Za front za odbranu kulture

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) predstavila je rezultate analize konkursa za savremeno stvaralaštvo na državnom i beogradskom nivou, koji ukazuju na višegodišnji trend smanjenja finansijskih sredstava za organizacije civilnog društva koje se bave kulturom, kao i na netransparentnost konkursnih procedura i nepoštovanje propisa u toj oblasti generalno, zbog čega je pozvala sve aktere kulturne scene, kako u nevladinom sektoru, tako i u institucijama, umetnike i najširu javnost, da joj se pridruže u široj kampanji za zaustavljanje daljeg degradiranja kulture u Srbiji.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) predstavila je rezultate analize konkursa za savremeno stvaralaštvo na državnom i beogradskom nivou, koji ukazuju na višegodišnji trend smanjenja finansijskih sredstava za organizacije civilnog društva koje se bave kulturom, kao i na netransparentnost konkursnih procedura i nepoštovanje propisa u toj oblasti generalno, zbog čega je pozvala sve aktere kulturne scene, kako u nevladinom sektoru, tako i u institucijama, umetnike i najširu javnost, da joj se pridruže u široj kampanji za zaustavljanje daljeg degradiranja kulture u Srbiji.

Rezultati opsežne analize konkursa Ministarstva kulture i informisanja i Grada Beograda za savremeno stvaralaštvo od 2015. do 2017. godine, predstavljeni 6. juna na konferenciji za novinare u Medija centru, ukazuju na strukturalnu diskriminaciju organizacija koje se bave kulturom, pa i njihovo političko žigosanje i kažnjavanje. S druge strane, kontinuirano se povećavaju sredstva koja se izdvajaju za organizacije koje nisu ni registrovane za kulturnu delatnost, među kojima su i one koje su osnovane neposredno uoči, za vreme, pa čak i po isteku konkursnog roka.

Posebno drastični podaci u tom pogledu su na gradskom nivou, gde se samo ove godine primećuje smanjenje sredstava za organizacije koje se bave kulturom za oko 3,7 miliona dinara, a povećanje za one koje se ne bave kulturom za čak 10,2 miliona dinara.

Sociolog kulture dr Predrag Cvetičanin, koji je analizirao konkurse Ministarstva kulture za period 2015-2017, podsetio je da su i ukupna budžetska sredstva koja se izdvajaju za kulturu mala - ove godine svega 66,8 miliona evra, od čega tri četvrtine odlazi na republičke institucije, dok se ostatak raspodeljuje na savremeno stvaralaštvo, zaštitu kulturnog nasleđa, nacionalne penzije i međunarodnu saradnju. Sredstva koja su ove godine dodeljena organizacijama civilnog društva, među kojima je i Srpska pravoslavna crkva kao godinama najveći korisnik budžetske linije 481 za dotacije nevladinom sektoru, iznose svega 1,67% budžeta Ministarstva kulture, od čega se na organizacije koje se bave kulturom odnosi samo 0,87%, a na članice NKSS svega 0,21%.

Sredstva koja su nevladine organizacije koje se bave kulturom dobile ove godine tako su manja za čak 300.000 evra nego prethodne godine. Drastično smanjenje podrške odnosi se pritom na članice Asocijacije NKSS, koje su dobile ove godine na konkursu oko 83.000 evra manje nego 2016. godine.

Za razliku od organizacija koje se bave kulturom, povećava se podrška projektima organizacija kao što su Centar za očuvanje tradicije i kulture Termoelektrane “Nikola Tesla" iz Obrenovca ili Centar za zaštitu potrošača, životne sredine i omladinsku politiku Topličkog okruga "Fenix" iz Kuršumlije.

Predstavnici NKSS ne spore da je i takvim organizacijama potrebna podrška za projekte koje realizuju, ali postavljaju pitanje zašto se njihove aktivnosti finansiraju iz inače minimalnog fonda namenjenog savremenom stvaralaštvu i umetnosti.

Posebno je u tom pogledu ukazano i na podršku različitim projektima Srpske pravoslavne crkve, koja godinama slovi za najvećeg korisnika tzv. “budžetske linije 481”, budući da je samo u periodu od 2008. do 2011. godine od različitih ministarstava dobila oko 620 miliona dinara.

Dok Ministarstvo smanjuje iznos budžeta za savremeno stvaralaštvo, povećava za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju, koji se takođe finansira iz linije 481, a ove godine je dobio dvostruko više nego prethodne dve - čak 68 miliona dinara.

“Centralno je pitanje da li civilni sektor služi javnom interesu ili ne? Ako organizacije civilnog sektora u kulturi služe javnom interesu, onda država ne sme da se prema njima odnosi kao prema siročićima i da im udeli 21 promil budžeta Ministarstva kulture. A ako pak neke od njih služe javnom interesu, a druge privatnom interesu, predlažemo da se uvede nova klasifikacija 481a (dobre nevladine organizacije) i 481b (zle nevladine organizacije), pa da bar znamo zašto imamo ovakav tretman”, rekao je Cvetičanin.

Još drastičnija diskriminacija organizacija koje se bave kulturom i posebno članica NKSS primetna je na gradskom nivou, a niz zanimljivosti u tom pogledu iznela je Iva Čukić na osnovu analize ovogodišnjeg konkursa Sekretarijata za kulturu Beograda, koja pokazuje da su novac za projekte dobile i organizacije koje su registrovane i posle isteka roka za prijavljivanje projekata ili koje ne deluju već više godina.

