• Search form

25.03.2013 | 15:08

Zašto je kultura važna?

Zašto je kultura važna?

Tačka kulturnog kontakta (TKK) pokreće kampanju zagovaranja nastavka učešća Srbije u evropskom programu za kulturu do 2020. godine, postavljajući ujedno pitanje važnosti kulture u društvu uopšte i potencijala za promenu sadašnjeg teškog stanja.

Kratki film “Zašto kultura?”, realizovan u saradnji sa rediteljem Gavrom Matkovićem, uz učešće pisaca, reditelja, glumaca, vizuelnih umetnika, kritičara i muzičara, pokušava da odgovori na pitanje zašto je kultura važna u Srbiji.

Da li postoji kritična masa u sektorima kulture, kreativnih industrija i medija koja se može založiti za promenu odnosa našeg društva prema kulturi - takođe je jedno od pitanja na koja pokušava da odgovori taj film u kojem učestvuju Žolt Kovač, Maja Miloš, Ana Adamović, Saša Rakezić, Vladimir Arsenijević, Ivan Tokin, Stefan Arsenijević, Goran Jevtić, Boris Mladenović

Prema navodima Kancelarije TKK, učešće Srbije u programima EU, kao što je “Kultura 2007-2013“, donelo je više od milion evra za realizaciju 92 uspešna projekta u kojima učestvuju organizacije iz Srbije. Zagovaranje učešća Srbije u novom EU programu “Kreativna Evropa”, nasledniku programa “Kultura 2007 -2013”, predstavlja jedan konkretan i izvodljiv korak ka toj promeni, istakla je Kancelarija TKK, koja formalno deluje pri Ministarstvu kulture i informisanja kao tačka kontakta organizacija iz Srbije sa EU u oblasti kulture.

Zbog važnosti pristupanja programu “Kreativna Evropa”, TKK poziva stoga sve zainteresovane da potpišu dokument kojim se zagovara učešće Srbije u tom programu i koji će biti prezentovan donosiocima odluka u kulturnoj politici. Otvoreni Google dokument biće dostupan za potpisivanje do 2. aprila 2013. na OVOM LINKU.

Potrebno je samo na kraju dokumenta, pod novim rednim brojem, upisati ime, prezime i zanimanje.

“Zabluda je da je baš sve pod kontrolom političara, jer politika ne može ništa bez podrške građana. Svest građana se direktno podiže kulturom, i oni delajući kroz sve pore društva vrše pritisak na političare da shvate svoju odgovornost prema kulturi u svojoj zemlji. Upisivanjem na ovaj javni dokument, pokazujemo podršku učešću Srbije u programu EU ‘Kreativna Evropa 2013-2020’”, poručila je TKK.

Kultura je, kako je istaknuto u tom dokumentu, važna zato što kulturne aktivnosti predstavljaju jedan od najjačih potencijala jedne zemlje da stvori jak identitet. Zato treba pružiti uslove za podršku onima koji su sposobni da je predstavljaju svojom kreativnošću i omogućiti građanima da pošalju jasnu poruku svetu o sebi i vrednostima za koje se društvo zalaže.

Pitanje kulture i umetnosti treba da predstavlja deo kontinuiranog dijaloga sa aktuelnim politikama, a organi vlasti moraju biti sposobni da prepoznaju značaj učešća kulturnih institucija iz Srbije u evropskim projektima i omoguće njihovu emancipovanu ulogu u evropskom kulturnom prostoru. Jačanje međunarodne kulturne saradnje, s jasnim inicijativama i partnerstvima u kulturnom sektoru, uz usvajanje evropskih standarda kulturnog razvoja, predstavlja vrhunsku strategiju u evropskim integracijama Srbije. Ta kulturna politika može biti podržana kroz finansijske mehanizme EU, navedeno je u dokumentu TKK.

Učesnici u filmu TKK Zašto kultura?” ističu značaj kulture za šire promene u društvu, ukazujući i na niz fenomena koji koče te promene, a pre svega su u vezi sa političkom sferom.

Prema rečima vizuelnog umetnika Žolta Kovača, mogućnost za promene više ne leži u areni političkog, već upravo u areni kulture. Umetnica Ana Adamović navela je da je nedostatak kulture direktno povezan sa kočenjem društvenih reformi. Prema njenim rečima, ključno je da država napravi ozbiljnu strategiju u oblasti kulture.

