Zaživeo Actopolis Beograd

Intenzivan majski program beogradskog izdanja međunarodnog projekta “Actopolis”, posvećenog samoorganizovanoj kulturnoj produkciji, počeo je nesvakidašnjim hepeningom Gradske gerile koja je pozvala zainteresovane da joj se pridruže u šestočasovnom socijalnom eksperimentu u zatvorenom prostoru u kojem su učesnici imali potpunu slobodu da individualno i/ili kolektivno intervenišu.

Desetoro učesnika hepeninga “DA:SEIN”, inspirisanog filozofijom Martina Hajdegera, bilo je zaključano 6. maja od 14 do 20 sati u “Actopolis” stanu u Bulevaru despota Stefana, u kojem će se do kraja meseca predstaviti i većina ostalih učesnika tog projekta Gete instituta, koji spaja Beograd sa još šest gradova u regionu Jugoistočne Evrope i Oberhauzenom u Nemačkoj.

Učesnici hepeninga “DA:SEIN”, od kojih se većina nije poznavala od ranije, dobili su priliku da preispitaju sopstveno biće, identitet, kolektiv i (ne)postojeći sistema vrednosti u zatvorenom prostoru, a na različite načine su iskoristili priliku za interakciju i intervenciju bez unapred utvrđenih pravila, jasnog cilja ili bilo kojih drugih ograničenja ili pretpostavki iščekivanog rezultata.

Prema rečima jednog članova Gradske gerile, Stanislava Drče, zatvoreni prostor im je zapravo dao veću slobodu od one koje bi imali da nisu bili u takvim okolnostima, a najvažnije im je bilo pojedinačno iskustvo koje su stekli u različitim nivoima interakcije.

Učesnici nisu ni pokušali da uspostave dogovor o zajedničkom radu, već su pre reagovali jedni na druge, a u tom procesu, koji je velikim delom podrazumevao i neverbalnu komunikaciju, prećutno su stvorili specifičan kolektivni duh koji se možda najupečatljivije ispoljio u zajedničkoj brizi o devojci koja na samom početku stavila povez na oči i svih šest sati provela u slikanju. Ostali učesnici, sa kojima je retko komunicirala, pomagali su joj, pratili je, pazili da se ne povredi, donosili hranu… Nakon skidanja poveza, postala je prvi posetilac izložbe svog rada, koju je ubrzo imala priliku da vidi i publika koja je nestrpljivo čekala da uđe u stan. Učesnici su ga tokom šestočasovnog boravka transformisali, između ostalog, i stvaranjem svojevrsne mreže od traka od selotejpa.

Pojedini učesnici su se i igrali povremeno u manjim grupama. Jedna od učesnica je čitala knjigu najveći deo vremena, druga je napravila ekstravagantnu haljinu od folije...

Svojevrstan dnevnik celog dana napravila je Zorica Milisavljević iz Gete instituta koja je kredom neprestano beležila na stolu, zidu, podu... šta ostali učesnici rade, na koji način komuniciraju ili (ne)reaguju jedni na druge...

Među prvim posetiocima je bio i direktor Gete instituta u Beogradu Matijas Miler Viferig, koji je na nedavnom predstavljanju projekta “Actopolis” istakao da je Beograd veoma značajan deo tog projekta koji povezuje još šest gradova iz Jugoistočne Evrope: Atinu, Bukurešt, Ankaru/Mardin, Sarajevo i Zagreb, kao i Oberhauzen.

Beogradsko izdanje “Actopolisa” bi, kako je naveo, trebalo da pojasni kako je moguće organizovati kulturnu produkciju u gradu u kojem situacija nije povoljna i u kojem su i neke od najvećih institucija kulture zatvorene. Uprkos tome, kulturna scena u Beogradu veoma je živa i atraktivna kako za turiste, tako i za umetnike i studente.

