Zahtevi plesne scene Ministarstvu kulture povodom rezultata konkursa

Akteri savremene plesne scene u Srbiji zatražili su 31. maja od Ministarstva kulture hitno preispitivanje odluka komisije za Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti umetničke igre u 2023. godini i ujedno ga pozvali da omogući dijalog o brojnim otvorenim pitanjima kako bi povratilo poverenje kulturnih radnika u sopstveni rad.

U otvorenom pismu ministarki kulture i potpredsednici Vlade Srbije Maji Gojković, oko 140 aktera i akterki plesne scene izrazilo je oštar protest i nezadovoljstvo zbog odluka navedenih u formi Rešenja o dodeli sredstava za sufinansiranje projekata u oblasti “Umetnička igra - balet, narodna igra, savremena igra (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija)” u 2023. godini.

Napominjući da su rezultati tog konkursa objavljeni tek 24. maja, čime je prekršen zakonski rok za okončanje te procedure, a plesnoj sceni ugroženo pravo na rad, potpisnici otvorenog pisma naveli su da je odluka o raspodeli sredstava ove godine potpuno onemogućila rad čitave nezavisne plesne scene i da je zloupotrebljen jedini instrument kulturne politike koji Ministarstvo kulture ima za oblast plesa.

Iako se radi o konkursu za savremeno stvaralaštvo, Ministarstvo je ove godine podržalo samo jednu novu plesnu produkciju, koja pritom nastaje u okviru plesne škole, a ne profesionalnog plesnog okruženja. “Zahtevamo hitno objašnjenje za takvu odluku. U suprotnom, smatraćemo da Vam je namera da u potpunosti onemogućite rad savremene plesne scene i time je eliminišete”, naveli su akteri plesne scene.

Dani Smiljane Mandukić, O iscrpljivanju, 2022, foto: Vladimir Opsenica

Iako se radi o konkursu za savremeno stvaralaštvo, kako su napomenuli, trećina ionako nedovoljnih sredstava dodeljena je ogromnom broju amaterskih društava i projekata amaterskog stvaralaštva, ukidajući dodatno mogućnost za savremenu umetničku produkciju.

“I ne samo to: iz budžeta za ples finansirate guslarske programe i druge muzičke programe koji nemaju nikakve veze sa bilo kojom formom plesa. Zato zahtevamo da pod hitno osmislite liniju za amatersko stvaralaštvo koje je neophodno sistemski podržati posebnim merama kulturne politike”, poručili su potpisnici otvorenog pisma, koje je prenela medijima Stanica -Servis za savremeni ples.

Posebno je ukazano i da je jedna trećina sredstava iz linije 481, namenjene civilnom sektoru, ponovo dodeljena “jednom privatnom, visokoprofitabilnom festivalu i za podršku isključivo stranim velikim, bogatim kompanijama, sa programom namenjenim samo bogatim građanima naše zemlje”.

Od Ministarstva kulture zatraženo je stoga da osmisli druge načine finansiranja takvih programa, koji neće preuzeti novac namenjen novim praksama stvaralaštva i produkcije koje se na lokalnoj umetničkoj sceni razvijaju preko 40 godina posvećenim umetničkim i pedagoškim radom.

Potpisnici otvorenog pisma ocenili su i da su u konkursnu komisiju ponovo pozvane “osobe koje ne poznaju dovoljno kretanja i dinamične i višeslojne pojave u polju savremenog plesa i koje dolaze iz dominantno institucionalnog konteksta”.

“Kako u tom institucionalnom kontekstu savremeni ples gotovo da uopšte ne postoji, logično je pitanje njihove kompetentnosti da procenjuju pojave, programe, stvaralaštvo i potrebe u ovoj oblasti plesa”, naveli su akteri plesne scene, napominjući da Ministarstvo kulture svake godine dobija predloge stručnjaka koji te godine nemaju svoje projekte, ali bi svojim uvidima i znanjem mogli da doprinesu kvalitetnim i objektivnim odlukama o razvoju oblasti plesa kroz taj jedan jedini instrument kakav je godišnji konkurs.

“Zahtevamo da ti predlozi počnu da se uvažavaju”, poručili su akteri plesne scene.

Posebna zabrinutost izražena je zbog toga što se u komisiju “ponovo uvode akteri scene sa visokim pozicijama kao što su predsedništvo organizacije koja konkuriše (Udruženje baletskih umetnika Srbije)”.

“Dozvolili ste da jedna od članica komisije dodeli 3 miliona dinara organizaciji u čijem je predsedništvu, te time ugrozi konkurs ovim koruptivnim mehanizmom koji ste i Vi svojim potpisom legitimisali”, naveli su akteri plesne scene u pismu ministarki, zahtevajući da sve odluke konkursne komisije za umetničku igru budu hitno preispitane.

Navedene odluke, kako su dodali, svedoče ne samo o odsustvu bilo kakve sistemske kulturne politike za ples i uopšte savremeno stvaralaštvo, već i o duboko zabrinjavajućoj nekompetentnosti Ministarstva kulture i njenih komisija da se bave ovako važnim zadacima.

“Posledice toga trpimo godinama u vidu nemogućnosti za redovan i nesmetan rad, odlaska mladih i srednjih generacija umetnika i stručnjaka u inostranstvo, srozanog socijalnog statusa i života u nezasluženom siromaštvu, nerešavanja sistemskih pitanja i problema našeg sektora koji nema nijedan adekvatan radni prostor niti scenu na kojoj može redovno predstaviti svoj rad. Dugogodišnje odsustvo svakog dijaloga sa plesnom scenom i svim njenim akterima i zatvaranje mogućnosti da ti akteri imaju uticaj na kulturne politike koje treba da regulišu njihovo polje rada dovelo je do sistemskog urušavanja tog polja i do nagomilanog besa koji ovim putem izražavamo”, navela je plesna scena.

Izražena je i zabrinutost povodom odsustva dijaloga sa Ministarstvom kulture i zbog “svođenja komunikacije isključivo pravnim putem, kao u slučaju tužbe koju je nezavisna plesna scena dobila protiv Ministarstva kulture 2016. godine kada je polovina sredstava za finansiranje bila dodeljena Beogradskom festivalu igre”.

Pismo ministarki potpisali su, osim pojedinačnih aktera plesne scene, i organizacije aktivne već godinama u toj oblasti, poput Hleb teatra, ERGstatusa, Bitef Dance Company, Ister teatra, Novosadske sekcije Međunarodnog saveta za igru CID-UNESCO, kao i Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije sa 90 članica.

Na Konkursu Ministarstva kulture za sufinansiranje projekata u oblasti “Umetnička igra - balet, narodna igra, savremena igra (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija)” u 2023. godini podržano je, inače, 57 projekata sa 36,8 miliona dinara, dok je čak 151 projekat odbijen. 

Komisiju su činili: prof. Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici dr Vera Obradović Ljubinković (predsednica), baletski pedagog Sanja Vučurević, direktorka Baletske škole u Novom Sadu, te dr Zdravko Ranisavljević, docent na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i predsednik Centra za istraživanje i očuvanje tradicionalnih igara Srbije.

*Naslovna fotografija: 15. Kondenz, Ivana Kalc i Igor Koruga, Zašto ne (?), foto: Karlo Cargonja

(SEEcult.org)