Vlada Srbije usvojila Strategiju razvoja kulture 2020-2029.

Vlada Srbije usvojila je 13. februara Strategiju razvoja kulture od 2020. do 2029. godine sa Akcionim planom, čiji je nacrt predložilo Ministarstvo kulture i informisanja nakon dorade prvobitnog predloga tog strateškog dokumenta, koji je bio definisan za period 2017-2027, a prošao je burnu javnu raspravu, praćenu i zahtevima za njegovo odbacivanje u celini.

Prema navodima Ministarstva kulture i informisanja, Strategija razvoja kulture 2020-2029. predstavlja nezamenljiv osnov za razvoj kulture i veliki iskorak u normiranju oblasti kulture u Srbiji, zbog čega očekuje da će “u najskorijem roku biti usvojena i u Skupštini Republike Srbije”.

“Usvajanje ovog dokumenta od izuzetnog je značaja za kulturu Srbije, imajući u vidu da naša zemlja nikada u istoriji nije imala strateški dokument koji uređuje ciljeve i prioritete razvoja u oblasti kulture”, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja, navodeći da se Strategijom “planski i sistematski reguliše javni interes u oblasti kulture i određuju strateški prioriteti razvoja kulture u navedenom desetogodišnjem periodu”.

Strategija sadrži opredeljenja Republike Srbije i definiše opšti državni i nacionalni interes u kulturi. Strategijom se definiše srpsko kulturno jezgro i srpski kulturni prostor koji ne podrazumeva samo teritoriju države Srbije, već i prostor na kojem je srpski narod tokom istorije ostavio tragove materijalne i nematerijalne kulturne baštine i samim tim se srpski kulturni prostor preklapa sa drugim prostorima, istaklo je Ministarstvo kulture i informisanja, čiji je prvobitni Nacrt strategije razvoja kulture prošao 2017. godine burnu javnu raspravu, nakon koje je upućen Vladi Srbije na razmatranje.

Vlada se nije izjašnjavala o Nacrtu strategije 2017-2027, a taj dokument je, kako su u međuvremenu naveli zvaničnici Ministarstva, vraćen na temeljnu doradu.

Akcioni plan, kao sastavni deo Strategije razvoja kulture 2020-2029, predviđa način ostvarivanja postavljenih, jasnih ciljeva, koji obuhvataju: promišljenu zakonodavnu aktivnost i odgovornu kadrovsku politiku; zatim opredeljenost za zaštitu i negovanje nacionalne kulture; zaštitu kulturnih prava nacionalnih manjina i drugih osetljivih društvenih grupa i unapređenje uzajamnog razumevanja. Takođe, Akcioni plan podrazumeva široku dostupnost kulture i ravnopravno učešće u kulturnom životu; razvoj kulturnih potreba građana, posebno dece i mladih, naročito putem medija; zaštitu i vrednovanje kulturnog nasleđa kao neobnovljive i jedinstvene zaostavštine, podsticanje i promovisanje umetničkog stvaralaštva kao slobodnog izraza ljudskog duha; kao i aktivno učešće u međunarodnoj kulturnoj razmeni i doprinošenje ugledu zemlje u svetu; savremene modele finansiranja i shvatanje kulture i kao značajnog privrednog potencijala, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Pomoćnik ministra kulture Dejan Masliković rekao je krajem 2019. godine da Predlog strategije razvoja kulture 2017-2027, koji je Ministarstvo kulture i informisanja utanačilo krajem 2017. godine, nakon burne javne rasprave, “nije ni stigao do Vlade Srbije, nego je u saradnji sa Sekretarijatom za javne politike vraćen na doradu”. Tekst tog predloga, kako je rekao, “pretrpeo je dosta promena”, a za doradu su angažovani “strani konsultanti koji rade na izradi budžeta za Akcioni plan”.

Prema navodima u novousvojenom Nacrtu strategije razvoja kulture 2020-2029, koji je objavljen na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, prvobitni Nacrt strategije je, po zaključenju javne rasprave 2017, "dobio pozitivna mišljenja svih ministarstava" u Vladi Srbije i Republičkog sekretarijata za javne politike, a u martu 2019. godine, na zahtev Ministarstva finansija i polazeći od odredbi Zakona o planskom sistemu, pristupljeno je radu na dopuni odeljka 4 - Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja kulture.

Slično kao i prvobitna verzija, Strategija razvoja kulture 2020/2029. definiše dimenzije srpske kulture. To su: slovenska, vizantijska, balkanska (u prvobitnoj verziji starobalkanska), herojska ili slobodarska (u prvobitnoj verziji samo herojska), prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna ili dimenzija otvorenosti.

