Was Ist Arkzin?
Magazin Arkzin, pokrenut početkom 90-ih kao fanzin antiratne kampanje u Hrvatskoj i na širem prostoru bivše Jugoslavije, ponovo je aktuelizovan ovih dana - dok se u Hrvatskoj vratio na kioske, ukazujući da se po mnogo čemu vratio duh 90-ih, u Srbiji mu je posvećena izložba koju Centar za nove medije kuda.org organizuje u Galeriji SULUV u Novom Sadu.
Uoči otvaranja izložbe “Was Ist Arkzin” (Вас Ист АРКзин), u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV) biće održana 25. novembra javna diskusija o razlozima za ponovno pokretanje tematike Arkzina, a među učesnicima su najavljeni, uc članove NDNV-a i kuda.org, i dizajner i urednik Arkzina Dejan Kršić i glavna urednica Vesna Janković iz Zagreba, član uredništva i istaknuti filozof Boris Buden iz Berlina i Tomislav Medak iz Multimedijalnog instituta mi2 iz Zagreba, izdavača Arkzina.
Arkzin je pokrenut u septembru 1991. godine kаo nezаvisni, аlternаtivni, kritički mаgаzin koji je otvаrаo prostor zа rаsprаvu, a spаjаjući rаdikаlne teme sа rаdikаlnim dizаjnom, pokušаo je dа proširi i domete vizuelne percepcije.
Prema navodima kuda.org, i danas, 13 godina posle rata, i dalje smo zapravo u ratu, a to možemo i ne moramo priznati.
“…Zašto danas o Arkzinu, sad magazinu il’ fanzinu, minule nam antiratne akcije? Ne samo zato što je jedna stvar pitati se to danas, 13 godina posle rata (koji se za Srbiju odužio), a druga, postaviti to pitanje nekada. Niti isključivo zato što je jedna stvar stati na crtu u Hrvatskoj, a sasvim druga ustati protiv rata Srbiji. Jasno nam je da nije bilo isto biti antiratni aktivista u zemlji koja kaže da se brani i biti to u državi koja kaže da ne napada. Arkzin prizivamo zbog toga što znamo da za rat nisu potrebna prava i da je njihova pravna regulacija politika države, i zbog toga tvrdimo da smo u ratu i danas – u ratu, koji možemo i ne moramo priznati, ali će od toga zavisiti hoćemo li shvatiti da je borba i rat politička kategorija koju država nastoji monopolisati i usmeriti protiv nas...”, naveo je kuda.org u tekstu za katalog izložbe, koji su dizajnirali i pripremili Dejan Dragosavac Ruta i Dejan Kršić.
Kako navodi kuda.org, “krvavi rasplet” ili “mračni raspad”, pljačka i rat, koji smo imali doživeti i odigrati prema scenariju državnih kriminalaca, ruga nam se i danas i ismeva svaki pacifistički aktivizam.
"Aktivizam antiratne akcije i građanske neposlušnosti zbio se u vremenu rata, ali njegovo vremensko događajno lociranje nije jedini razlog da ga držimo za ratni. Osim što je to aktivizam 90-ih, koji je bio bitno nov i drugačiji za ove prostore – kako od onog koji mu je prethodio, tako i od onog kojeg imamo danas, i koji je to samo zato što sebe takvim doživljava – Arkzinov aktivizam je ratni i oblik je rata koji se odvijao mimo države
baš zato što se nije svrstavao ni na jednu od strana. Jedan od njegovih saradnika se izjašnjava za takvu politiku i mi ne nameravamo utvrđivati meru uspešnosti te politike. Ona zapravo i ne može imati meru, jer politika je, čujemo to u rečima Borisa Budena u jednom od intervjua u kojem je između ostalog bilo reči i o Arkzinu, mogućnost promene koja je, opet, uslov novog iskustva, a ne puko svrstavanje ili izjašnjavanje za određenu stvar ili novo iskustvo. Kriterijum je oštar, jer je u pitanju Budenovo mišljenje politike i ono ne služi merenju uspešnosti njenog ostvarenja. Isto možemo čuti i o dizajnu Arkzina, za koji Dejan Kršić kaže da je bio 'jednako važan, pa možda i važniji od nekakvog otvaranja važnih, pa i traumatičnih društveno-političkih tema'”, navodi kuda.org.
Kuda.org smatra da iskaz i izjašnjavanje stoga treba zaoštriti i tvrditi da je insistiranje na njemu stvaranje novog iskustva i proizvodnja uslova za njegovo trajanje.
“Mi se sa Arkzinom iznova sećamo rata i nastojimo ga prizvati jer je to jedini način da se isprovocira i izazove permanentni rat države koji fikciju postavlja kao razumnu i opšteprihvatljivu stvar”, poručuje kuda.org u tekstu u katalogu izložbe.
Izložba “Was Ist Arkzin” biće otvorena do 6. decembra, a proizašla je iz projekata i izložbe “Izgledi Arkzina”, predstavljene u Zagrebu krajem maja i početkom juna 2013, kao i iz medijskog projekta “Instaliranje javnosti” koji je u toku u Zagrebu, u produkciji Multimedijalnog instituta i saradnika.
Kuda.org organizuje izložbu “Was Ist Arkzin” u okviru projekta “Proširena estetska edukacija”, koji realizuje u saradnji sa Multimedijalnim institutom iz Zagreba i organizacijama Berliner Gazette iz Berlina, Mute iz Londona i Kontrapunkt iz Skoplja, uz uz podršku programa “Kultura 2007-2013” Evropske komisije. Izložbu i javnu diskusiju u Novom Sadu podržali su i Zavod za kulturu Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje, Fondacija za otvoreno društvo u Srbiji, Evropska kulturna fondacija i Galerija SULUV.
Arkzin se ovih dana privremeno vraća i na kioske u Hrvatskoj - najpre uz nedeljnik “Novosti”, a kasnije i uz “Le Monde diplomatique” i “Zarez”, u okviru medijske akcije “Vratile se 90-te! Vraća se i Arkzin".
“U Hrvatskoj se ponovno mahnito uvežbava monolitni poredak 1 države, 1 nacije, 1 crkve, 1 jezika i pisma, 1 braka, 1 ekonomskog uređenja. Iznova se sniva hrvatski san o nepomućenom jedinstvu i čistoći. Vratile se devedesete!”, navelo je uredništvo Arkzina.
“Dok je fašizacija sve izraženija, a politički i kulturni život sa svih strana ostaje paralizovan fatamorganom osvajanja središta, nužno je reaktualizovati bastardnu arkzinovsku formulu koja pogađa ideološku srž poretka: Ne, ne volim Hrvatsku!”, poručili su urednici Arkzina, čiji povratak na kioske znači “afirmisati intelektualni gard bez poverenja u milost države i društva”.
Za Arkzin pišu i govore: Boris Buden, Dejan Kršić, Borislav Mikulić, Rada Iveković, Milorad Pupovac, Srđan Dvornik, Ada Beier, Boris Rašeta, Dejan Jović, Srećko Pulig, Obrad Savić, Đole Balašević ...
Istovremeno uz novinsko izdanje, na DVD-u se štampa i skenirana arhiva svih brojeva Arkzina.
(SEEcult.org)