Reditelj Stefan Arsenijević smatra posebno pogubnim to što se kultura shvata kao nešto što je za vrlo mali broj ljudi, elitu, kao i da je kultura nešto što je dosadno.

Pisac Ivan Tokin podsetio je na definiciju kulture koju je dao Milan Vujaklija, navodeći da ona predstavlja razvijanje, obrazovanje, oplemenjivanje, usavršavanje, bogaćenje duha, stručnu, a naročito opštu obrazovanost.

Rediteljka Maja Miloš smatra da se nedovoljno ističe koliko je kultura značajna za državu, a nadležne u Ministarstvu kulture bi najpre pitala u šta veruju, jer smatra da “odatle sve kreće”.

Glumac Goran Jevtić ukazao je na pogubnu politizaciju kulture. “Ovde moraš da pripadaš kulturi političkoj da bi išta mogao da uradiš”, rekao je Jevtić, koji smatra i da postoji ogroman deo kritične mase koji bi mogao da doprinese kulturi, ali nije inflitriran u političke strukture, jer je “to postalo toliko devijantno da više niko nema hrabrosti da uđe u to”.

Muzički producent Boris Mladenović rekao je da ništa ne znači promena sistema ako se ne promeni karakter upravljačkog mehanizma, koji je tvrd, centralizovan i korumpiran.

Strip autor Saša Rakezić - Zograf konstatovao je da je celo društvo neuređeno, te da ne funkcionišu čak ni najosnovniji sistemi. Sve to je, kako je ocenio, povezano sa dubokim nerazumevanjem umetnosti.

Novinar i filmski kritičar Vladan Petković smatra da treba biti dosadan i popeti se na glavu političarima kako bi nešto uradili, umesto što samo čekaju da im se završi mandat i da pređe briga na nekog drugog.

Pisac i izdavač Vladimir Arsenijević rekao je da se stalno dobijaju iste dve rečenice : “Kriza je” i “Budžeti su smanjeni”, zbog čega se u razgovorima već na početku zna gde će stići. Glumica Branka Katić poručila je da kultura nije skupa, već dragocena.

U programu “Kultura 2007-2013” iz Srbije su od 2007. do početka 2013. godine učestvovale 52 organizacije iz javnog i nezavisnog sektora kulture u ukupno 65 projekata u oblasti vizuelnih, izvođačkih, interdisciplinarnih umetnosti, muzike i kulturnog nasleđa, kao i 16 izdavačkih kuća sa 27 prevodilačkih projekata.

Program “Kultura 2007-2013”, kojem se Srbija priključila 2008. godine potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, ušao je u završnu fazu, pa od 1. januara 2014. stupa na snagu program “Kreativna Evropa 2014-2020” koji će objediniti tri dosadašnja programa: “Kultura 2007-2013” (izvođačke, vizuelne umetnosti, kulturno nasleđe, muzika, kreativne industrije), “MEDIA” (film i audiovizuelne delatnosti) i “MEDIA Mundus” (saradnja između profesionalaca iz celog sveta).

Budžet programa “Kreativna Evropa” je 1,8 milijardi evra.

Neki od ciljeva “Kreativne Evrope” su podrška organizacijama u kulturi da deluju na međunarodnom planu, promocija međunarodne razmene umetnika, umetničkih dela i profesionalaca u kulturi, finansijsko osnaživanje malih i srednjih preduzeća u kulturi, kao i podrška međunarodnim kulturnim politikama koje bi pospešile inovacije, razvoj publike i novih poslovnih modela u kulturi. Poseban deo novog programa biće posvećen razvoju audiovizuelnog sektora i podržavaće produkciju, distribuciju, promociju i bioskopsko prikazivanje evropskih filmova.

Kancelarija TKK je, inače, zbog kvara u sistemu grejanja Vukove zadužbine, u kojoj se nalazi, zatvorena do daljeg, odnosno dok problemi sa grejanjem ne budu rešeni. TKK u tom periodu neće biti u mogućnosti da zakazuje sastanke, ali će biti dostupna putem imejla i mobilnih telefona.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r