Zarobljena ptica oslobodila talenat našeg porekla

16. Međunarodni filmski festival FANTASIA, Montreal, 2012.

Piše: Dejan Nikolaj Kraljačić

Upravo okončana najveća severnoamerička svetkovina žanrovskog filma pružila je svojim organizatorima obilje razloga za slavlje, bilo da je reč o ovogodišnjoj im rekordnoj ponudi dugometražnih filmova - 160 (što podrazumeva i najveći broj do sada svetskih, međunarodnih, kontinentalnih, kanadskih i kvebeških premijera – više od 50% celokupnog programa), istom takvom odzivu publike i broju gostiju, ili realizaciji filmskog marketa žanrovskog filma, inače prvog takvog u svetu. Ali, ove godine smo i mi ti koji imamo razlog za slavlje, a on se zove Jovanka Vučković, ime koje bi se moralo zapamtiti. Bekgraunda u vizuelnim efektima, dugogodišnja urednica kultnog horor Rue Morgue magazina iz Toronta, debitovala je impresivnim osmominutnim ostvarenjem Zarobljena ptica (The Captured Bird), za koji je (među nebrojanim naslovima) ovenčana i prestižnim priznanjem nadaleko čuvene Fantazijine publike u kategoriji kratkometražnog filma (3. nagrada). Ova stlizovana fantazmagorija zavidno visoke vizuelne kulture koja u potpunosti opravdava i samo učešće slavnog Gilerma Del Tora u ulozi izvršnog producenta (nama naročito poznatog po Panovom lavirintu), predstavlja intimno putovanje same autorke prelomljeno kroz prizmu devojčice koja, metaforički rečeno, otvara ”pandorinu kutiju”. Verovatno jedina zamerka ovom filmu može se pronaći u tome što on više nalikuje kakvoj sekvenci ozbiljnog horor-fantasy dugometražnog filma, ali Jovanka već i ima dva projekta u pripremi. Ostvarenje prve horor rediteljke našeg porekla (u domenu naše kinematografije, ovakvog tipa stilizacije i uopšte) moći će se premijerno pogledati u oktobru u Beogradu, na Festivalu srpskog filma fantastike (FSFF)!

Pored neizmernog značaja otkrivanja širom globusa manje poznatih kinematografija u domenu žanrovskog filma, verovatno najvažnija uloga Fantazije ipak se ogleda u predstavljanju američkih nezavisnih filmova nastalih daleko od glamura Holivuda, globalno i dalje sinonima za žanr. Upravo takva Rezolucija (Resolution) autorskog dvojca Benson – Murhed (Justin Benson & Aaron Moorhead) istakla se vešto sprovedenom pričom o dva prijatelja, u kojoj prvi svraća na trenutno boravalište drugog – brvnaru u šumi indijanskog rezervata, i u pokušaju da ga oslobodi ovisnosti od droge, neočekivano ga vezuje lišavajući ga tako bilo kakve mogućnosti konzumacije narkotika. Početna situacija gradira u niz apsurdnih događaja u domenu neko nas posmatra (u ovom slučaju i snima video kamerom), umešno varirajući humor i grotesku. Precizno pripremljen projekat, kao i ozbiljne tromesečne probe sa tumačima glavnih uloga, rezultirao je veoma koherentnim filmom u izrazito malom budžedskom okviru, te izvrsnom rolom Vinija Kurana (Vinny Curran). Kada su glumačka ostvarenja u pitanju, blistala je i Analin Mekkord (Annalynne McCord, Specijalno pominjanje žirija festivala) u takođe veoma uspelom Izrezivanju (Excision) autora Ričarda Bejtsa juniora (Richard Bates Jr.), uznemirujućoj, zreloj debitantskoj drami o odrastanju (inače veoma prisutnog motiva na ovogodišnjem programu) sa horor elementima.

