Zatiranje civilnog društva

Godinama izgrađivani mehanizmi podrške organizacijama civilnog društva u oblasti kulture i medija u Hrvatskoj, zbog kojih su im zavidele mnoge kolege u regionu, uzimajući ih ujedno kao primer dobre prakse za zagovaranje na nacionalnim scenama, urušeni su gotovo preko noći, odnosno u proteklih sto dana hrvatske vlade i kontroverznog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića.

Već prvi potezi Hasanbegovića po preuzimanju funkcije, poput raspuštanja komisije za neprofitne medije, izazvali su revolt velikog dela kulturne scene, a zahtevi za njegovu smenu u međuvremenu su artikulisani i kroz inicijativu Kulturnjaci 2016, koju je podržalo na hiljade umetnika i kulturnih radnika. Apeli na premijera Tihomira Orešekovića i pozivi na razgovor ostali su bez odgovora, ako se pod odgovorom ne podrazumeva nastavak pritisaka i urušavanja institucionalnog okvira dosadašnje podrške vaniinstitucionalnim akterima kulturne i medijske scene, ali i javnim institucijama, poput Nacionalne zaklade za razvoj civilnog društva.

Organizacije civilnog društva smatraju da im je ugroženo delovanje, a pojedinima i opstanak nedavno usvojenom Uredbom o kriterijumima za utvrđivanje korisnika i načinu raspodele dela prihoda od igara na sreću za 2016. godinu, prema kojoj su Nacionalnoj zakladi za razvoj civilnog društva sredstva smanjena sa prošlogodišnjih gotovo 50 miliona kuna na 26 miliona (sa 14,21 na 6,88 od ukupnih sredstava od prihoda od igara na sreću). Usvajanje te uredbe samo je privremeno bilo odloženo nakon protesta predstavnika Saveta za razvoj civilnog društva, Saveza gluvoslepih osoba Dodir, Mreže volonterskih centara i Zelene mreže aktivističkih grupa, na kojem su podsetili da je hrvatski parlament usvojio državni budžet u kojem je bilo predviđeno povećanje sredstava za delovanje Nacionalne zaklade za razvoj civilnog društva za pet posto.

Protest je doveo do toga da vlada bar odustane od smanjenja sredstava za Nacionalnu zakladu na 4,41 odsto, kako je bilo predviđeno predlogom uredbe.

Ipak, iako je više od 200 organizacija potpisalo bilo apel vladi za dijalog, i ta inicijativa je, kao i ranije pismo Kulturnjaka 2016, koji traže smenu ministra Hasanbegovića, ostala bez odgovora. Vlada je 22. aprila donela spornu uredbu na telefonskoj sednici, i to bez znanja Saveta za razvoj civilnog društva koji je istovremeno zasedao u zgradi vlade i raspravljao na istu temu.

Uz 6,8 odsto za razvoj civilnog društva, Uredbom je predviđeno, između ostalog, i 12,41 odsto sredstava onima koje se bave kulturom, što uključuje i programe Hrvata van Hrvatske, međunarodnu saradnju, javnu diplomatiju, deo troškova Ministarstva kulture za muzejsko-galerijske i pozorišno-muzičke scenske delatnosti, novu medijsku kulturu i književno izdavaštvo, kao i za Zakladu “Kultura nova”.

Iako je predviđeno dalje finansiranje Zaklade “Kultura nova”, njen rad je praktično blokiran neimenovanjem novog Upravnog odbora koji je, opet, neophodan radi imenovanja direktora, budući da sadašnjoj direktorki Dei Vidović ističe mandat 30. aprila. To je ujedno i rok za imenovanje novog UO, i to iz trećeg pokušaja, budući da prethodni ministar to nije učinio na osnovu prijava pristiglih na javni konkurs, a nije ni novi ministar, pa je Zaklada “Kultura nova”, jedinstvena institucija u regionu koja je posvećena podršci nezavisnoj kulturnoj sceni, bila je stoga primorana da raspiše sredinom aprila novi, treći konkurs.

Zbog načina na koji je Uredba doneta, predsednica Saveta za razvoj civilnog društva Željka Leljak Gracin i članovi tog tela Jany Hansal, Mirela Travar, Cvijeta Senta, Igor Roginek i Katarina Pavić, podneli su ostavke i pozvali ostale članove da učine isto, smatrajući da je vlada obezvredila sopstveno savetodavno telo i prekrišila demokratsku proceduru i ustaljenu praksu oblikovanja javnih politika.

Prema rečima Mirele Travar, organizacije civilnog drušva ne znaju šta će se sada dogoditi, a sigurno je da će se neke ugasiti.

Mirela Travar izjavila je na N1 i da je teško pronaći alternativne izvore finansiranja. “Može se aplicirati na EU fondove i ministarstva, ali ta sredstva ne pružaju dugoročnu podršku. Zato su nama strane delegacije dolazile u posete kako bi naš model primenili u svojim zemljama. To je sad ceo sistem ugrožen, kao domine koje se polako urušavaju. Ugrožene su usluge za korisnike, smanjeni kapaciteti organizacija da povlače sredstva iz EU jer je to složen proces, a Nacionalna zaklada je pružala podršku, jer je omogućavala taj deo sredstava”, rekla je Mirela Travar.

