• Search form

13.04.2015 | 16:31

Za spas filmskog blaga

Za spas filmskog blaga

Aukcijska prodaja Avala filma zakazana je za 22. april, a tim povodom proteklih nedelja pokrenuto je nekoliko novih inicijativa kako bi se sačuvao bar deo kulturnog nasleđa koje je nastalo u nekada najvećem filmskom studiju u Jugoslaviji i na Balkanu.

Među poslednjim takvim pokušajima je i onlajn peticija koju je pokrenula ekipa nagrađivanog dokumentarnog filma “Cinema Komunisto” Mire Turajlić, koji je 2011. godine skrenuo pažnju javnosti na neveselu sudbinu “Avala filma”, istražujući zlatno doba i propast Filmskog grada u Beogradu - jugoslovenskog “Holivuda Istoka”.

Povodom najavljene aukcijske prodaje “Avala filma”, preduzeća koje je već četiri godine u stečaju i čija je početna cena nešto manja od devet miliona evra, film “Cinema Komunisto” pokrenuo je kampanju “Grad izgubljenih filmova” i onlajn peticiju kojom zahteva da katalog “Avala filma” ne bude prodat, već nacionalizovan i dat na raspolaganje Jugoslovenskoj Kinoteci.

“Uprkos mnogobrojnim pokušajima, srpska filmska javnost nije uspela u naporima da kod Vlade Srbije izlobira da kupac ‘Avala filma’ mora ispuniti uslov nastavka filmske delatnosti. Filmski katalog ‘Avala filma’ (1947-1992) koji je takođe uključen u prodaju, broji preko 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, pobednike festivala u Kanu, Berlinu i Veneciji”, poručili su pokretači peticije, ukazujući da je, imajući u vidu da bi aukcijska prodaja “Avala filma”, koji je producirao gotovo polovinu jugoslovenskih filmova, značila da će značajan deo filmske baštine dopasti u privatne ruke.

Kao vid protesta zbog “beskrajno neodgovornog i nesavesnog primera nemara prema jugoslovenskom kulturnom nasleđu”, kampanja “Grad izgubljenih filmova” predstavljaće odbrojavanje poslednjih deset dana uoči aukcije, uz svakodnevno objavljivanje inserata iz kultnih filmova “Avala filma” i vođenje “u poslednji obilazak Filmskog grada u Košutnjaku”.

Privatizaciji “Avala filma” bila je posvećena nedavno i sednica Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje, na kojoj je formirana radna grupa koja bi razmotrila "najbolje rešenje" za to preduzeće, posebno što se, uz filmske studije u Košutnjaku prodaju i producentska prava na oko 220 igranih i više od 600 dokumentarnih filmova koji su “neosporno kulturna baština”, kako je rekao poslanik Socijalističke partije Srbije i filmski reditelj Srđan Dragojević.

Dragojević je predložio da se izvrši prenamena zemljišta ukoliko u procesu privatizacije ne bude mogla da se zadrži funkcija “Avala filma”, a apelovao je na nadležne da se uključe u borbu za očuvanje filmskog kulturnog nasleđa.

I direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović izrazio je tada bojazan da će filmovi koji su donosili mnoga međunarodna priznanja i uticali na niz generacija postati “dobro koje će koristiti tajkuni”.

I predstavnici Filmskog centra Srbije i Udruženja filmskih umetnika Srbije zauzeli su stav da je od ključnog značaja zaštita arhiva “Avala filma” kroz dobijanje statusa kulturnog dobra.

Strahujući da bi privatizacija “Avala filma” mogla da se završi neslavno kao prodaja “Beograd filma” 2007. godine, Dragojević je ocenio da budući kupac tog filmskog preduzeća “ne vidi filmski studio i kulturnu baštinu, već 37 hektara građevinskog zemljišta”. Realna vrednost tog zemljišta je između 80 i 100 miliona evra nakon konverzije iz javnog u građevinsko, što je desetostruko više od početne ponuđene cene, rekao je nedavno Dragojević.