Iz prebogatog programa, čini se da su se svojim kvalitetom i raznovrsnošću posebno izdvojili filmovi španskog govornog područja, bilo da se radi o matičnoj zemlji porekla, ili latinoameričkoj produkciji. Tako je Lepo spavaj (Sleep Tight) kultnog španskog režisera Chavmi Balagera (Jaume Balaguero, koautor Rec & Rec 2) sasvim opravdano dobio nagradu žirija za najbolji scenario, a govori o kućepazitelju zgrade koji noću tajno uhodi svoju stanarku u koju je zaljubljen. Veoma zabavna i vešto sprovedena posveta horor klasicima (poput onih najlegendarnijih proizvedenih u Universal studiju 30-ih godina prošlog veka) Igra vukodlaka (Games of Werewolves) Huana Martineza Morena (Juan Martinez Moreno), o mladom piscu koji se vraća u svoje rodno selo tragajući za inspiracijom, da bi neočekivano pronašao uklete vukodlake, ovenčana je nagradom publike za najbolji film u kategoriji evropski/severno/južno američki film; dok briljantna Iskra života (As Luck Would Have It) Aleksa de la Iglesije, sofisticirana, nadasve visprena i britka satira o čoveku koji izgubivši posao, dolazi u situaciju da se bori za sopstveni život nakon što slučajno pada na metalnu konstrukciju muzeja u rekonstrukciji, te tako postaje i medijska atrakcija, ne samo da doseže vrhunske domete Iglesije ili Fantazijinog programa, već i aktuelne svetske produkcije.

Ovogodišnji pravi Fantazijin dragulj stiže iz Kube (koprodukcija sa Španijom) i delo je argentinskog autora Alehandra Brugesa (Alejandro Brugues) - Huan Smrti (Juan of the Death). Priznanjima dobijenim širom sveta, Huan sasvim opravdano pridružuje i (drugu) nagradu Fantazijine publike, koja je lako mogla da prepozna kvalitet ovog veoma nadahnutog dela. Priča o preko potrebnoj agenciji ”Huan smrti” koja nudi usluge ubijanja naših najbližih - zombiranih članova familije i suseda, u potpunosti je savladala onaj od najtežih zadataka – dok se referiše na opšte poznate zombi filmove i prepoznatljive klišee popularnog horor podžanra, istovremeno odiše svežinom i originalnošću, kako duhovitošću, tako i jasnom političkom implikacijom. I najzad Skriveni u šumi (Hidden in the Woods) Patrisia Valjadaresa (Patricio Valladares), baziran na istinitom događaju brutalni čileanski horor o dileru droge koji živi u baraci u šumi sa svoje dve kćerke (od kojih stariju i seksualno zlostavlja) i zaostalim, podivljalim sinom kojeg hrani sirovim mesom. Veoma uverljiva, mučna atmosfera Valjadaresove ekstremno nasilne vizije društva proizvedena sa izuzetno skromnim budžetom (oko 80.000 $US) dovela je već do najave američkog rimejka. Film će takođe režirati Valjadares, dok će ga producirati i tumačiti glavnu ulogu Majkl Bin (Michael Biehn, Terminator, 8. Putnik 2).

Od programskih celina, posebno vredi istaknuti dve: fokuse na filipinski i dansko-norveški film. Filipini, iako jedna od zemalja sa količinski najvećom produkcijom na svetu, ali na sopstvenu nesreću i okružena azijskim kinematografskim gigantima iz čije senke tek polako počinje da se izvlači, čak i skromnom ponudom od samo četiri naslova demonstrirala je svoju raznolikost, svežinu ali i umešnost; od veoma dobro komponovane socijalne drame Rona Moralesa Zemlja milosti (Graceland) kojoj kao zamajac služi kidnapovanje devojčice poznatog političara i pedofila što se otkriva tokom filma, preko radikalne, angažovane ekstravagance veoma produktivnog autora Khavna – Mondomanila, čiji prizori groteske evociraju i najekstremnije radove Žodorovskog (Alejandro Jodorowsky), pa do Žene u septičkoj jami (Woman in the Septic Tank) debitanta Marlona Rivere, inspirativne, duhovite varijacije na temu kako snimiti nezavisni film.

Dok danska kinematografija, sa čvrstim temeljima još u eri nemog filma, već godinama održava poziciju možda i najpotentnije u evropskim okvirima recentne produkcije, norveška je ta koja zaslužuje punu pažnju. Tako recimo Džekpot (Jackpot) Magnusa Martensa ni malo ne zaostaje za mnogim respektabilnim američkim naslovima zapleta baziranim na pljački (podžanr trilera - caper), s tom razlikom što Martensov film poseduje i dodatnu crtu svežine sagledane u (crnom) humoru i ironiji imanentnoj skandinavskom podneblju. Ne toliko udaljena i već neko vreme prisutna u svetskim vodama kinematografija Islanda, samo je potvrdila svoj kvalitet još jednim ostvarenjem - Blekovom igrom (Black's Game) Oskara Thora Akselsona (Oskar Thor Axelsson), veoma umešnim trilerom moderne estetike koji obrađuje temu uspona narko-mafije u Rejkjaviku 90-ih godina prošloga veka.

