Zajednički do uređenih uslova rada u likovnoj umetnosti

Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) i Ministarstvom kulture i informisanja Srbije, realizuje obimno istraživanje o programskoj politici i ekonomskom okviru delovanja galerija i izlagačkih prostora, na osnovu čije analize bi bile predložene konkretne mere za rešavanje kompleksnog pitanja radnog statusa umetnika, uključujući cenovnik, odnosno način utvrđivanja njihovih autorskih honorara.

Organizatori istraživanja apelovali su 9. februara na sve galerijske i izlagačke prostore da popune upitnik koji je poslat na više od 200 adresa što sveobuhvatnije i istinitije.

Dobijeni podaci poslužiće kao osnova za bolje uređenje radnog okruženja u polju likovne umetnosti u interesu svih njegovih aktera - umetnika, kulturnih i prosvetnih radnika, kustosa, galerista, kritičara, donosioca odluka u sferi kulture i umetnosti, kao i šire društvene zajednice, rečeno je na predstavljanju te inicijative u Galeriji ULUS, kojem su prisustvovali uživo ili onlajn i predstavnici pojedinih galerija i izlagačkih prostora.

Taj poduhvat deo je šire inicijative ULUS-a za regulisanje rada u polju likovnih umetnosti prema fer praksama, što najpre podrazumeva uspostavljanje sistema pravičnih naknada za umetnike i radnike u kulturi, te unapređenje socijalnog i poreskog okvira u kojem se njihov rad odvija, kao i boljeg društvenog statusa umetnosti.

Savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja (MKI) za oblast vizuelnih umetnosti Dimitrije Tadić, direktor ZAPROKUL-a Marko Krstić, rukovoditeljka Unesko katedre Univerziteta umetnosti u Beogradu za kulturnu politiku i menadžment Nina Mihaljinac, istoričarka i teoretičarka umetnosti pri ZAPROKUL-u Dragana Martinović i umetnica Vahida Ramujkić iz radnog tima Debatno-istraživačkog programa ULUS-a, istakli su važnost prikupljanja pouzdanih podataka na osnovu istraživanja situacije na terenu, jer je na taj način već došlo do određenih pomaka.

Tako je na osnovu ranijih istraživanja, kako je podsetio Tadić, došlo do promene propozicija konkursa MKI u pogledu mogućnosti galerija da nabavljaju tehničku opremu i mobilijar.

“Godinama je galerijama bilo dozvoljeno da iznajme tehničku oprema, ali ne i da je kupe. Nije bilo jasno zašto. Prosto, stvari nekad funkcionišu na nivou pritiska, a kada postoji zajednički, udruženi front borbe za opšte dobro, onda je to delotvornije”, rekao je Tadić, navodeći kao mogući dalji korak zajedničkog delovanja zagovaranje smanjenja poreza za umetnike, za šta je adresa Ministarstvo finansija.

Nina Mihaljinac ukazala je da je na slična način u konkurs MKI ove godine uneta preporuka da se umetnicima isplaćuje honorar.

“To je direktna posledica istraživačkog rada, a ima mnogo više takvih primera, ne samo u vizuelnim umetostima”, rekla je ona, ukazujući da mnogobrojne probleme imaju i pisci, prevodioci i mnoge druge profesije u umetničkom polju.

Istraživanje galerijskog sistema stoga bi, kako je istakla, bilo naučno-istražicačka podloga za razvoj novih kulturnih politika koje će doprineti poboljšanju životnog, socijalnog i profesionalnog statusa umetnika.

Vahida Ramujkić naglasila je da ULUS deluje pre svega iz pozicije umetnika, uzimajući u obzir nedostatak fiksirane cene rada.

Taj problem ne može se rešiti ako galerije nemaju uređen sistem rada, zbog čega je ULUS-u stalo da i one same budu osnažene.

Već iz prvih odgovora na upitnik vidi se da je neophodna saradnja i među samim galerijama, jer imaju određene zajedničke probleme, rekla je Vahida Ramujkić, potpredsednica Upravnog odbora ULUS-a. Istraživanje je stoga značajno i u smislu mogućeg formiranja neke mreže galerija koje mogu zajedno da deluju u budućnosti, dodala je.

“Izlagački prostori i galerije, uslovno rečeno, nama su poslodavci. Mi poslujemo preko autorskih honorara, ali ne postoje normirane cene rada. Naša namera je da pokušamo da utvrdimo minimalne cene rada koje moraju da budu uređene. Za to moramo da imamo paraemtre, koje možemo da dobijemo samo od galerijskih prostora, jer nije isto raditi izložbu u nekoj maloj galeriji u unutrašnjosti i u Muzeju savremene umetnosti, recimo. Istražujemo za sada veoma značajne informacije kako bismo došli do sistema za uvtvrđivanje cene rada”, rekla je Vahida Ramujkić.

Direktor ZAPROKUL-a Marko Krstić rekao je da je bitno da se napravi distinkcija između galerijskih i izlagačkih prostora, jer nisu isti, pa iz toga proizilaze i razlike u kriterijumima bodovanja predstavljanja umetnika.

“Potrebno je da dobijemo što više informacija da bismo mogli tu oblast da sistemski uredimo”, naglasio je Krstić, napominjući da su pitanja u upitniku osmišljena tako da se napravi “što dublja sondaža terena”.

Cilj je da se uredi siva zona izlaganja u kojoj nije redak slučaj da galerije, koje imaju utvrđen program i budžet, postavljaju umetnicima kao uslov izlaganja to da sami obezbede transport radova i izradu kataloga.

“Ove kategorije, uslovno rečeno, sada su socijalne, a kultura ne može da bude socijalna kategorija”, naglasio je Krstić.

Istraživanja o radnim uslovima galerija rađena su još 60-ih godina i, kako je konstatovala Dragana Martinović, pitanje kako normirati rad umetnika i dalje je aktuelna tema.

Uoči definisanja upitnika, kojim bi se sagledali problemi i prioriteti, ZAPROKUL je napravio “Atlas galerija i izlagačkih prostora”. “Ima dosta specifičnih problema, ali smo ovom inicijativom želeli da podignemo svest o potrebi da se oni razreše, da se povežu svi akteri vizuelne scene, da se stimulišu razvojni planovi”, dodala je Dragana Martinović, ističući značaj konstruktivnih debata i javnog problematizovanja tih pitanja.

Pravilnik o statusu i bodovanju umetnika, inače, utvrđuje Ministarstfvo kulture i informisanja, a na osnovu tog dokumenta, Statusna komisija ULUS-a analizira ispunjenost uslova za status samostalnih umetnika, uzimajući u obzir njihovu izlagačku praksu u žiriranim prostorima.

Galerijski prostori koje umetnici navode u izveštajima o radu trebalo bi da i sami imaju pravilnike i programske savete, ali nisu isključeni ni alternativni prostori kao dokaz kontinuirane umetničke prakse, koja pritom i sama može biti takva da ne podrazumeva realizovanje u klasičnim izlagačkim prostorima. Kompleksnosti tog pitanja, kako se čulo u razgovoru, posebno je doprinela kriza izazvana pandemijom.  

Upitnik je poslat pre nedelju dana, a rok za odgovore je 20. februar, ali je moguće da će biti produžen, jer se očekuju i brojna pitanja.

Adresa za dodatna pitanja i konsultacije u vezi sa istraživanjem i upitnikom je ulus.debatniprogram@gmail.com.
 
(SEEcult.org)