Sekretarijat za kulturu Beograda sufinansiraće u 2017. godini 352 projekta sa ukupno 88,8 miliona dinara, od čega je najviše izdvojeno za muzičko stvaralaštvo (21,4), uključujući koncert Beogradske filharmonije na otvorenom koji se reklamira kao besplatan, a biće finansiran iz gradskog budžeta sa čak četiri miliona dinara. Čak 1,4 milion dinara dat je preduzeću Love Brand doo za Love Fest - tehno žurku, dok je, s druge strane, međunarodno priznati LP Duo dobio svega 50.000 dinara, rekla je Iva Čukić, navodeći još niz primera koji ukazuju na sumnjive načine vrednovanja projekata i odluke gradskih komisija čiji članovi, inače, još nisu objavljeni.

Između ostalog, navela je i da je komisija u oblasti likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture, koja je na 78 projekata rasporedila 16,8 miliona dinara, odobrila znatna sredstva tek osnovanim organizacijama kao što su Fondacija Plavo ili udruženje “Priroda i društvo”. U oblasti pozorišta, gde je za 62 projekta raspoređeno 10,8 miliona dinara, Radionica integracije Mikija Manojlovića dobila je skoro petinu - dva miliona, koliko je za četiri projekta dobilo i stručnoj javnosti nepoznato udruženje Hajde obraduj dan. Kao posebnu zanimljivost, izdvojila je i podatak da su u oblasti naučno-istraživačkih i edukativnih delatnosti podržane sa po 250.000 dinara i organizacije kao što su Asocijacija za oružje Srbije i Nova srpska desnica.

Na gradskom konkursu, kako pokazuje analiza, dominiraju i gradske opštine Čukarica, Rakovica i Surčin, čiji su projekti dobili milionske iznose, pri čemu je primetno da je sa njihove teritorije i najveći broj udruženja koja su dobila sredstva iako su osnovana neposredno pred, u toku, ili čak nakon zatvaranja konkursa.

“Takođe, nekoliko privatnih firmi za koje sumnjamo da su povezane sa nekim od vladajućih partija dobijaju multimilionske iznose”, rekla je Iva Čukić, dodajući da se uvidom u izvode iz APR-a, što se posebno odnosi na osnivače, članove upravnih odbora ili mesto osnivanja, može zaključiti da je gradski konkurs bio “politički, a ne umetnički orijentisan”.

I Milica Pekić ocenila je da je na delu privatizovanje javnih infrastruktura zarad partijskih i ličnih interesa nosilaca moći, pominjući i druge primere neodgovorne kulturne politike, kao što je slučaj političke smene direktorke Kulturnog centra Požega Slađane Petrović Varagić, ugledne istoričarke umetnosti, ili nepreduzimanje mera za opstanak Galerije Grafičkog kolektiva u Beogradu i Galerije “Srbija” u Nišu, koje su ugrožene procesom restitucije.

“Reč je o okupaciji kulture od ljudi koji nemaju ni stručnost, ni iskustvo”, ocenila je Milica Pekić, ukazujući i na nepreuzimanje odgovornosti kao jedan od ključnih problema kulture u Srbiji, između ostalog i za godinama zatvorene najveće muzeje u Beogradu.

Asocijacija NKSS stoga, kako je poručio Luka Knežević Strika, poziva sve zainteresovane aktere kulturne scene Srbije, organizacije nezavisne scene, zaposlene u institucijama, umetnike i javnost, da se pridruže u široj kampanji za suprotstavljanje daljem degradiranju kulture.

Poziv je otvoren i za organizacije iz drugih oblasti, poput borbe protiv korupcije i zagovaranja za transparentnost javne uprave, pa je NKSS u tom pogledu već ostvarila saradnju sa Građanskim inicijativama, a poziva i vladinu Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom da se uključi u rešavanje problema krize u kulturi, kao deo opšte krize u društvu.

NKSS će stoga zahtevati da za kulturu ne budu ostavljene samo mrvice koje se ogledaju u skandalozno malim sredstvima u celokupnom budžetu Srbije, tražiće veću zastupljenost vainstitucionalnih aktera kulture u budžetu za kulturu, budući da umnogome predstavljaju najdinamičniji i najproduktivniji deo celokupne kulturne produkcije, zatim transparentnu raspodelu sredstava u svim oblastima polja kulture kako se ne bi ponavljali skandalozni rezultati konkursa.

Takođe, NKSS će se zauzeti za hitan prestanak politizacije polja kulture koji se ogleda u dodeljivanju sredstava na konkursima politički podobnim akterima, kao i u postavljanju nestručnih, ali partijski podobnih ličnosti na čelo institucija kulture, kao u Požegi ili Subotici, ili u skandalima kao što je slučaj sa Sterijinim pozorjem gde se “poznati akteri politizacije kulture pravdaju kako je tobože brane od propadanja”, rekao je Knežević Strika.
 
“Tražimo nesmetan i nezavisan rad institucija kulture u kojima je neophodno okončanje vd stanja koje je ministar obećao da će rešiti. Takođe, tražimo javnost rada državnih organa, a ne da se dugoočekivani nacrt Strategije razvoja kulture predstavlja samo pred podobnim novinarima”, rekao je Knežević-Strika, pominjući i neophodnost rešavanja problema samostalnih umetnika i utvrđivanje odgovornosti trenutnih i bivših aktera koji su dozvolili da najveći muzeji godinama ne rade.

NKSS je poručila i da to nije konačna lista zahteva i najavila da će u narednom periodu otpočeti seriju sastanaka sa svim zainteresovanima radi koordinacije aktivnosti u cilju sprečavanja dalje degradacije i devastacije kulture. U tom pogledu pozvala je i sve zainteresovane da se aktivno uključe u najavljenu javnu raspravu o nacrtu Strategije za razvoj kulture do 2027. godine.

*U PRILOGU: Analiza konkursa Ministarstva kulture 2015-2017

(SEEcult.org)