Strategija kulturnog razvoja 2020-2029. zasnovana je na načelima: opredeljenost za zaštitu i negovanje nacionalne kulture; zaštita kulturnih prava nacionalnih manjina; unapređenje uzajamnog razumevanja i ravnopravno uključivanje osetljivih grupa u kulturni život; zaštita i vrednovanje kulturnog nasleđa kao neobnovljive i jedinstvene zaostavštine; podsticanje i promovisanje umetničkog stvaralaštva kao slobodnog izraza ljudskog duha; široka dostupnost kulture i ravnopravno i aktivno učešće u kulturnom životu; razvoj međunarodne kulturne saradnje i doprinošenje ugledu zemlje u svetu i podrška savremenim modelima finansiranja i shvatanje kulture kao privrednog potencijala.

Kulturna politika rukovođena tim načelima zasniva se na, kako je navedeno: efikasnoj i promišljenoj zakonodavnoj aktivnosti; odgovornoj kadrovskoj politici; autonomiji subjekata u kulturi; principu aktivnog učešća građana i stručne javnosti u procesu donošenja odluka; transparentnim procedurama donošenja odluka; principu strateškog upravljanja u kulturi, praćenja i vrednovanja; analizama, istraživanjima i statistikama u oblasti kulture i usaglašenosti sa drugim sektorima državne politike.

Opšti cilj Strategije razvoja kulture je unapređenje uloge kulture u životu građana Republike Srbije, a kao posebni ciljevi navedeni su: unapređenje regulatornog okvira, institucionalnih kapaciteta i sistema finansiranja u kulturi; razvoj sistema ulaganja u ustanove kulture i zaštitu kulturnog nasleđa; razvoj produkcije, kulturnih potreba i ravnopravno učešće građana u kulturnom životu; unapređenje međunarodne saradnje i procesa evropskih integracija u oblasti kulture i digitalizacija u kulturi.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja kulture izrađen je za srednjoročni period od 2020. do 2022. godine Sve mere i aktivnosti koje su pomenute u narativnom delu Strategije, a koje nisu obuhvaćene srednjoročnim Akcionim planom, biće realizovane posle 2022. godine.

Gotovo jedini deo prvobitnog Predloga strategije, koji nije pretrpeo kritike u javnoj raspravi 2017, odnosio se na postepeno povećanje budžeta za kulturu u periodu od deset godina sa 0,68% na 1,68%. U novousvojenoj Strategiji za 2020-2029. godinu taj poseban deo o finansiranju je izostao.

Novousvojena Strategija razvoja kulture 2020-2029. zastupa stav da je u razvoj kulture potrebno ulagati sredstva u iznosu od najmanje 1% budžeta države, pa će se, kako je navedeno, težiti da se izdvajanja, koja se odnose na rad ustanova kulture, kapitalne investicije, finansiranje i sufinansiranje programa i projekata, priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, podsticanje projekata međuresorne saradnje, uvećavaju u skladu sa mogućnostima i fiskalnom politikom Republike Srbije. Navedeno je i da se može očekivati dalji rast plata u kulturnom, kao i u ostalim sektorima, u skladu sa mogućnostima države, ali pošto u ovom trenutku ne može biti poznat procenat rasta, to povećanje nije uključeno u Akcioni plan, ali se podrazumeva da će do njega doći kada Vlada Srbije donese odgovarajuću odluku.

Utvrđivanje troškova Akcionog plana za period 2020-2022. godina rađeno je u skladu sa Priručnikom za utvrđivanje troškova javnih politika, odnosno SIGMA metodologijom obračuna toškova. Ukupna indikativna dodatna sredstva neophodna za sprovođenje Akcionog plana planirana su u skladu sa Zakonom o budžetu za 2020. godinu, a osnovu planiranja međunarodnih razvojnih sredstava u narednom periodu predstavljaće dokument “Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć (NAD) za period 2019-2025 (trenutno u izradi)” kao i novi strateški i finansijski okvir Evropske unije za period 2021-2027 koji je takođe trenutno u izradi.

Inače, na osnovu krovnog Zakona o kulturi, usvojenog 2009. godine, Strategija razvoja kulture trebalo je da bude usvojena u roku od godinu dana, što znači do jeseni 2010. godine. Nekoliko puta počinjao je rad na izradi tog strateškog dokumenta, uz učešće različitih struktura stručnjaka i donosilaca odluka, a poslednju verziju izradilo je Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka.

Nacrt strategije objavljen je u junu 2017. godine, a o njemu su vođene i burne javne diskusije u Novom Sadu, Subotici, Užicu, Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu, Nišu i u završnici u Beogradu, nakon čega je definisan konačan tekst koji je upućen krajem 2017. godine Vladi Srbije na razmatranje. Ministarstvo kulture dobilo je tokom javne rasprave i pohvale zbog toga što je konačno izradilo taj strateški dokument, ali je oštro i kritikovano zbog načina njegove izrade, metodološkog pristupa i ideloškog okvira koji je ocenjen u delu javnosti kao etno-nacionalistički. Takođe, kritikovan je zbog neoliberalnog principa na kojem je zasnovan.

Burne reakcije na predloženi strateški dokument nisu prestale ni po zvaničnom okončanju javne rasprave, a Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji pozvali su bili na odbacivanje tog dokumenta u celini.

*U prilogu: Nacrt strategije razvoja kulture 2020-2029.

(SEEcult.org)