Za decentralizaciju kulture

Javnu raspravu o Nacrtu strategije razvoja kulture 2017-2027. u Kragujevcu obeležile su 14. septembra, kao i na dosadašnjim predstavljanjima tog dokumenta Ministarstva kulture i informisanja Srbije, i pohvale i primedbe učenika, a posebno je bilo reči o problemima lokalnih ustanova kulture, nerazvijenom sistemu decentralizacije, infrastrukturnim problemima, javnim nabavkama, položaju samostalnih umetnika i radnika u kulturi…

Nacrt strategije predstavio je, u ime tima koji je radio na tom dokumentu, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Vuk Vukićević, koji je istakao da je Kragujevac, kao prestonica nekadašnje Kneževine Srbije, mesto začetka savremene srpske istorije, savremenog srpskog društva i kulture, grad u kojem je osnovano prvo pozorište i prva gimnazija u Srbiji… S obzirom na bogato industrijsko nasleđe koje potiče još iz prve polovine XIX veka, Kragujevac predstavlja, kako je rekao, i značajnu kulturnu činjenicu i živo svedočanstvo o procesu modernizacije, pa će u tom smislu kulturna zona industrijskog nasleđa Kragujevca biti uneta među kapitalne investicije koje predviđa Strategija razvoja kulture.

“Svojim nasleđem, živim stvaralaštvom, ali i snažnom simbolikom koja predstavlja celokupan put moderne Srbije, Kragujevac nesumnjivo ima važnu ulogu u razvoju našeg društva. Novo otvaranje dijaloga o Strategiji razvoja kulture u ovom gradu, predstavlja korak u tom smeru”, rekao je Vukićević.

Član Gradskog veća Kragujevca Milјan Bjeletić zahvalio je predstavnicima Ministarstva kulture što su, kako je naveo, uvažili Kragujevac kao značajan grad za unapređenje Nacrta strategije, a pohvalio je Ministarstvo i zbog želje da unapredi kulturu u zemlji “izradom tako važnog strateškog dokumenta”.

“Definisanje pravaca razvoja kulture u našoj zemlji, kao i njihovom inplementacijom, kulturna politika dobija šansu da bude ciljana, što omogućava da se uspostavi sistem vrednosti, što je i suština izrade ovako važnog dokumenta. U protivnom, kulturna politika počinje da biva stihijska, bez jasnog plana, bez vizije, što bi značilo da se sve svodi na operativna odlučivanja… I ako se vratimo ne tako davno u 2000. godinu,  kada je Srbija kao država ušla u proces tranzicije, setićemo se da su doneti određeni zakoni iz različitih oblasti, a da se na Zakon u kulturi čekalo deset godina, pa i samo donošenje Strategije je kasnilo - nije doneto u zakonskom okviru od godinu dana. Ovo predstavlja odraz poimanja kulture tadašnjih predstavnika institucija, za razliku od sadašnjeg vremena kada mi se čini da izrada ovog dokumenta predstavlja odraz potrebe da se kulturi priđe sa jasnim planom”, rekao je Bjeletić.

Bjeletić je pohvalio i plan o otvaranju srpskih kulturnih centara u pojedinim evropskim i svetskim metropolama, smatrajući da postoji odsustvo predstavlјanja srpske kulture na međunarodnom planu, ali je skrenuo pažnju na neadekvatne prostorne kapacitete domaćih ustanova kulture, pre svega kragujevačkih. To je opisao kao višedecenijski problem, koji gradske vlasti ne mogu da reše bez pomoći države.

“Treba istaci značaj međunarodne saradnje jer omogućava integraciju srpske kulture u međunarodne tokove i doprinosi međukulturnim dijalozima. Pozdravljamo iznete pravce razvoja i podržavamo takvo razmisljanje. Međutim, nisam siguran koliko ovaj strateški dokument ima precizne podatke o saradnji kulture, koji bi bili polazna osnova za rešavanje problema. Tu prevashodno mislim na neadekvatne prostorne kapacitete na nivou opština i gradova”, rekao je Bjeletić, napominjući da su i neke od najstarijih ustanova kulture na tom prostoru, značajne za istoriju Srbije, smeštene u neadekvatnim prostorima i zgradama, na duplo manjem prostoru nego što propisuju standardi, te na više lokacija u gradu. Stoga su prinuđene da improvizuju i prilagođavaju svoje programe, a kao primer je naveo Narodnu biblioteku “Vuk Karadžić”, smeštenu na tri lokacije, Teatar, Dečje pozorište, Centar za negovanje tradicionalne kulture “Abrašević”, jedno od najstarijih umetničkih društava u Srbiji, Filološko-umetnički fakultet koji nastavu izvodi na desetak lokacija u gradu. Napomenuo je i da Kragujevac, u kojem je muzički život začet 30-ih godina 19. veka dolaskom Josifa Šlezingera, još nema koncertnu dvoranu.

