Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) svečano je otvoren 14. septembra kritičkom predstavom o stanju u zemljama Evropske unije “Svita br. 3 ‘Evropa’” Žorisa Lakosta, uz upozoravajuću poruku filozofa Srećka Horvata o opasnostima uspona radikalne desnice, ekstremizma i autoritarnih režima širom sveta, te ocenu o neophodnosti povratka politike u pozorište kako bi doprinelo promeni stvarnosti.
“Fašisti ne dolaze na vlast tako što obećaju koncentracione logore, već tako što obećaju da će vratiti ponos i dostojanstvo onih jadnih ljudi koji su prve žrtve ekonomske krize. I trenutni rast fašizma širom Evrope nije pao sa neba, već je fašizam duboko utemeljen u samoj strukturi i arhitekturi kapitalizma – ono što na Balkanu znamo kao tranzicija, ono što na periferiji EU znamo kao mere štednje, kao privatizacije koje su dovele do toga da mnogi ljudi danas nemaju ni za hleb doslovce i da se tako okreću rešenjima koja podsećaju na prošlost, ali bi u budućnosti mogla da budu još gora”, rekao je jedan od vodećih filozofa mlađe generacije Srećko Horvat otvarajući 52. Bitef u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u prisustvu brojnih predstavnika kulturnog i javnog života.
Horvat je rekao da slogan 52. Bitefa “Svet bez ljudi” povlači niz asocijacija, a sve ukazuju na to da je distopijska naučna fantastika postala realnost.
“Prva asocijacija je svet u kojem doslovno nema ljudi, svet apokaliptičnog scenarija u kojem su ljudi nestali bilo zbog nuklearne, bilo zbog klimatske katastrofe. Druga asocijacija je da je to svet u kojem ne vladaju ljudi, već mašine i roboti, ili poput ‘Planete majmuna’ – majmuni. Nije slučajno što je na plakatu Bitefa lik gorile. Treća asocijacija meni kao filozofu je Diogen iz Sinope koji je šetao ulicama i trgovima Atine usred belog dana sa upaljenom svećom i kada bi ga neko pitao šta radi – odgovorio bi da traži čoveka, prave ljude. Koju god od asocijacija da odaberete, a imaćete tokom Bitefa i brojne druge, videćete da distopijska naučna fantastika danas nažalost postaje surova realnost”, rekao je Horvat, jedan od osnivača panevropskog pokreta za radikalnu demokratizaciju Evrope DiEM 2025.
Nikada ranije u istoriji čovečanstva nije postojala mogućnost da sa sveta nestanu ne samo ljudi, nego da nestane i sam svet, naveo je Horvat,
“Svakoga dana nestaju svetovi ljudi – u Siriji, Jemenu, ljudi koji beže od rata, a u Evropi ne nailaze na dobrodošlicu. Jednako tako na Balkanu tokom tzv. večne tranzicije nestaju svetovi ljudi koji nisu sposobni da prehrane svoje porodice, da plate struju ili vodu”, rekao je Horvat, dodajući da je sličan scenario u “Planeti majmuna” i da je zato vizuelni identitet 52. Bitefa itekako pogođen. “Na vlasti više nisu ljudi, nego neljudi”, konstatovao je Horvat, koji je i inicijator Filozofskog teatra u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, pokrenutog u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Prema rečima Horvata, ne radi se više samo o tome da svedočimo rastu desnog populizma ili autoritarnih režima širom Evrope. “Nedavno su ministri zemalja EU najavili da će opet ustanoviti tzv. osovinu, koju smo u Drugom svetskom ratu upoznali kao osovinu zla koja je nametnula nacizam i fašizam i dovela do koncentracionih logora”, dodao je Horvat, koji će 15. septembra u podne u Narodnom pozorištu razgovarati u okviru Filozofskog teatra sa rediteljem Oliverom Frljićem o odnosu pozorišta i društveno-političke realnosti.
“Ne radi se više o naučnoj fantastici ako imamo pred očima slike maloletne dece koja se nalaze u kampovima, ne radi se o naučnoj fantastici ako imamo brodove pune izbeglica usmerene ka evropskim lukama koje im ne dopuštaju da pristanu, ne radi se više o naučnoj fantastici ako kažemo da se danas zaista nalazimo u opasnom trenutku u kojem nije u pitanju samo svet ljudi, nego čitan opstanak ove planete”, rekao je Horvat i dodao da se mnoge predstave 52. Bitefa bave usponom radikalne desnice, ekstremizma i autoritarnih režima, ali da novi-stari režimi nisu pali sa neba.
“U trenutku u kojem se politika pretvara u pozorište – od Amerike do Balkana, i Srbije, i Hrvatske, zadatak svih nas je da politiku vratimo u pozorište”, poručio je Horvat, napominjući da ne misli “na politiku u smislu politikanstva i načina na koji smo navikli u kulturnoj sferi - na politiku u smislu korupcije, nameštanja poslova, konkursa, direktora i slično”, već na politiku u smislu “angažovanog teatra koji neće samo tumačiti stvarnost, nego će pokušati i da je menja”.
Predstava kojom je počeo glavni festivalski program “Svita br. 3 ‘Evropa’” francuskog reditelja Žorisa Lakosta (Joris Lacoste), nagrađenog na 50. Bitefu za Svitu br. 2, kritički je osvrt na urušavanje vrednosti evropskog društva i civilizacije uopšte, dat kroz scensko-muzičko izvođenje 28 numera zasnovanih na dokumentarnim audio zapisima na svim zvaničnim jezicima EU.
