Vrat od stakla Biljane Srbljanović u JDP-u
Jugoslovensko dramsko pozorište premijerno će izvesti 5. oktobra novu dramu Biljane Srbljanović “Vrat od stakla”, u režiji Jagoša Markovića, koji koji ističe da taj komad kroz sliku jedne građanske porodice, čije tri generacije žive pod istim krovom, govori o društvu i istoriji, ali i o ljudskoj duši.
“Ovo je odlična drama. Ja garantujem. Vrhunska”, izjavio je Marković 3. oktobra na konferenciji za novinare, dodajući da “komad na jednom nivou govori važne društvene istorijske teme koje nas se tiču”.
“Govori o drami između pojedinca i države, pojedinca i sistema, pojedinca i istorije. Ali meni to nije dovoljan razlog za pozorišnu predstavu. To bi mi bilo malo. Govori i o duši ljudskoj, o bolu. Mi to ovde ispovedamo”, istakao je Marković uoči svoje sedme premijere u JDP-u, dodajuci da se komad “Vrat od stakla” bavi “velikom temom revolucije, vere i nevere u nju, ali i velikom temom apatije u kojoj smo svi danas”.
“Neću ništa što je aktuelno, jer ja se toga užasavam. Smatram da je pozorište prostor večnih tema, naravno sa dubokom ukorenjenošću u naš današnji trenutak, što ova predstava jeste”, rekao je Marković. Napominjući da ne može da prepričava komad, ipak je otkrio da je baka šezdestosmaš, njene ćerke su bile angažovane 90-ih godina, a unuka pripada “ovoj deci danas koja ne veruju u ono u šta smo verovali mi i naši roditelji”.
Radnja se, kako je navedeno u programu, odvija u krugu beogradske porodice, u kojoj, kako to često biva, pod jednim krovom žive tri generacije. U povišenoj porodičnoj atmosferi, svako nosi nasleđe svoje mladosti. Čehovljevski složeni odnosi među članovima te porodične zajednice prepliću se sa preciznim autorkinim uvidima u situaciju u društvu.
Biljana Srbljanović nije prisustvovala konferenciji - kako je rečeno iz opravdanih razloga.
“Vrat od stakla” je komad koji je JDP od naručilo od nje, a kako je podsetila direktorka Tamara Vučković Manojlović, to je već šesta drama te međunarodno priznate autorke na repertoaru ovog teatra, od kojih su neke bile praizvedbe, kao i što je nastavljena saradnja sa Markovićem.
Jagoš Marković je istakao odličnu produkciju i ansambl predstave u kojoj igraju Jelisaveta Seka Sablić, Vesna Trivalić, Anita Mančić, Milica Gojković, Dragan Mićanović, Irfan Mensur, Marko Janketić, Slobodan Tešić, Bojan Lazarov, Miloš Samolov i devojčica Ana Čarman.
“Uslovi za rad jednog reditelja - to su ljudi, to su odnosi, a to je ovde tako da ja jedva čekam da publika vidi predstavu. Molim vas da razumete da reditelj ne može neke stvari da govori unapred, iz pristojnosti, iz skromnosti. Voleo bih da pričamo posle premijere”, izjavio je Marković, koji potpisuje i scenografiju i izbor muzike.
Vesna Trivalić, koja se ulogom Svetlane vraća na scenu posle 17 godina, priznala je da je “u dubini duše bila odustala od pozorišta”.
“Sve ove godine Tamara Vučković me je navodila brižno i nežno ka sceni JDP-a. Njen poslednji poziv i moj odgovor iznenadio je i nju i mene. Ne znam ko je iz mene odgovorio: ‘Da hoću, pošalji mi tekst’. I tu je krenulo da se dešava sve ono lepo zbog čega sam upisala Akademiju i nekako mi se život vratio, vratila mi se radost”, rekla je u emotivnom tonu Vesna Trivalić.
Izražavajući sreću i ponos što radi sa Markovićem i divnim kolegama, primetila je da je to “kao vrtić za odrasle, sa puno strasti, igre i ljubavi”. “Ovo je ispunjenje sna. Šta sam uradila – ne znam, ali imam leđa u najfantastičnijem reditelju i glumcima”, istakla je Vesna Trivalić, dodajući da je u liku Svetlane “najveći deo između redova” i da joj je “ta poetika, i sa dramom i sa onim što je komično, bliska i inspirativna”.
Seka Sablić je izjavila da joj se tekst na prvom čitanju veoma dopao. “Razumela sam ga glumačkim instinktom, glumačkim srcem, a onda kasnije osvestila kroz rad i razumela na racionalnom nivou. Umeće i iskustvo mi je pomoglo da sa lakoćom unesem energiju koja je bila potrebna ovoj drami, naravno u tesnoj saradnji sa rediteljem koji je unosio još mnogo veću energiju i sa drugim akterima. U liku Bogdanke prepoznajem nešto lično. Nadam se da će i publika prepoznavati nešto lično u situacijama, likovima i celoj priči. Ovo je predstava koja nas se tiče”, rekla je Seka Sablić, napominjući da joj je drago što je premijera baš 5. oktobra.
