Za smenu ministra kulture
Inicijativa Kulturnjaci 2016 predala je 4. februara Vladi Hrvatske javni apel za smenu ministra kulture Zlatka Hasanbegovića, koji je podržalo potpisima više od 1.100 kulturnih radnika, umetnika, novinara i drugih profesionalaca u oblasti kulture, umetnosti, obrazovanja, nauke i medija, smatrajući ga pretnjom za kulturu, s obzirom na ekstremne političke stavove i izostanak stručnosti i poznavanja resora kulture. Svi zainteresovani za podršku zahtevu za smenu Hasanbegovića mogu se potpisati na sajtu kulturnjaci2016.org, na kojem su objavljeni i svi dosad prikupljeni potpisi.
O neophodnosti smene Hasanbegovića govorili su na skupu ispred zgrade vlade glumica Urša Raukar, operska pevačica i pedagog Dunja Vejzović, istoričar umetnosti i muzejski savetnik Tihomir Milovac i književnik i urednik Dražen Katunarić, dramaturg i profesor na Akademiji dramske umetnosti Goran Sergej Pristaš, a glumac Adriuan Pezdirc pročitao je i poruku bivše službenice Ministarstva kulture Naime Balić, koja je radila u oblasti međunarodne saradnje i kulturne politike.
Među kulturnim radnicima i umetnicima koji su dosad potpisali peticiju za smenu ministra kulture su glumci publicista Boris Buden, vizuelni umetnici Sanja Iveković, Siniša Labrović, Dalibor Martinis, Andreja Kulunčić, David Maljković, Kata Mijatović, Slaven Tolj, koji je i upravnik Muzeja moderne i savremene umetnosti u Rijeci, glumci Lucija Šerbedžija, Doris Šarić Kukuljica, Livio Badurina, Stipe Kostanić... pozorišni reditelji Ivica Buljan, Boris Bakal... spisateljice Sibila Petlevski, Ivana Sajko, Daša Drndić i pisci Goran Ferčec, Zoran Ferić, Igor Štiks... kustoskinje Sabina Sabolović, Branka Benčić, Leila Topić... dramaturg Goran Sergej Pristaš, filmski producenti Dijana Mlađenović i Oliver Sertić, rok muzičar Mile Kekin, filmski reditelji Dana Budisavljević i Rajko Grlić, mnogobrojni predstavnici nezavisne kulturne scene…
U apelu se navodi da je resor kulture ugrožen i ponižen odlukom nove Vlade Hrvatske da ga prepusti Hasanbegoviću, koji je "potpuno nekompetentan u upravljanju sistemom kulturnih institucija i svih segmenata kulturne proizvodnje, te u poznavanju mehanizama lokalnih i međunarodnih saradnji i korišćenja evropskih fondova za kulturu".
Potpisnici apela ukazuju i da kulturu treba braniti od svake ideologije koja na bilo koji način uspostavlja režim jednoumlja, ograničenosti, revizionizma i nacionalističkih koncepata kulturne politike i proizvodnje. “Kultura lišena humanističkih načela i uvaljana u prašinu diktature, nije kultura slobode, već samo medij političkog pragmatizma”, poručili su Kulturnjaci 2016, napominjući da njihov apel nije usmeren protiv ličnog prava na mišljenje i političkog stava pojedinca, već predstavlja poziv da se digne glas protiv politike relativizacije i dvosmislenosti i podrži ideja kulture sačuvane od ideoloških zastranjenja, konzervativizma, nacionalizma, isključivosti i plemenskog tradicionalizma.
Glumica Urša Raukar rekla je prilikom predaje apela za smenu Hasanbeogovića da svojim mnogobrojnim izjavama svedoči o ekstremističkim ideološkim stavovima koji su u suprotnosti sa temeljnim odredbama Ustava i da prema tome neprihvatljiv da vodi bilo koje ministarstvo, a kamoli Ministarstvo kulture.
“Ideologija koja negira antifašizam je loša ideologija, to je zla ideologija, to je ideologija koju mi ne želimo. To je ideologija u suprotnosti sa svim elementarnim civilizacijskim demokratskim postignućima i te i takve ideologije odrekao se ceo demokratski kulturni svet”, rekla je Urša Raukar.
Dunja Vejzović kazala je da njen potpis na apelu smatra svojom moralnom obavezom ne samo kao kulturne radnice, već kao građanke.
“Ovim reagujem na nešto što me jako iziritiralo i uznemirilo od kako je naša nova vlada konstituisana i imenovala svoje ministre. Taj osećaj je pojačao nelagodu koju sam imala još od referenduma o braku, ne zbog rezultata, već zbog agresivnog načina kojim je klerikalno dominantna grupa promovisala svoje interese. Grupa koja izrabljuje veru naroda i koristi je za svoje interese koji su nazadni i protiv slobode pojedinca. Do tog trenutka nisam smatrala tu grupu opasnom za budućnost demokratske Hrvatske, u ovom trenutku sada vidim jasno da je tadašnja bojazan poprima oblike straha. Lista izdajnika, hm, to me podseća ne samo na nacional-socijalizam nego i na neki loši film o srednjem veku”, navela je Dunja Vejzović.
