Za i protiv Beograda na vodi
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali i Dragoljub Bakić iz Akademije arhitekture Srbije (AAS) sukobili su 6. aprila na RTS-u stavove “za” i “protiv” projekta “Beograd na vodi”, ostavši na početnim pozicijama. Dok je Mali najavio početak izgradnje do kraja leta, Bakić je ponovio apel AAS za obustavljanje tog projekta.
Povodom kritika AAS, Mali je negirao da “Beograd na vodi” nije u skladu sa Generalnim urbanističkim planom (GUP), a kao opravdanje za izostanak međunarodnog konkursa naveo je dosadašnje iskustvo koje je pokazalo da je takva praksa nerealna.
Prema njegovim rečima, stalno se stvara fama da je potreban konkurs, a u stvari se “zamazuju oči javnosti”.
"Moje iskustvo pokazuje da se u poslednjih 20-30 godina u Beogradu radilo 10-15 konkursa – dva za Trg Slavija, za blok 25 i 26, za Terazijski park, za Beton halu", naveo je Mali u emisiji “Oko”, dodajući da su na kraju svi ti konkursi bili nerealizovani, jer nije bilo investitora.
Povodom kritika AAS, Mali je rekao da je vreme da se prizna zašto se projekat kritikuje, aludirajući da iza toga stoje biznismen Milorad Mišković i opoziciona Demokratska stranka.
"Da li je razlog što, ako se desi 'Beograd na vodi', Mišković neće napraviti svoju Luku Beograd, neće zaraditi desetine miliona evra, već će korist imati građani? Da li je problem što će neki (Aleksandar) Vučić ili Mali realizovati projekat, a ne DS i Mišković?", upitao je Mali.
Dragoljub Bakić rekao je da ne prihvata diskusiju koja vodi ka politici i Miškoviću, niti zamenu teza, već samo onu koja poštuje pitanja struke, ponovivši da AAS ne podržava projekat “Beograd na vodi” jer ne poštuje GUP i zato što nije raspisan međunarodni konkurs.
“To je Generalni urbanistički plan koji je u kontinuitetu od 1950. godine, kada je donet prvi, kojim je savsko priobalje oivičeno terazijskim grebenom, vračarskim platoom, Topčiderskim brdom i Savom. To je jedan konkavni prostor koji je velike vrednosti. Tu nema stanovanja i nema automobila. To je jasno”, rekao je Bakić i ponovio da taj prostor treba da ostane namenjen za izgradnju objekata javne namene i pristupačan svim stanovnicima Beograda, što je i osnovni smisao davnassnje težnje o silasku grada na reke.
Navodeći da se AAS ne protivi planiranoj investiciji, Bakić je rekao da Beograd ima još prostora gde može da se izgradi dva miliona kvadrata, a kao primer je naveo prostor takozvanog Trećeg Beograda” na levoj obali Dunava.
Gradonačelnik je ponovio, međutim, da će, nakon usvajanja lex specialisa, koji je u skupštinskoj proceduri, početi početi eksproprijacija, koja će trajati tri ili četiri meseca, čime će stvoriti uslovi za izdavanje građevinske dozvole i pokretanje izgradnje.
Mali je rekao da je važno da što pre počne realizacija kako bi se zaposlila građevinska industrija i obezbedio radnicima posao.
Ponovivši da projekat vredan 3,5 milijarde evra finansira investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mali je rekao da Srbija treba da obezbedi građevinsku dozvolu i da očisti predviđeni prostor.
U diskusiji je učestvovao i bivši ministar građevinarstva Milutin Mrkonjić, koji je naveo da želi da na neki način pomiri dve strane, jer ne vidi razlog za sukobe.
“Pare su tu, uvek glasam za projekat za koji imamo pare, treba ih iskoristiti na lokaciji koja je najatraktivnija i najbiliža realizaciji”, rekao je Mrkonjić.
Projekat “Beograd na vodi” već mesecima je na udaru oštrih kritika stručne i najšire javnosti, kao i aktivista okupljenih u građanskoj inicijativi Ne da(vi)mo Beograd.
Skupština Srbije trebalo bi da se izjasni ovih dana o predlogu lex specialisa o projektu izgradnje "Beograda na vodi" koji, kako je navedeno u predloženom tekstu, stvara mogućnosti za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i raselјavanje u obuhvatu planskog dokumenta i realizacija projekta u celini, brže i efikasnije nego što važeća zakonska rešenja to omogućavaju.
Prema podacima iz Prostornog plana područja posebne namene, na površini plana od oko 177 hektara predviđeno je da se ostvari nešto više od 1.000.000 m² stambenog prostora, oko 750.000 m² poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62.000 m² javnih sadržaja kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite i oko 242.000 m² novih zelenih površina. Ti kapaciteti, kako je navedeno u predloženom zakonu, omogućavaju da na tom prostoru bude preko 13.000 zaposlenih i preko 17.000 stanovnika.
Ukupni orijentacioni troškovi realizacije javnih površina i objekata procenjeni su na oko 33 milijarde dinara.
(SEEcult.org)