Dragan Mićanović, koji igra Bogdankinog zeta Ljubu, naveo je da rad na praizvedbi za glumca znači “pravi i potpun pozorišni osećaj”. “Znate da u publici niko ne zna koju ćete priču ispričati, a vi želite da ispričate jednu priču do koje vam je jako stalo. Mislim da je svima nama koji smo naporno radili protekla dva i po mesaca jako stalo da ispričamo ovu priču koju je Biljana fascinantno napisala. To je toliko prepoznatljivo - u svakoj reči, svakom zarezu, svakoj tački, ja sam prepoznao krik moje generacije”, rekao je Mićanović.
Anita Mančić je takođe istakla fantastičan tekst u kojem je “svaki lik takav da ga u isto vreme i osuđujete i razumete, da ga i volite i mrzite”. “Odavno nisam pročitala da neko toliko dobro poznaje ljude, da ulazi u sam centar ljudskog bića. Vi ćete sa nama da plačete i da se smejete i da osuđujete isto kao i mi na sceni”, rekla je Anita Mančić, dodajući da joj je posebno drago što po treći put igra Nadeždu, lik koji se provlači kroz mnoge komade Biljane Srbljanović.
I drugi članovi ansambla isticali su kvalitet teksta i zadovoljstvo radom sa rediteljem koji iz glumca izvlači ono najbolje.
Kostimografkinja je Bojana Nikitović, za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović, a za dizajn svetla Dejan Draganov.
Nagrađivana dramska autorka Biljana Srbljanović (1970) poznata je publici JDP-a po predstavama Beogradska trilogija, u režiji Gorana Markovića (1997), Supermarket (Alisa Stojanović, 2001), Skakavci (Dejan Mijač, 2005), Barbelo, o psima i deci (Dejan Mijač, 2007) i Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu), u režiji Slobodana Unkovskog (2011).
Drame Biljane Srbljanović, među kojima su i Porodične priče i Mali mi je ovaj grob, premijerno su izvedene u više od 200 domaćih i svetskih pozorišta, a prevedene su na tridesetak jezika. Pored šest nagrada na Sterijinom pozorju za najbolji dramski tekst, Biljana Srbljanović je i dobitnica nagrada “Slobodan Selenić”, “Ernst Toller”, “Joakim Vujić”, “Osvajanje slobode”, kao i evropske nagrade “Premio Europa – Nova pozorišna realnost” za 2007. godinu, te dve godišnje nagrade za najbolji strani tekst koju dodeljuje ugledni nemački časopis Teatar hojte. Takođe, dobitnica je francuskog Ordena viteza umetnosti i književnosti.
Biljana Srbljanović je i redovna profesorka dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na kojem je i doktorantkinja na smeru Studije filma.
Reditelj Jagoš Marković je do sada u JDP-u postavio predstave Tako je (ako vam se tako čini) Luiđija Pirandela, Uobraženi bolesnik Žan-Batista Poklena Molijera, Sumnjivo lice Branislava Nušića, Govornica (prema svom tekstu), Skup Marina Držića i Bogojavljanska noć Vilijama Šekspira.
Marković je režirao više od 50 predstava u zemlji i inostranstvu, među kojima su i Gospođa ministarka, Hasanaginica, Antigona, Ožalošćena porodica (Narodno pozorište), Pepeljuga, Figarova ženidba (Opera Narodnog pozorišta); Porodične priče, Gospoda Glembajevi, Jesenja sonata (Atelje 212); Kate Kapuralica, Dekameron (NP Sombor); Lukrecija iliti Ždero (Pozorište na Terazijama); Galeb, Filumena Marturano i opera Karmen (HNK Ivana pl. Zajca); Lukrecija o bimo rekli Požeruh (Riječke letnje noći); Učene žene (HNK Split); Čarapa od sto petlji (BDP); Tartif, Hekuba (CNP); San letnje noći (Pozorište Boško Buha). Za jubilej Kraljevskog pozorišta Dramaten u Švedskoj režirao je Strinbergovu Kraljicu Kristinu. Bio je prvi reditelj iz Srbije koji je 2014. godine, posle ratova 90-ih, režirao na Dubrovačkim ljetnim igrama (Romeo i Julija).
Dobitnik je više od 50 strukovnih, festivalskih i državnih nagrada, među kojima je Nagrada "Bojan Stupica", Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada, Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Podgorice, Nagrada "Mića Popović", više nagrada "Zlatni ćuran" i "Ardalion", te Sterijina i Nušićeva nagrada.
U Bugarskoj je održan festival "Balkan čita Jagoša" u okviru kojeg su četiri reditelja radila njegov tekst Govornica.
Predstava "Vrat od stakla", koja traje dva sata, biće premijerno izvedena 5. oktobra na Sceni "Ljuba Tadić" JDP-a, a ulaznice za tu priliku nisu u prodaji. Ulaznice za prve reprize 6, 10, 18. i 30. oktobra već su rasprodate.
*Foto: Nenad Petrović
(SEEcult.org)