Završen 4. Beogradski festival evropske književnosti
Beogradski festival evropske književnosti završen je 26. juna književnim večerima jedne od najpoznatijih francuskih romansijerki Florans Noavil i Nemanje Rotara, pisca romansirane biografije o pesniku Miroslavu Antiću “Sutradan posle detinjstva”, kao i projekcijom Antićevog gotovo nepoznatog celovečernjeg igranog filma “Doručak sa đavolom”.
Autorka i nagrađivane i prevođene biografije “Singer”, kao i provokativne knjige o aktuelnoj ekonomskoj krizi “Završila sam ekonomiju, izvinjavam se zbog toga”, Florans Noavil istakla je da, kada piše, uvek polazi od konkretnog ličnog iskustva.
Tako je bilo i prilikom nastavnka ljubavnog romana “Vezanost” koji, kako je rekla, ne bi napisala da, slično svojoj junakinji, kao vrlo mlada, nije imala ljubav sa starijim muškarcem.
“U jednom trenutku svog života morala sam da se pozabavim tom temom. Danas kada je ovaj roman preveden na mnoge jezike, čak i na bengalski, mislim da znam zašto je on privlačan mnogim čitaocima, i to iz sasvim različitih kultura. ‘Vezanost’ nije samo roman o ljubavi, to je i roman o zaljubljivanju, o tome zašto se i kako zaljubljujemo, šta nas to privlači nekom drugom, i to baš nekom konkretnom drugom među svima ostalim. Ljudi različito žive u Beogradu, Parizu, Limi ili Stokholmu, ali se iz istih razloga zaljubljuju i vole, i iz istih razloga plaču i pate. To me je privuklo da osvetlim u svom romanu tu dinamiku odnosa među ljudima, kako nastaju i kako potom, u nekom trenutku, nestaju. I još sam jedno htela da učinim. Obično se u romanima Lolite prikazuju iz muškog ugla. Ja sam htela da napišem roman u kome će se o Loliti govoriti iz ženskog ugla. U mom romanu Lolita je progovorila”, rekla je Florans Noavil.
Nemanja Rotar predstavio je knjigu “Sutradan posle detinjstva” o pesniku i boemu Miroslavu Antiću i njegovom dobu - 70-im i 80-im godinama 20. veka, kao i o vremenu u kome žive današnji Antićevi čitaoci.
Rotarova knjiga doživela je veliki uspeh kod čitalaca i kritike, pa je za nekoliko meseci doživela dva izdanja i niz promocija širom Srbije.
Prema rečima Rotara, vreme Miroslava Antića i naše vreme potpuno se razlikuju, jer su pesnici nekada bili slavni i poznati, o njima se govorilo i oni su drugima bili uzor, a danas su uzor akteri sa estrade i zabave.
“Miroslav Antić je ostao pesnik koga čitaju i čije stihove znaju. Putujući po Srbiji na promocije knjige, još jednom sam video koliko on ima čitalaca i poklonika. On je pesnik koji kod svakoga budi emociju. On je pisac svih naših detinjstava. Želeo sam da napišem knjigu o njemu kako bih bolje i neposrednije razumeo njegovo vreme, ali i kako bih iz te perspektive sagledao naš današnji trenutak”, rekao je Rotar u razgovoru s Marijom Nenezić.
Publika četvrtog BFEK-a imala je priliku da pogleda u samoj završnici i igrani Antićev film “Doručak sa đavolom” iz 1971. godine za koji je dobio Zlatnu arenu u Puli za scenario, ali je ubrzo posle toga bunkerisan zbog izrazite kritičnosti prema ideologiji vladajuće partije. Antić prikazuje u tom filmu osetljivu političku temu o zlostavljanju vojvođanskih seljaka tokom kolektivizacije ruralnih područja odmah nakon oslobođenja.
Među gostima četvrtog BFEK-a, u organizaciji izdavačke kuće Arhipelag, bili su proteklih dana u Domu omladine Beograda i najprevođeniji slovenački pisac Drago Jančar, nemački romansijer i esejista Jozef Haslinger, predsednik Nemačkog PEN centra, romanopisac i pripovedač iz Luksemburga Gi Helminger, kao i domaća pesnikinja Ana Ristović, koji su ukazali na značaj književnosti u društvu i posebno njenog bavljenja savremenim i aktuelnim temama.
Prema navodima Arhipelaga, četvrti BFEK bio je najuspešniji do sada.
Publika je imala priliku da prati čitanja i razgovore sa poznatim evropskim i domaćim piscima, ali i da besplatno pogleda četiri filma zasnovana na književnim delima, prisustvuje panel diskusiji o statusu savremene kulture i pogleda izložbu grafika Branka Đukića “Mixed Media”.
Osnovni koncept BFEK-a, koji počiva na kombinaciji čitanja i razgovora, potvrdio je snagu i privlačnost za publiku, ali i naglasio koliko je u javnom prostoru nedovoljno razgovora o književnosti i kulturi, saopštio je Arhipelag.
*Foto: Stanislav Milojković
(SEEcult.org)