I konačno, veliko Fantazijino otkrovenje - holandski prilično senzacionalni diptih Novi klinci: Turbo (2010) i Nitro (2011) autorskog dvojca Hars – Van der Kuil (Steffen Haars, Flip Van der Kuil). Usmereni protiv svake političke korektnosti i nametnutih vrednosti novog svetskog poretka, ovi eksplozivni i beskompromisno duhoviti filmovi nastali su iz popularne holandske TV serije (?!), a prvi deo - Turbo ostvario je i fascinantan rezultat na blagajnama domaćih bioskopa (premašio je zaradom sopstveni budžet od 1.500.000 € već u svom otvarajućem vikendu!).

Novi klnci: Turbo tretira petočlanu grupu prijatelja - gubitnika iz severnoholandske provincije (nešto poput naših dizelaša, veoma sirovih ali sa dušom i istančanim osećajem za pravičnost), koji usred poznate nam ekonomske krize ostaju bez posla, a odmah potom i bez ionako im nedovoljne socijalne pomoći za uobičajene galone piva i upražnjavanje hedonizma, što ih prirodno nagna na sveopšti bunt protiv režima. Kao evropski odgovor na South Park i Jackass, ovaj energični crnohumorni hibrid može se tumačiti i: prvi deo kao oblik uvrnutog repliciranja evropskoj art – house sceni u svom opsesivnom bavljenu osudom društva, dok drugi korenspondira sa žanrovskim kanonima horor zombi filma.

Nagrada žirija za najbolje ostvarenje odlazi na azijski kontinent, čija produkcija već godinama unazad pleni svojim kvalitetom, neretko i sveopštom superiornošću, što pogotovo važi za Južnu Koreju odakle je i Fantazijin laureat Knjiga sudnjeg dana (Doomsday Book). Visokostilizovanu Knjigu potpisuju Jivu Kim (Jee-woo Kim, poznat našoj publici po Priči dve sestre prikazanoj na FEST-u) i Pilsang Jim (Pil-Sung Jim), a reč je o satiričnom SF-horor omnibusu standardno krojenom od 3 priče koji, takođe standardno za ovakvu strukturu, ipak pati od neujednačenosti i odsustva koherentne celine.

Prva nagrada publike za najbolji azijski film pripala je kultnom, hiperproduktivnom Takeši Mikeu (Takashi Miike) za prilično efektnu, ekstravagantnu sudsku komediju baziranu na video igri - Advokatski as (Ace Attorney), dok je njegov tinejdžerski akcioni mjuzikl prema popularnoj mangi - U ime ljubavi (For Love's Sake) i otvorio ovogodišnji program, predstavivši tako Japanca, ukupno gledano, čak i interesantnijim nego obično. Drugom nagradom publike u istoj kategoriji ovenčao se izuzetno nadahnuti kineski rimejk (da, i takav rimejci postoje!) Kronenbergovog remek dela Nasilnička prošlost - Zmaj (Dragon), u režiji renomiranog tajlandskog autora Pitera Ho-Sun Čena (Peter Chan); dok je treća nagrada pripala možda i najtoplijem filmu Festivala, izrazito rafiniranoj, suptilnoj japanskoj komediji Šinobua Jagučia (Shinobu Jaguchi) Robo-G, o usamljenom, džangrizavom starcu koji igrom slučaja ulazi u kostim robota - G. U slavu japanskog filma, od nemerljivog značaja svakako je bilo obeležavanje stogodišnjice legendarnog, najstarijeg japanskog studija Nikkatsu upriličeno u Kvebečkoj Kinoteci.

Kao zasebnu celinu vredi istaknuti i program Dokumentarci sa ivice, te filmove: Uprkos bogovima (Despite the Gods) Peni Voznijak (Penny Vozniak), nadasve jedinstvenom dokumentarnom filmu koji se sasvim slučajno izrodio iz uobičajenog marketinškog making-of-a što prati velike produkcije (u ovom slučaju prve saradnje Holivuda & Bolivuda sa istim učešćem ikada), da bi prerastao u dnevnik košmarnog devetomesečnog snimanja u Indiji ukletog fima Dženifer Linč (Jennifer Lynch) Hisss autorke, čija je finalna verzija montaže na kraju odbijena od strane producenta, rezultirajući tako i potpunim povlačenjem Linčove iz filma, te Mi smo legija: Priča o haktivistima (We are Legion: The Story of the Hacktivists) Brajana Knapenbergera (Brian Knappenberger), koji nam približava fenomen i političku agendu poznate globalne grupe hakera Anonimus.

*Foto (na vrhu): King-Wei Chu