Zajdlov apel mladima: Pravite filmove koji menjaju svest

Istaknuti austrijski filmski reditelj Ulrih Zajdl (Ulrich Seidl), poznat po provokativnom opusu, dobio je 12. maja Plaketu Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, a tom prilikom poručio je mladim autorima da stvaraju filmove za koje veruju da su važni i da će imati odjek i promeniti publiku.

“Živimo u teškom vremenu, u svetu u kojem ne znamo koja će biti sledeća katastrofa sa kojom ćemo se suočiti. Utoliko više je moj apel mladim filmskim stvaraocima, sledećoj generaciji: stvarajte filmove za koje vi verujete da su važni, pravite filmove za koje vi verujete da zaslužuju da budu snimljeni, filmove koji će publici pružiti nešto. Nemojte da radite za određeni TV format ili za unapred definisanu ciljnu grupu. Pravite filmove od srca tako da rezultat bude film posle kojeg će publika izaći iz bioskopa promenjena u odnosu na ono kakva je ušla. Dakle, filmove sa odjekom, filmove koji treba da promene i svest i misli”, poručio je Zajdl, specijalni gost 11. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji mu je priredio retrospektivu u Jugoslovenskoj kinoteci.

Zajdl je rekao da mu Plaketa Jugoslovenske kinoteke, koja mu je uručena uoči masterklasa na Beldoksu, predstavlja potvrdu i motivaciju da nastavi da snima radikalne filmove o stvarnosti.

“Želim samo da kažem jedno jednostavno i iskreno hvala. Naravno da niko ne snima filmove da bi dobio nagradu. Ali svaka nagrada je potvrda nečijeg rada, a taj rad je težak, makar u slučaju mojih filmova. Nagrada je za mene ujedno motivacija da nastavim onim putem kojim sam do sada išao, da i dalje snimam radikalne filmove, one koji su u potrazi za istinom, koji će gledaoce suočiti sa njihovom vlastitom realnošću”, rekao je Zajdl, pozdravljen snažnim aplauzom. Napomenuo je da nije pripremio veliki govor kao za Festival evropskog filma na Paliću pre dve godine, kada je dobio nagradu “Aleksandar Lifka”.

Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović, koji je Zajdlu uručio Plaketu, istakao je da je veliko zadovoljstvo imati tako istaknutog reditelja i biti u prilici da mu se oda priznanje za izuzetan doprinos kinematografiji. “Hvala Beldoksu na toj prilici”, izjavio je Vujović.

U znak zahvalnosti, Zajdl je poklonio Kinoteci boks-set koji sadrži sve njegove filmove.

Moderator masterklasa Petar Mitrić istakao je da je Zajdl jedan od najznačajnjih reditelja današnjice i da je promenio pogled na kinematografiju i tematski i u vizuelnom smislu.

Na pitanje da li njegovi filmovi nastaju od slike ili od teksta, Zajdl je rekao da neki počnu od susreta, neki od opažaja, neki od prizora, ali nikada nije u pitanju samo jedan element. Više njih se nadovezuje dok se ne formira ideja o konkretnom filmu.

“Ja sam pre svega neko ko posmatra realnost. Radim i igrane i dokumentarne filmove, obe forme me zanimaju. Dokumentarni film mi pruža priliku da ja sam utonem u neku stvarnost koja mi do tada nije bila poznata. Često mi se dešava da tema od koje pođem za dokumentarni film nakon godina preraste u igrani. Ta granica se kod mene briše. Za igrani film takođe radim puno istraživanja, priprema, upoznavanja, što traje i do dve godine. Često postoji scenario u kojem u početku nema nužno slika, nego tek kad krenemo na lokaciju dolazi do vizuelnog uobličavanja”, rekao je Zajdl, čija retrospektiva obuhvata šest dugometražnih filmova koji obuhvataju njegovu celokupnu karijeru, počev od “Mature” (Der Ball) iz 1982. godine, preko “Good News” (1990), “Loss is to be expected” (1992), “Animal love” (1996), “Jesus, you know” (2003) i “In the basement” (2014).

Prema rečima Zajdla, živimo u lažljivom, izveštačenom svetu.

“Sva ta bujica slika kojoj smo svakodnevno izloženi je iskonstruisana. Medijska slika je iluzija, napravljena sa ciljem da se zaradi novac. U mojim filmovima nastojim da prikažem realnost”, rekao je Zajdl, dodajući da i seksualnost prikazuje onako kakva je najčešće u životu. “Ako je čovek iskren, priznaće da to stvarno tako izgleda. Ako nije, prebaciće mi da ponižavam ružne ljude. To nije tačno. Ja prikazujem ljude kakvi jesu, a ne idealizovanu sliku i nametnutu predstavu lepote”, rekao je Zajdl.