Desni populizam, verski fanatizam, zloupotreba parlamentarne demokratije, netrpewljivost prema Jevrejima ili izbeglicama iz islamskih zemalja, konzumerizam, surovost kapitalizma i diktat marketinga… neke su od tema Lakostove predstave o skretanju evropskih društava udesno, za koju su izvođači Bjanka Januci (Bianca Iannuzzi) i Loren Delej (Laurent Deleuil), kao i pijanista Deni Šuje (Denis Chouillet), dobili snažne aplauze publike.
Kao i raniji projekti Lakosta iz istog ciklusa, i “Svita br. 3 ‘Evropa’” zasnovana je na njegovom istraživačkom projektu “Enciklopedija reči”, onlajn arhivi raznovrsnih audio-zapisa - u rasponu od političkih govora preko snimaka jutjuberki do slučajnih razgovora na ulici.
Uoči svečanog otvaranja i Lakostove predstave, u foajeu JDP-a otvorena je izložba Evropska godina kulturnog nasleđa – Pozdrav iz Srbije”, koju su Delegacija EU u Srbiji i EU info centar priredili u okviru obeležavanja evropske Godine kulturnog nasleđa. Izložbu o bofatom kulturnom nasleđu Srbije otvorili su umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica i šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici.
Glavni program 52. Bitefa nastavlja se 15. septembra predstavom “Bolivud” Maje Pelević u Narodnom pozorištu, koja u formi treš mjuzikla razvija apsurdnu, a nažalost realističku priču o devijacijama srpskog, ali i drugih opljačkanih i rasturenih istočnoevropskih društava u tranziciji.
Prva od dve predstave kojima Oliver Frljić učestvuje na 52. Bitefu – “Gorki – Alternativa za Nemačku” 16. septembra na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Nazvana je imenom ultradesničarske partije koja je ušla u Bundestag, a tematski se odnosi na uspon desnice, ali i na poziciju pozorišta u tom kontekstu, njegovu spremnost i sposobnost da reaguje i pruži otpor.
Frljić učestvuje na Bitefu i predstavom “Šest lica traže pisca” Satiričkog kazališta “Kerempuh” iz Zagreba, koja će biti izvedena 17. septembra u Ateljeu 212.
Tematsku celinu posvećenu usponu desnog populizma zaokružuje predstava “NO43 Prljavština” estonskog Teatra NO99, koji je 2017. godine dobio prestižnu nagradu Premio Evropa: pozorišna realnost, a 18. septembra biće uživo prenošena iz Pozorišta na Terazijama na Drugom programu RTS-a.
Druga celina selekcije 52. Bitefa prikazuje doslovno svet bez ljudi, odnosno pozorište bez glumaca. Na tematskom nivou to se odnosi na ono što dolazi posle kataklizme - smrt, a na estetskom - na umetničku formu koja stoji na prelazu izvođačkih i vizuelnih umetnosti.
Projekat “Večna Rusija” ruske pozorišne kritičarke Marine Davidove, u produkciji berlinskog pozorišta HAU, prikazaće u prostorima Narodnog pozorišta džinovski lavirint soba koje vode publiku kroz periode političke i kulturne istorije Rusije, različite, ali uvek obeležene autokratskim modelom vladanja. Izraelski projekat “PA’AM” mladog umetnika Nadava Barnee donosi spektakularnu svetlosnu i video instalaciju u Bitef teatar.
Bitef zatvara 22. septembra u Sava centru muzička predstava “Rekvijem za L”, međunarodna koprodukcija čiji je nosilac belgijska kompanija le bale se d la be, a autori kompozitor Fabricio Kasol i slavni koreograf Alen Platel. Osnovu čini Mocartov “Rekvijem”, prožet afričkim pogrebnim pesmama, dok video rad prikazuje jednu belu gospođu na samrti.
Žiri 52. Bitefa čine pozorišna kritičarka, teatrološkinja, prevoditeljka i civilna aktivistkinja dr Judit Čaki iz Mađarske. Članovi su rediteljka Radmila Vojvodić iz Crne Gore, koreografkinja i direktorka Škole za nove plesne tendencije iz Amsterdama Bojana Mladenović, pozorišni kritičar i teoretičar iz Londona Brajs Li i srpska glumica Aleksandra Janković.
Oni će odlučiti o dobitnicima Gran prija “Mira Trailović” i Specijalne nagrade “Jovan Ćirilov” – priznanja nazvanih prema legendarnim osnivačima Bitefa.
Na Bitefu će biti dodeljena i nagrada “Politike” za najbolju režiju, a pored predstavnica kulturne rubrike tog dnevnog lista – urednice Gordane Popović, novinarke Borke Trebješanin Golubović i kritičarke Ane Tasić, članovi žirija biće i reditelji Egon Savin i Milan Nešković.
Osim Filozofskog teatra, 15. septembra počinje i 19. Bitef Polifonija, posvećena odnosu nasleđa i aktivizma, a biće održana pod sloganom “Kako si ti živ?”, podstaknutim konceptom 52. Bitefa, sloganom “Svet bez ljudi” i usmerenjem na umetničke pojave u savremenom pozorištu i izvođačkim umetnostima koje ukazuju na uznemirujuće društvene fenomene savremenog sveta.
Prošle godine, na 51. Bitefu, trijumfovala je predstava “Olimp: u slavu kulta tragedije - predstava od 24 sata” belgijskog umetnika Jana Fabra, koja je dobila i Gran pri, nagradu “Politike” za najbolju režiju i nagradu publike.
Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: Marko Petrović
(SEEcult.org)