.
Dobitnik je Nagrade Društva književnika Vojvodine za roman “Dželat u raju” (2008), a za poetsko-proznu zbirku “Zvezde i ostrva” dobio je Nagradu “Stevan Pešić” (2012).
Nagrada “Zlatni suncokret” biće svečano uručena Latinoviću 27. marta u Novom Sadu, a za tu priliku članovi žirija pripremili su posebna tumačenja nagrađenog romana.
Nagrada “Zlatni suncokret” dodeljuje se za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.
Dobitniku nagrade, koju “Vital” dodeljuje u partnerstvu sa kompanijom Promst iz Novog Sada, pripadaju diploma i novčani iznos.
Nagrada “Zlatni suncokret” prvi put je dodeljena 1996. pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među dobitnicima su i Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Dragan Jovanović Danilov, Jovica Aćin, Slobodan Vladušić, Mileta Prodanović i Uglješa Šajtinac.
Nagradu “Zlatni suncokret” za najbolju knjigu u 2012. godini dobio je Drago Kekanović za roman “Veprovo srce”.
Povodom ovogodišnje nagrade, članovi žirija i fabrika “Vital” zahvalili su na saradnji dugogodišnjem predsedniku žirija Jovanu Zivlaku koji je, zbog prezauzetosti, podneo ostavku u aprilu 2013.
(SEEcult.org)
