Za novu regulativu o ustupanju javnog prostora

Konferencija "Nove ideje za stare zgrade" o neiskorišćenim objektima u javnom vlasništvu u Beogradu i istovremenom nedostatku prostora za rad organizacija civilnog društva otvorila je mogućnost dijaloga dve strane o uspostavljanju jasnog i transparentnog mehanizma za ustupanje prostora za aktivnosti nevladinog sektora u javnom interesu. Na konferenciji je ocenjeno, međutim, da je ključni problem u opštem pravnom okviru na republičkom nivou koji je potrebno promeniti, jer odražava suštinsko neprepoznavanje uloge nevladinog sektora u razvoju društva.

“Otvoreni smo za sve predloge. Nismo oni koji znaju sve. Tu smo da čujemo”, rekao je 23. februara član Gradskog veća Beograda Dragomir Petronijević na završnom panelu konferencije kolektiva Ministarstvo prostora, na kojem su u Domu omladine Beograda učestvovali i pomoćnik predsednika opštine Savski venac Nemanja Petrović, Ana Furlan iz opštine Ajdovščina i Marko Peterlin iz Instituta za politike prostora iz Slovenije, koji su dali primere dobre prakse, te Marko Aksentijević u ime organizatora i Jelena Pajović van Reenen iz Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom, koji su ukazali na osnovne probleme.

Autorka Analize pravnog okvira ustupanja prostora u javnom vlasništvu organizacijama civilnog društva, koju je 2015. objavilo Ministarstvo prostora, Jelena Pajović van Reenen konstatovala je da zakonodavni okvir zapravo i ne definiše i ne prepoznaje javni interes koji se tiče korišćenja javne svojine i dopušta da se ona koristi na netransparentan način, zasnovan prevashodno na komercijalnom interesu.

Ukazujući na kontradiktornosti i nedostatke pravnog okvira, ona je podsetila da Zakon o javnoj svojini predviđa mogućnost davanja prostora u zakup, ali je za organizacije civilnog društva to moguće pod povoljnijim uslovima od tržišnih samo neposrednom pogodbom koja, međutim, nije razrađena u samom Zakonu o javnoj svojini.

“Nije lako zaključiti na koji je način moguće dobiti prostor, osim ako imate broj mobilnog telefona nekoga sa kim biste mogli da se dogovorite”, rekla je Jelena Pajović van Reenen.

Iako bi pitanjem neposredne pogodbe trebalo da se bavi posebna uredba, ona se zapravo samo jednim članom odnosi na taj mehanizam ustupanja prostora u javnom vlasništvu organizacijama civilnog društva, uslovljavajući ga pritom korišćenjem bez ostvarivanja prihoda. Uredba tako protivureči Zakonu o udruženjima, koji dozvoljava i organizacijama civilnog društva da ostvaruju prihod privrednom delatnošću.

Upravo je nerazlikovanje prihoda od profita, kako je rečeno u diskusiji, jedan od glavnih razloga nezavidnog položaja organizacija civilnog društva koji bi, kako je rekla Jelena Pajović van Reenen, mogao da bude dodatno otežan usvajanjem građanskog zakonika koji bi nevladinom sektoru zabranio privrednu delatnost.

Za razliku od Srbije, u Sloveniji je svest nadležnih na višem nivou, pa se, kako su rekli gosti, podrazumeva da organizacije civilnog društva izađu “na trg” i ostvare određeni prihod koji im je neophodan za opstanak.

Opština Ajdovščina u Sloveniji, koja sa okolinom ima oko 19.000 stanovnika, predstavljena je kao primer svesti lokalnih vlasti o doprinosu organizacija civilnog društva ostvarenju javnog interesa. OCD u Sloveniji, inače, i dobijaju sertifikate da rade u javnom interesu, a u Ajdovščini sve one koje imaju taj dokument – dobijaju i prostor za rad bez nadoknade.

“To je najmanje što možemo da učinimo za njih”, rekla je Ana Furlan, dodajući da se to odnosi na organizacije u različitim oblastima delovanja, uključujući sport, obrazovanje, kulturu… Prostor se ustupa čak i kada je njihov društveni uticaj minimalan, ili ga ostvaruju posredno, jer je za gradske vlasti njihov doprinos javnom interesu važniji od mogućnosti ostvarivanja profita.

Opština Ajdovščina stoga čak i kupuje kuće da bi imala prostor koji može da ustupi OCD.