Povodom pojedinih zamerki da muči aktere i da je bezosećajan, Zajdl je rekao da je to manjina i da takvi stavovi dolaze od onih koji nisu spremni da prihvate ono što vide na platnu.

“To su gledaoci ili kritičari koji imaju predrasude prema ljudima koje vide u mojim filmovima i koji možda u svom životu imaju neke dodirne tačke sa tim problemima, a nisu sposobni da to uvide. Dokaz za ovo što govorim je da niko od mojih aktera nije ljut na mene. Često mi se javljaju sa željom da ponovo sarađujemo. Mislim da je ogoljavanje ili ponižavanje pojedinca, što se meni prebacuje, više do gledaoca koji nije spreman da prihvati ono što prikazujem u svojim filmovima”, rekao je Zajdl, poznat publici pre svega po filmovima “Uvoz/Izvoz”, “Safari” i po trilogiji “Raj: Ljubav”, “Raj: Vera” i “Raj: Nada”.

Na pitanje Mitrića koliko se svi na setu drže scenarija, a koliko improvizuju, Zajdl je rekao da scenario piše prvenstveno da bi finansirao film, kao i da bi ga organizovao, a ne piše ga za glumce.

“Moj scenario ne sadrži dijaloge, glumci na snimanju ne dobijaju scenario, tekst postoji radi moje pripreme rada sa njima. Inače radim i sa profesionalcima, i sa naturščicima, i to tako da se ne vidi razlika. Nema različite metode za jedne ili druge. Uloga je napisana za nekoga, onda kreće potraga za osobom koja u sebi ima nešto od tog lika. Mali broj glumaca dolazi u obzir, jer većina ne ume da improvizuje”, rekao je Zajdl.

Kao važan element u svom radu, naveo je to što snima hronološki.

“Ideja može i da se menja tokom snimanja ako se pojavi nešto što je adekvatnije”, rekao je Zajdl, navodeći kao drugi važan element - faktor vremena.

“Ja imam vremena kada snimam, jer od samog starta računam na to da mi treba vreme. Nekada snimam dva dana, pa uzmem pauzu od četiri dana da pregledam i revidirima materijal. Ne završim snimanje za šest-sedam nedelja koliko je uobičajeno”, dodao je on.

Prema rečima Zajdla, za glumce je važno da se detaljno izradi koja je njihova uloga.

“Ako to znaju onda mogu i da improvizuju. Pritom nema opšteg dogovora uoči snimanja scene, nego sa svakim od njih ponaosob, tako da ne znaju kako će drugi odreagovati”, rekao je Zajdl, dodajući da bi o tome zapravo bilo potrebno dva-tri dana razgovora.

Zajdl je u Srbiji boravio 2016. godine na 23. Festivalu evropskog filma Palić, koji mu je dodelio nagradu “Aleksandar Lifka”, a tada je izazvao veliku pažnju pozivom kolegama da se odupru logici tržišta i željama masovne publike, jer samo tako mogu održati evropsku kinematografiju živom.

Rođen u Beču 1952. godine, Zajdl je bogatu karijeru u dokumentarizmu započeo diplomskim filmom “Matura”, zbog kojeg je izbačen sa filmske akademije. “Matura” je satirični dokumentarac snimljen u gradu Horn, mestu u kojem je odrastao i prati pripreme za održavanje maturske večeri, tokom koje dolazi do ogoljavanja klasnih razlika u austrijskom društvu.

Zajdlov stil odlikuje oštar filmski izraz, beskompromisnost i kontroverznost i a pretežno se bavi potisnutim pukotinama savremenog evropskog društva. U većini slučajeva se odlučuje na pripovedanje o globalnim problemima kroz prizmu malih, nevidljivih ljudi na margini društva, te iz pojedinačnog govori o opštem ili, prema njegovim rečima – fokusira se na “velike, male životne stvari”.

Zajdlovo gostovanje na 11. Beldoksu, na kojem će 13. maja ponovo razgovarati sa publikom nakon projekcije filma "Gubici su očekivani" u Kinoteci, omogućio je Austrijski kulturni forum.

Među gostima 11. Beldocsa su i Ejbel Ferara i Žoao Pedro Rodrigeš, koji su takođe dobili plakete Jugoslovenske kinoteke.

Beldocs prikazuje od 7. maja 98 filmova, a biće zatvoren 14. maja svetskom premijerom dokumentara “Okupirani bioskop” Senke Domanović u Kombank dvorani.

(SEEcult.org)