“Budite sigurni u to da imamo umetničke stručne potencijale, to tvrdim odgovorno, koji su ništa manje značajni nego u Beogradu”, rekao je Bjeletić, navodeći da Kragujevac želi, između ostalog, i da otvori nove muzeje - NOR-a, štamparstva, bibliotekarstva, automobila, rok grupe Smak…

“Dakle, šta je suština? Ova strategija ne definiše jasno infrastrukturno uređenje na nivou države. Zaobilaze se regionalni centri kakav je Kragujevac, treba to da bude drugačije i konkretizovano jasnije, treba pospešiti regionalne centre tako da država zajedno sa gradom krene u rešavanje nagomilanih problema…”, rekao je Bjeletić, navodeći da se u Nacrtu pominje 15-ak objekata koji su sa područja užeg Beograda, kao što su izgradnja zgrade za Beogradsku filharmoniju, za balet i za Ansambl “Kolo”.

“Napravite dve-tri multifunkcionalne sale, ostatak dajte drugim opštinama”, poručio je Bjeletić.

I direktor Narodne biblioteke Mirko Demić pohvalio je Ministarstvo zbog izrade Nacrta strategije, ocenjujući da je to dosad “najozbiljnija želja da se nešto učini za dobrobit svih koji rade u kulturi”.

Ipak, zamolio je i za dozu pesimizma, navodeći da neke stvari nisu dovoljno potencirane u Nacrtu strategije, pogotovo u skeniranju stvarnog stanja.

Podsetio je na nezavidan položaj radnika u kulturi, navodeći da je  republički prosek zarada 48.000 dinara, a da je osnovica za radnika VŠ u kulturi 37.000 dinara.

“To je jeziva činjenica sa kojom se moramo suočiti kada govorimo o ljudima sa kojima radimo i sa kojima želimo nešto da popravimo. Odlazak mladih ljudi iz zemlje se direktno odražava na konzument proizvoda koji mi nudimo, a to je kulturni sadržaj. Mizerna je količina novca koji se odvaja za kulturu, uprkos svim pokušajima i dobroj nameri. Poslednjih nekoliko decenija svi koji radimo u kulturi beležimo da je došlo do dramatičnih posledica i pojava da mi gubimo iz godine u godinu gubimo konzumente kulture, da posebno mlade više ne možemo pridobiti, bez obzira koliko su naši programi kvalitetni, izgubili smo i kontakt sa prosvetom i ovde se pominje ta saradnja, a čini mi se da uz svu dobru volju Ministarstva kulture i bez sinergije svih i čitavog društva, nećemo uspeti u onome što želimo, a to je da nam bude bolje i da nam kultura zaista oslikava našu težnju i želju da živimo u ozbiljnijem i čoveku dostojnom obliku zivljenja”, rekao je Demić.

Demić je ocenio da je potrebna i jača saradnja među ministarstvima, između ostalog i zbog izmene propisa o javnim nabavkama koji ljudima u kulturi, kako je naveo, zagorčavaju zivot.

Demić je posebno istakao i potrebu decentralizacije kulture, navodeći da Kragujevac za tim vapi. Ujedno, ocenio je da će teško biti doneti bilo kakve konstruktivne zaključke po tom pitanju dok se ne reši na nivou Ustava.

“Čini mi se da još nismo odlučili šta želimo, da li želimo praviti regije, da li želimo da ostanemo na okruzima i upravo to je ono što država treba da locira gradove na kojima treba biti neka kičma svakog razvitka, pa i kulturnog. U tom smislu tim gradovima i tim sredinama treba dati i neke prinadležnosti, uz to ide i novac da mogu svoju nadležnost da poboljšavaju. Možda je naš subjektivni osećaj da se Kragujevac zaobilazi i prećutkuje njegov istorijski i kulturni značaj. Nacrt strat pominje losu infrastrukturu, ali ja bih želeo da to bude “malo dramatičnije”, rekao je Demić.

Demić je ukazao i na problem prostora svih ustanova kulture, navodeći da stanje “ne samo da je loše, nego je očajno”.

“Kada ga nemate (prostor), onda je sve impovizacija, a tako ne možete da se bavite programima, kvalitetom programa, jer pokušavate improvizacijama da premostite jednu godinu, dve, tri… Mi u ovom trenutku, kao biblioteka, sada govorim sa te pozicije, imamo 2.600 kvadratnih metara  prostora, a za tu biblioteku treba 4.500-5.500 kvadrata… Samo tavorimo na nivou koji smo dostigli 80-ih godina. Mislim da nijedna lokalna samouprava ne može sama da to izvede. Jedini svetao primer u zadnjih 20 godina je grad Šabac. Zahvaljujući njihovom entuzijamu na lokalu i pomoći Ministarstva kulture, oni su uspeli da naprave jedan vasionski brod - Biblioteka u Šapcu je jedno čudo za naše uslove, to je zaista incident vredan svake pažnje. Toliko mi vapijemo za prostorom da je to već postala pesmica koju niko ni ne čuje”, rekao je Demić.

