Završnica 42. FEST-a
Katastrofični ruski triler “Metro” Antona Megerdičeva, koji se kritički osvrće i na ekonomski progres u savremenoj Rusiji, pobednički film Kana 2013. godine “Plavo je najtoplija boja” Abdelatifa Kešiša i nesvakidašnji koncertni snimak “Duran Duran”, u režiji kultnog Dejvida Linča, poslednji su premijerni naslovi u završnici 42. FEST-a u Beogradu 9. marta u Sava centru.
Ruski “Metro”, poznat kao prvi veliki ruski film katastrofe, sniman je budžetom od 13 miliona evra, što je ipak daleko manje od tipičnog holivudskog blokbastera. uz visok domet scenografije i specijalnih efekata, “Metro” je ipak specifičan ruski film. Scenario se ne bavi samo pukim rešavanjem katastrofalnog urušavanja tunela i sudbinom putnika, već i ličnim dramama preživelih.
Ujedno, kritika je savremenog ekonomskog progresa u Rusiji - podzemni tuneli se se bukvalno urušavaju pod teretom novih zgrada, a hitne službe ne mogu da dođu do mesta nesreće zbog gužve u saobraćaju. Stari radnik na održavanju jedini shvata moguću opasnost, ali niko od mlađih kolega ga ne sluša. Andrej, koji bi mogao da bude bogat, ali je umesto toga izabrao rad u bolnici, je u suprotnosti sa Vladom, ljubavnikom njegove žene koji je predstavljen kao amoralni agent za nekretnine. Sukob stare i nove Rusije je očigledan, a pukotine na tunelu oslikavaju neminovne pukotine u društvu.
Pobednički film prošlogodišnjeg Kana “Plavo je najtoplija boja”, dobitnika je još niza nagradama, ali je bio i najveći gubitnik nedavne 39. dodele Cezara - iako je nominovan u čak osam kategorija za “francuskog Oskara”, osvojio je samo jedan - za glumicu u usponu (Adele Exarchopoulos). Za nagradu Američke filmske akademije nije nominovan zbog greške u prijavljivanju, a bio je i u konkurenciji za Zlatni globus.
Kešis je za taj film prvi put u karijeri dobio Zlatnu palmu, a nagrađene su i glavne glumice Lea Sejduks i Adel Eksarčopulos.
Dok je snimao svoj drugi film, Kešiš je počeo da razmišlja o filmu koji bi pratio život jedne učiteljice, ali njegova ideja je dobila konačni oblik kada je naišao na grafičku novelu Žili Maro “Plavo je najtoplija boja”. Njegov film nije adaptacija novele, već nadogradnja ljubavne priče na priču o odrastanju jedne devojke, zbog čega je originalni naziv filma “Adelin život: Poglavlje 1 i 2”.
Zvanični program 42. FEST-a zatvara film “Duran Duran” Dejvida Linča - snimak koncerta održanog 23. marta 2011. godine u Majanskom teatru u Los Anđelesu. Linč je režirao snimak koji je uživo prenošen na internetu i koji je pratilo nekoliko miliona ljudi. Britanskom bendu Duran Duran, pop zvezdama 80-ih, pridružili su se kao gosti bend My Chemical Romance, pevačica Beth Ditto iz benda Gossip, muzički producent Mark Ronson i pevačica Kelis.
FEST je ušao u završnicu sa gostima kao što su Rejf Fajns i Felisiti Džouns, koji su 7. marta pozdravili publiku u Sava centru povodom Fajnsovog novog filma “Nevidiljiva žena” o Čarlsu Dikensu i njegovoj tajnoj ljubavnici.
Publiku FEST-a pozdravila je potom 8. marta ekipa filma “Filomena” na čelu sa britanskim rediteljem Stivenom Frirsom.
Frirs je pozdravio publiku u Sava centru sa glumcem i koscenaristimom Džefom Poupom, scenaristom Stivenom Kuganom i producentkinjama Trejsi Sevard i Gabrijelom Tana, koje je prisustvovala prethodne večeri i premijeri filma “Nevidljiva žena”.
Pretposlednje festivalske večeri premijerno je prikazan i domaći horor film “Mamula” Milana Todorovića u kojem jednu od glavnih uloga igra Franko Nero, takođe jedan od gostiju FEST-a.
Prikazan je i film “Leh Valensa: Čovek nade”, novo ostvarenje Andžeja Vajde, koji se video porukom obratio publici 42. FEST-a.
Jedan od najznačajnijih poljskih reditelja snimio je u 87. godini film o Valensi, jednom od najznačajnijih poljskih političara, koji je karijeru otpočeo kao skromni električar, ali je ubrzo počeo da se bori za prava radnika i, kao jedan od osnivača i lidera sindikata Solidarnost, imao veliki uticaj na slom komunizma u Poljskoj. Bio je i predsednik Poljske od 1990. do 1995. godine, a 1983. dobio je i Nobelovu nagradu za mir.
Vajdin film prikazuje Valensu kao “čoveka od krvi i mesa”, odnosno kao vođu velike snage, ali i osobu koja ima slabosti.
FEST tradicionalno prikazuje i program na bis, pa će publika u Domu sindikata i Dvorani Kulturnog centra Beograda imati priliku da pogleda 10. i 11. marta osam od ukupno 75 premijerno prikazanih naslova, među kojima je i četvoročasovna verzija provokativne “Nimfomanke” Larsa fon Trira.
Repriza “Nimfomanke” je 10. marta u Domu sindikata, nakon premijerne projekcije 7. marta u Sava centru i dve dodatne projekcije tokom vikenda u bioskopu “Fontana”.
Posetioci 42. FEST-a mogu da pogledaju 10. marta i filmove “Kad se noć spusti na Bukurešt” rumunskog reditelja Korneliua Porumboiua, “Vitlejem” Juvala Adlera i “Metro” u Dvorani Kulturnog centra Beograda, gde će 11. marta biti prikazani i nordijski triler “Pionir” Erika Skjoldbjærga, zatim “Sve je izgubljeno” Džefrija Čendora, s Robertom Redfordom u glavnoj ulozi, “Hoću i ja” pokojnog ruskog reditelja Alekseja Balabanova, te gruzijska drama “U cvatu” Nane Ekvtimishvili i Simona Groša o odrastanju dve devojčice i njihovoj platonskoj vezi u godini u kojoj je Gruzija dobila nezavisnost.
Sajt FEST-a je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE (pdf).
(SEEcult.org)