U Beogradu se kao jedna od najsvesnijih opština u tom pogledu dokazala opština Savski venac, koja je u podršci civilnom društvu videla šansu za sopstveni razvoj, a dokaz za to je oživljavanje Savamale koje se, kako je rekao Nemanja Petrović, nije dogodilo slučajno.

Prvi problem sa kojim su se vlasti Savskog venca suočile svojevremeno bio je nedostatak informacija o vlasništvu, a kada je sa Katastrom potpisan ugovor o pristupu bazi podastaka, zatekli su haos koji potiče još od 60-ih godina.

“Lokali su prebacivani sa jednog na drugog, sve je bilo nečije”, rekao je Petrović, dodajući da je stoga prvi korak bio da se utvrdi šta je gradsko, odnosno opštinsko, a na osnovu toga su iz prostora u javnom vlaništvu poizbacivani mnogi koji su ga bespravno koristili.

Prvi katalizator iz sfere civilnog društva koji je prepoznat kao bitan za lokalni razvoj bio je Kulturni centar Grad, otvoren u bivšem skladištu u Savamali uz pomoć holandskih partnera. Iz istih razloga opština je pomogla i razvoj dizajn inkubatora Nova iskra, rekao je Petrović, dodajući da je opština imala, međutim, i raznih negativnih iskustava sa zloupotrebom ustupljenog prostora. Kabarea Rouz na Senjaku trebalo je svojevremeno, na primer, da navodno bude prostor za književne programe, a zapravo je bio noćni klub.

Podrškom organizacijama koje se bave kulturom i kreativnim industrijama i ICT sektoru, Savski venac strateški ulaže i u svoj razvoj, jer je Savamala, kako je rekao Petrović, povukla i komercijalne aktivnosti, pa su mnogi prostori koji nisu mogli biti iznajmljeni sada našli zakupce.

Da je i na nivou Beograda moguć pomak u razmišljanju o potrebama civilnog društva nagovestio je član Gradskog veća Dragomir Petronijević, koji je rekao da je otvoren za razgovor o prostorima koje bi mogao da koristi civilni sektor, a možda i za zajednički pilot program za ustupanje neiskorišćenog prostora, ali je ocenio da je neophodno paralelno raditi i na kaznenoj politici kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe.

Petronijević je rekao i da organizacije civilnog društva već sada imaju pojedine prostore koje mogu besplatno da koriste za prezentacije, tribine, sastanke i slične aktivnosti. To je pre svega prostor biznis inkubatora Gnezdo na šestom spratu Beograđanke, kojim rukovodi Kancelarija za mlade grada, a dostupan je za besplatno korišćenje organizacijama civilnog društva. U tom prostoru je 2015. godine, kako je naveo, realizovano više od 130 aktivnosti, a koristilo ga je pedesetak organizacija. Petronijević je naveo i primer naučno-tehnološkog parka na Zvezdari, u kojem su ICT i univerzitetski inkubatori i desetak kompanija koje su pobedile na konkursu.

Petronijević je rekao da je nedavno utvrđeno da više od 220 lokala stoji prazno, od kojih je tridesetak u lošem stanju i sa nagomilanim dugovima za struju i vodu. Samo u Čumićevom sokačetu ih je sedam.

Prema njegovim rečima, gradske vlasti planiraju do kraja godine da, na osnovu konkursa, ustupe bez naknade oko 70 neiskorišćenih lokala malim preduzetnicima na rok od 24 meseca.

Plan je, kako je rekao, i da se gradske vlasti skupštinskom odlukom odreknu (potencijalnog) prihoda na određeni broj praznih lokala koji su u vlasništvu Sekretarijata za imovinu kako bi bili ponuđeni nevladinim organizacijama.

Marko Aksentijević iz Ministarstva prostora rekao je da je organizacijama civilnog društva potrebna jasna i transparentna procedura dodele prostora, koji bi trebalo da bude ustupljen na duži vremenski rok kako bi se isplatilo ulaganje u njega i omogućio dalji razvoj organizacija koje ga koriste i koje bi prirodno trebalo u dogledno vreme da ga prerastu.

Ministarstvo prostora će, kako je najavljeno, na osnovu diskusije i radionica koje su 22. februara bile posvećene u Magacinu u Kraljevića Marka upravo razvoju predloga za kriterijume, prioritete i proceduru za ustupanje prostora u vlasništvu opština i gradova, izraditi predlog procedure koji bi bio osnova za zagovaranje promene postojeće regulative i uvođenje mehanizma ustupanja prostora u javnom vlasništvu na osnovu konkursa, a ne samo direktnom pogodbom.

(SEEcult.org)