Kao poseban problem, Demić je naveo i sistem javnih nabavki, navodeći da knjiga u tom procesu nije ni na koji način zaštićena, jer su biblioteke prinuđene da radi poštovanja zakonskih odredbi kupuju knjige od trgovaca umesto od izdavača. Knjige su samim tim skuplјe, a sve to ujedno posebno loše utiče na opstanak malih izdavačkih kuća koje “daju kvalitetne knjige koje cine čast ovoj kulturi”.

“M sve prepisujemo od velikih kultura, a mi to još nismo i ne možemo se porediti sa Francuskom ili Nemačkom. Dakle, morali smo misliti bolje i pametnije, kao što su neki mislili. Zašto je Republika Češka izuzela knjigu iz javnih nabavki? Mi govorimo od dramatičnom stanju nacije, kulture, a ništa ne radimo da zaštitimo knjigu kao jednog od nosilaca nacionalnog identiteta… Kao bibliotečka zajednica mi smo pokazali kako javne nabavke nisu poslužile svrsi. Ideja je bila da kupujete više, kvalitetnije i jeftinije. Nažalost, nama je sve kontra - kupili smo manje, nekvalitetnije knjige i skuplje…”, rekao je Demić.

Kragujevačkoj biblioteci, koja ima obavezu da napravi registar starih knjiga za Šumadijski okrug, poseban problem predstavlјa i to što u državi postoje samo dve laboratorije za konzervaciju i zaštitu stare knjige - u Beogradu i Novom Sadu, a potrebe biblioteka uveliko prevazilaze njihove kapacitete.

“Mi smo počeli tu priču i došli do zastrašujućeg saznanja. Naša stara knjiga je u očajnom stanju… Mi smo osam najugroženijih knjiga čekali godinu dana da nam konzerviraju”, rekao je Demić i predložio da se radi decentralizacije otvori bar još desetak laboratorija u Srbiji. Kragujevačka bi, kako je naveo, pokrivala ne samo biblioteke, nego i arhive i muzeje, radila bi i zaštitu slika.

“Papir je propadljiva materija i to nam je urgentan posao, da zaštitimo, da digitalizujemo i dobra je stvar što se digitalizacija podiže na najviši nivo, to treba tako da se uredi da znamo. Gospoda iz Ministarstva znaju da postoje po bibliotekama u Srbiji neki individualni pokušaji da se samostalno digitalizuje. Mi smo vapili da se napravi nacionalni standard za digitalizaciju - da svi znamo gde to čuvamo, kako itd”, rekao je Demić, koji je predložio i uvođenje bibliobusa radi razvoja čitanja u manjim mestima i selima u kojima nema biblioteka, kao što je slučaj u Hrvatskoj.

Pomoćnica ministra za kulturno nasleđe Aleksandra Fulgosi istakla je da bi pojedinačni kapitalni projekti na lokalnom nivou trebalo da budu definisani posebnim, lokalnim strategijama razvoja kulture, koje se očekuju nakon usvajanja nacionalne. Podsetila je da je Kragujevac prošle godine, u okviru programa “Gradovi u fokusu”, dobio sredstva za izradu tehničke dokumentacije za revitalizaciju zgrada u kojima su smeštene neke od ustanova kulture. Takođe, industrijska zona Vojno-tehničkog zavoda, odnosno revitalizacija te kulturno-istorijske celine će biti uvrštena u kapitalne projekte, dodala je Aleksandra Fulgosi.

Poseban savetnik ministra Dragan Hamović ocenio je da je stanje u infrastrukturi, koje je apostrofirao Demić, posledica opštih materijalnih neprilika, ali i nedovoljnog angažovanja u samim sredinama.

Što se tiče javnih nabavki, rekao je da je Ministarstvo, prateći jednu od inicijativa proisteklih sa prošlog sajamskog Foruma bibliotekara Srbije, formulisalo predlog koji je zvanično krajem 2016. godine otišao u Ministarstvo finansija u vezi izuzimanjem ne samo knjige, nego i muzejske građe iz procedure javnih nabavki. “Mi smo imali određenih odgovora da će taj zakon biti iz drugih razloga menjan tokom ove godine. Pratimo rad na tome i sve su analize pokazale da je čist gubitak i za osnivača i finansijera bibliotečke građe i svih ostalih oblika koji podležu pod tu stavku u okviru kulture da korist imaju treća lica koja nemaju razloga da tu imaju korist”, rekao je Hamović.

Nakon Kragujevca, nastavak javne rasprave o Nacrtu strategije kulture najavljen je za 18. septembar u Nišu i potom za 28. septembar u Beogradu.

Javna rasprava o Nacrtu strategije počela je 1. septembra u Matici srpskoj u Novom Sadu, a protekla je i u znaku pohvala na račun Ministarstva kulture i informisanja, koje je konačno izradilo taj dokument koji je predviđen Zakonom o kulturi iz 2009. godine, ali su se čule i kritike u vezi sa definisanjem ciljeva i mera, terminologije, izostavljanjem pojedinih segmenata koji su ocenjeni važnim za kulturni razvoj, kao što je obrazovanje, odsustvom preciznih podataka o stanju kulture koji bi bili osnova za rešavanje problema koje odražavaju...

*Foto: Kragujevac.rs

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.