“Mi umetnici moramo biti senzibilni na pitanja slobode i moramo imati ministra koji nam tu slobodu garantuje. Neko ko antifašizam osuđuje kao nešto prevaziđeno, taj prihvata fašizam, a fašizam ne dozvoljava slobodu mišljenja. Zar je neko ko ima svoje mišljenje izdajnik? Ministar kulture mora biti otvoren prema svetu, tolerantan i ne sme biti ekstremistički usmeren”, poručila je Dunja Vejzović.
Dražen Katunarić rekao je da apel nije potpisao kao predstavnik građanske opcije, jer nije ni levo ni desno orijentisan, a i svojevremeno je kritikovao kulturnu politiku prethodne ministrarke Andree Zlatar. To mu, kako je rekao, i daje moralno pravo da kaže da je vlada najavljivala da će postaviti na tako osetljivo mesto stručnu osobu, ali se tu stvar izjalovila.
“Postavila je osobu koja je polarizovala hrvatsku javnost, hrvatske kulturnjake i napravila je neku vrstu partijske diferencijacije između onih koji su poštena inteligencija i onih koji su nepodobni i to je osoba koja već u prvim koracima sprovodi neku vrstu kulturne revolucije. Mislim da je svaki demokrata antifašist, ali nije svaki antifašista demokrata. Gospodin Hasanbegović nije ni demokrata ni antifašista, a uz to je i nekompetentna osoba”, zaklojučio je Katunarić. Tihomir Milovac je ocenio da Hasanbegović ni kao istoričar ne daje pouzdanje da će posao ministra kulture obaviti dobro.
“Njegova izjava da Hrvatska treba odrediti nultu točku otkud kreće nova paradigma, a to je '90. godina prošlog veka kada se Hrvatska osamostaljuje, pokazuje da on ne razume područje kulture, a kultura je kontinuitet. Bila ona dobra ili loša, ona je uvek prisutna i ne možemo je izdvojiti. Ono što on zagovara je izdvajanje delova kulture koji odgovaraju toj novoj paradigmi. To završava obično loše, povest nas je o tome naučila, '30-ih godina, govorim iz područja vizuelnih umetnosti, nacisti su napravili nešto što je ostalo zabeleženo kao neopisiva greška i jedna velika potvrda avangardnoj umetnosti. Izdvojili su ono što nije bilo u suglasju s nacističkom politikom, zvali su to entartete kunst – izopačena umetnost – bojim se da ovakvi stavovi koje pokazuje ministar Hasanbegović idu prema tome”, dodao je Milovac.
“Da li ćemo mi u budućnosti izdvojiti Ivana Picelja, grupu Exat 51, Sanju Iveković ili nekoga ko je ostvario svoje ponajbolje rezultate upravo pre '90-e godine i koji su hrvatsku umetnost podigli na svetski nivo, da li ćemo ih od sada nadalje brisati, da li će nam gospodin Hasanbegović dati gumice kojima ćemo brisati povesna razdoblja? To neće ići i mi ćemo se tome ozbiljno i žestoko suprotstaviti”, poručio je Milovac.
Goran Sergej Pristaš rekao je da je hrvatska kultura - kultura raznolikosti, te da joj ne treba jedna nacionalna paradigma koja će pod jednom kapom postrojiti sve što se u njoj događa, a i isključiti veliki deo toga.
“U hrvatskoj kulturi mora biti mesta i za Anju Šovagović, i za Olivera Frljića, jednake prilike i jednake uslove moraju imati i Histrioni i Montažstroj. U hrvatskoj kulturi trenutno se četiri grada takmiče za prestonicu kulture. Istupi ministra kulture, njegova retorika ozbiljno ugrožavaju njihove prilike da to i ostvare. Ono što mi tražimo je da imamo ministra kulture koji je pročitao barem povelje UNESCO-a, temeljne političke strategije u Evropi, sve one koje su i do sada pisane u Hrvatskoj, koji poznaje kulturu, koji poznaje kulturnu scenu i koji nema nameru nikoga isključiti. Ako ministar kulture i premijer misle da će na ovaj način zaustaviti jedan deo kulturne produkcije u Hrvatskoj, varaju se. Mi ćemo se u sledeće četiri godine baviti još i više kulturom, a pre svega onda njima, ako to traže”, poručio je Pristaš.
Naima Balić, koja je radila u Ministarstvu kulture od 1981. do 2004. godine uz ministre: prof. Božidara Gagru, akademika Milivoja Solara, akademika Vlatka Pavletića, akad. glumca Zlatka Viteza, dr Vesnu Girardi Jurkić, mr. Božu Biškupića i dr Antuna Vujića, navela je da su svi oni dolaskom na funkciju neko vreme proveli upoznavajući se s radom svog prethodnika i nikome od njih nije bio prvi potez razrešenje nekog odbora ili veća. "Novoimenovanom ministru Hasanbegoviću to je bio prvi potez. On očigledno dolazi sa unapred određenom misijom – zabranama, ukidanjima veća, odbora savetodavnih tela Ministarstva, pretnjama organizacijama civilnog društva, nezavisnoj kulturi…a uz sve to još relativizuje antifašizam, što je za mene apsolutno neprihvatljivo“, navela je Naima Balić.
*Foto: Kulturnjaci 2016
(SEEcult.org)
