Za pravično plaćanje umetnika

Slovenačke umetničke organizacije upozorile su na težak socijalni položaj umetnika koji su samozaposleni, a posebno onih koji deluju u oblasti likovnih, savremenih vizuelnih, intermedijskih i interdisciplinarnih umetnosti i predstavljaju se javnosti na izložbama.

Uoči najvećeg slovenačkog praznika kulture, Prešernovog dana, Odprta zbornica (Forum za samoorganizovanje umetnika vizuelnih, intermedijskih i interdisciplinarnih umetnosti), ZDSKU (Savez društava slovenačkih likovnih umetnika) i Asociacija (Društvo nevladinih organizacija i samostalnih stvaralaca u kulturi i umetnosti), ukazali su u otvorenom pismu vlastima i najširoj javnosti na probleme sa kojima se suočavaju umetnici u vezi sa neplaćanjem njihovog rada.

U tom cilju pokrenuta je inicijativa za pravičnu naknadu umetnicima za njihov rad, odnosno izlaganje na izložbama.

Neplaćanje umetnika od strane javnih ustanova u Sloveniji duboko je ukorenjena i neprihvatljiva praksa, poručili su potpisnici pisma, ističući da za izloženo delo na izložbi bivaju pravično plaćeni svi (od čistačice do direktora galerije), osim samog umetnika/ce.

Stoga su samozaposlenima u kulturi, kako je navedeno, uskraćena osnovna prava i socijalno i profesionalno su u neravnoteži sa svima ostalima.

“Izložbnina” bi tako podrazumevala da je autor umetničkog dela plaćen za izlaganje tog rada ili njegovo predstavljanje u javnosti.

Ta pravična naknada, kako je navedeno, ne odnosi se na materijalne troškove za izlaganje, niti na prevoz, komunikacijske i druge troškove koje umetnik ima u vezi sa izloženim delom.

Zahtev za pravično plaćanje umetnika podnet je Ministarstvu obrazovanja, nauke, kulture i sporta Slovenije krajem 2012. godine, a nadležni su obećali da će u najkraćem roku predložiti rešenje problema.

Na osnovu analize budžeta javnih ustanova 2008. i 2009. godine, pokazalo se da bi troškovi za naknade za izložbe (u Ministarstvu procenjeni na oko 400.000 evra) predstavljali manje od jedan odsto budžeta javnih ustanova na godišnjem nivou. To je u slučaju da su uključeni svi opštinski i nacionalni muzeji i galerije koje su javne ustanove, a manje od tri odsto bi bilo ako bi bile uključene prvenstveno institucije koje su namenjene likovnoj umetnosti, kao što su Moderna galerija, Umetnička galerija Maribor, Obalne galerije... U tom smislu ne bi predstavljali značajniji trošak za dalji rad javnih ustanova.

Potpisnici pisma pozvali su i sve druge aktere - opštine, direktore javnih ustanova i kustose, da počnu da isplaćuju naknade za izložbe i planiraju trošak za tu svrhu u finansijskim nacrtima izložbenih projekata. Umetnici su, pak, pozvani da jasno i dosledno zahtevaju isplatu naknada za izloženo delo, i da taj iznos uključe u svoje izložbene projekte.

(SEEcult.org)