Stečajni postupak preduzeća “Jugoeksport Avala film internešenel” a. d. otvoren još u maju 2011, a za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za privatizaciju. Cilj je da se namire poverioci ostvarivanjem najveće moguće vrednosti dužnika. Da bi se namirili dužnici prodajom celokupne imovine, stečajni sudija je u septembru iste godine proglasio bankrotstvo. Do sada, kako je rečeno “Politici” u Agenciji, nije pokrenuta inicijativa filmskih radnika i udruženja za pronalaženje optimalnog rešenja za “Avala film”.

Prigovor na prodaju “Avala filma” mogli su da podnesu “Avala film” i dužnici tog preduzeća do 10. aprila, odnosno najkasnije deset dana uoči zakazane aukcijske prodaje. Prigovor ne zadržava prodaju, osim ako stečajni sudija ne odluči drugačije.

Prema navodima Agencije, priznata potraživanja iznose 440.547.302, 24 dinara, a u toku su i parnični postupci po osporenim potraživanjima stečajnog upravnika. Među najvećim poveriocima su: “Dunav osiguranje”, “Elektrodistribucija”, Uprava javnih prihoda Beograda, Ministarstvo finansija – Poreska uprava, te javna komunalna preduzeća “Gradska čistoća” i “Beogradski vodovod i kanalizacija”.

Vrednost “Avala filma” procenjena je na 1.960.699.974,56 dinara, u šta je ušla i vrednost producentskih i drugih prava. Procenu je obavio Ekonomski fakultet u Beogradu.

Početna cena na takozvanom javnom nadmetanju je 50 procenata od procenjene vrednosti.

U Agenciji za privatizaciju rečeno je i da je stečajni upravnik sa ovlašćenim predstavnicima Jugoslovenske kinoteke popisao celokupan fundus “Avala filma”.

Procenom vrednosti i prodajom “Avala filma” obuhvaćena su i producentska i druga prava koja se odnose se na 220 igranih filmova proizvedenih samostalno ili u koprodukciji sa drugim producentima, 268 dokumentarnih filmova proizvedenih samostalno ili u koprodukciji, 27 animiranih filmova proizvedenih samostalno ili u koprodukciji, te 12 namenskih reklamnih filmova, 17 kratkih igranih filmova i tri eksperimentalna filma. Svi ti filmovi su u Jugoslovenskoj kinoteci - nijedan se ne nalazi u “Avala filmu”.

Kada je u pitanju proglašavanje tog filmskog fonda za “nacionalno blago” i izdvajanje iz prodaje, taj postupak je regulisan Zakonom o kulturnim dobrima. Filmska građa, prema tom zakonu, može da se proglasi za kulturno dobro, ili za kulturno dobro od velikog značaja i kulturno dobro od izuzetnog značaja. Za postupak utvrđivanja nadležni su Jugoslovenska kinoteka i Skupština Srbije.

Što se tiče zemljišta, u Agenciji za privatizaciju “Politici” je rečeno da “Avala film” u stečaju ne poseduje zemljište u svojini, već samo pravo korišćenja zemljišta u državnoj svojini.

“Zemljište je u nadležnom katastru nepokretnosti upisano kao gradsko građevinsko zemljište. Zemljište nije predmet prodaje”, navela je Agencija za privatizaciju.

Krajem 2011. godine, nakon usvajanja dugoočekivanog Zakona o kinematografiji, podgrejana je bila nada da će država konačno reagovati povodom slučaja “Avala filma”. Najavljena je vladina strategija za očuvanje tog preduzeća, koja bi podrazumevala njegovo ponovno aktiviranje u proizvodnji filmova.

Filmski umetnici Srbije i šira javnost tražili su prethodno od vlade obustavu stečajnog postupka u “Avala filmu”, te da se objekti i prostor od 32 hektara na kojima je sagrađen centralni filmski studio, kao i drugi objekti tog preduzeća, Javnog servisa RTS i Jugoslovenske kinoteke, proglase javnim kulturnim dobrom pod nazivom “Filmski grad”.

Kulturno-prosvetna zajednica Beograda, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Asocijacija filmskih reditelja Srbije i Udruženje filmskih glumaca Srbije uputili su bili otvoreno pismo sa tim zahtevom premijeru Mirku Cvetkoviću, konstatujući da je “Avala film” doveden do stečaja ne samo svojom krivicom.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r