Maćehinski odnos Ministarstva kulture prema nezavisnoj sceni, vidljiv je i na osnovu rezultata konkursa za sufinansiranje programa i projekata u 2016. godini, koji su doveli, recimo, do gašenja štampanog izdanja Zareza, koji je posle 17 godina najavio opstanak samo u internet verziji. Zbog smanjenja podrške, Subversiv festival u Zagrebu morao je da pokrene crowdfunding kampanju neposredno uoči svog devetog izdanja, koje će biti održano od 1. do 16. maja. Nisu bolje prošle ni pojedine institucije koje su prepoznatljive po kritičkom stavu, kao što je HNK Ivana pl. Zajca u Rijeci, kojem je smanjen budžet za 450.000 kuna. Tim povodom se protestnim pismom obratio nedavno ministru Hasanbegoviću i riječki gradonačelnik Vojko Obersnel.

Među odbijenim projektima je i niz onih koji se odnose na međunarodnu saradnju, kao što je gostovanje udruženja Domino na festivalu performansa u Veneciji, kao i njujorškom Queer festivalu, zatim projekti Drugog mora (Corners Rijeka) i Zagrebačkog centra za nezavisnu kulturu i mlade (Corners Zagreb), Plesnog centra Tala, koji je trebalo da gostuje u Sofiji, Skoplju i Beogradu, ali i gostovanja nekoliko predstava Dubrovačkih letnjih igara po zemljama u regionu, Italiji i Nemačkoj, uključujući “Elementarne cestice” Mišela Uelbeka, u režiji Ivice Biljana. Takođe, odbijeno je i gostovanje Teatra Ulysses u Puli, Zagrebu, Dubrovniku, Sarajevu i Novom Sadu, te
Zagrebačkog kazališta mladih u Novom Sadu, mariboru, Beogradu, Sarajevu… Ni Hrvatsko društvo pisaca nije dobilo podršku za razmenu pisaca. U oblasti vizuelnih umetnosti, među odbijenim projektima su i međunarodne grupne izložbe kustoskog kolektiva WHW, kao i dva performansa umetnice Vlaste Delimar. U oblasti finansiranja časopisa, među odbijenima se našla i produkcija pogleda, kritika i analiza na portalu Kulturpunkt.hr, te Vjesnik.info Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske, kao i rubrike posvećene kulturi i medijima u H-alter-u. Među odbijenim programima je “Pogonator: inkubator suvremenog kazališta i plesa” Zagrebačkog centra za nezavisnu kulturu i mlade, ali i Filozofski teatar Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu koji je ugostio neke od najvećih mislilaca današnjice, a dobio je i beogradsku verziju u Narodnom pozorištu.

Burne reakcije izazvalo je i drastično smanjenje podrške Novinsko-izdavačkoj kući Edit u Rijeci koja izdaje La Voce del Popolo, dnevnik na italijanskom jeziku  koji kontinuirano izlazi više od 70 godina, ali je Ministarstvo na kritike odgovorilo najavom da će prilikom izrade budžeta za 2017. godinu čak predložiti da se sredstva za tu kuću više ne obezbeđujuu unutar njegovog budžeta, već da se finansiranje prebaci na Ured za nacionalne manjine.

Iako Ministarstvo nije direktno kritikovalo one koji su mu trn u oku, za to je služilo udruženje U ime obitelji na čelu sa famoznom Željkom Markić, koja je, između ostalog, žestoko napadala i neprofitne medije, i Zakladu za razvoj civilnog društva, a s druge strane, kako su preneli hrvatski mediji, nije podnosila finansijske izveštake i još nije poznato ko finansira to udruženje. U fokusu kampanje protiv organizacija civilnog društva bili su GONG, Centar za edukaciju, savetovanje i istraživanje, Centar za mirovne studije i Platforma 112, koja okuplja šezdesetak organizacija.

Platforma 212 je, povodom sto dana vlade, predstavila 29. aprila izveštaj koji je nazvala “Na putu do dna”, izražavajući zabrinutost zbog postupaka koji urušavaju dostignut kvalitet demokratije i poštovanja ljudskih prava, te dovode Hrvatsku, kako je navedeno, na stranputicu defektne demokratije ili čak otvorenog autoritarizma.

Ministar Hasanbegović je u žiži javnosti još od pre formiranja nove hrvatske vlade, s obzirom na izjave da je antifašizam floskula. Posebne osude izazvao je odlukom o ukidanju stručne komisije za neprofitne medije i najavom prestanka njihovog finansiranja, te nakon objavljivanja arhivske fotografije u „Novostima“ koja je preuzeta iz lista „Nezavisna Država Hrvatska“ – glasila Hrvatskog oslobodilačkog pokreta (HOP). Ministar je objavljivanje sporne fotografije i navode da na njoj nosi ustašku kapu nazvao manipulacijom.

Hasanbegovićeva smena zatražena je i prilikom nedavnog obeležavanja 71. godišnjice proboja jasenovačkih logoraša, koje je prvi put zvanično proteklo bez prisustva predstavnika naroda-žrtava.

(SEEcult.org)