U beogradskom izdanju “Actopolisa”, čija je kustoskinja Mirjana Boba Stojadinović, učestvuje 14 umetnika i umetničkih grupa, a uz Gradsku gerilu i Urbani inkubator, čije aktivnosti Gete institut već nekoliko godina podržava, predstaviće se i Aleksandar Nikolić, Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević, Anica Vučetić, Irena Ristić, Kurs, Mariela Cvetić, Marija Radoš i Miroslav Karić (Remont), Marijana Cvetković, Nebojša Milikić i Tadej Kurepa, Nikola Radić Lucati, umetnički kolektiv U10, te Vahida Ramujkić i Noa Treister.

Učesnici programa “Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija” predstavili su se 20. aprila u Gete institutu, čime je i ozvaničen njegov početak "Actopolisa" u Beogradu, čiji će učesnici tragati za odgovorima na pitanja kako, zašto i za koga se produkuje urbana kultura u kriznim vremenima, koja u Srbiji traju već više od 25 godina, koji su kapaciteti i šta podrazumeva samoorganizovanje u cilju obezbeđivanja autonomije u mišljenju i delanju, kakav je odgovor institucija na pojavu samoorganizovanja, kako se umetnici i kulturni akteri pozicioniraju u odnosu na institucije, a kako u odnosu na širu javnost...

Prva polovina maja biće obeležena aktivnostima Gradske gerile i Urbanog inkubatora, a na kraju meseca učesnicima će se pridružiti i pojedini umetnici iz drugih gradova - Haris Sahačić iz Sarajeva, Sevgi Ortaç i Özengi Önder iz Istanbula, te Matthias Anton i Daniel Ladnar iz Oberhauzena, a među gostima će biti i jedan od kustosa tog međunarodnog projekta Martin Fritz iz Beča. Jedno, umetnici iz Beograda učestvuju u uzvratnim mikro-rezidencijama u drugim gradovima.

Gradska gerila i Urbani inkubator predstaviće tokom svog dvonedeljnog programa izbor aktivnosti koje su dosad organizovali pre svega u Savamali.

U “Actopolis” stanu će tako 10. maja biti otvorena izložba savamalskih čudovišta koja se bavi promišljanjem Savamale kao staništa raznih fantastičnih i imaginarnih bića. Istog dana biće prikazan i animirani film “Naš Beograd na vodi”, u produkciji Kamenzida, u kojem je sublimirana višemesečna analiza aktuelnog gradskog i državnog projekta “Beograd na vodi”.

U organizaciji Urbanog inkubatora, koji deluje u Magacinu u Kraljevića Marka 8, od 10. do 15. maja u “Actopolis” stanu biće otvorena i izložba “Retrospective loops” na kojoj učestvuju mladi umetnici Sara Radonja i Ivan Šuletić koji u svojim radovima posmatraju ili sadašnji trenutak, ili blisku prošlost, reflektujući i preispitujući kolektivnu memoriju i iskustvo društva.

U stanu “Actopolisa” će 11. maja biti predstavljen i projekat “Otvorena biblioteka”, koji je razvijen  2011. godine u okviru aktivnosti Gradske gerile, koja će dan kasnije organizovati razgovor razgovor o “NK studiju” – pozorištu bez prostora, koje od 2011. godine okuplja ljude sa željom za eksperimentisanjem u umetnosti.

Za 14. maj najavljen je performans “Hit the Hermes”, eksperimentalni multimedijalni projekat, nastao kao reakcija na poražavajuću statistiku istraživanja o posećenosti Narodnog muzeja u Beogradu koje je sprovedeno među građanima. Finalni rezultat projekta je nastanak kolektivne slike na platnu na kojem će biti projektovan video-rad o anketiranim građanima. Korišćenjem nekonvencionalnog slikarskog alata, tj. pištolja na vodu, koji su napunjeni rastvorom slikarskog pigmenta, ušesnici će simboličnim napadima pokušati da pogode i unište Hermesa koji se mestimično pojavljuje tokom projekcije.

Gradska gerila organizuje i šetnju po Dorćolu 14. maja, a zajednička izložba fotografija učesnika i mentora, koje će nastati tom prilikom biće otvorena 15. maja u “Actopolis” stanu, gde će ujedno biti održana i prezentacija Biciklističke kuhinje – radionice za popravku bicikala, u organizaciji Urbanog inkubatora.

I ostali učesnici “Actopolisa” predstaviće se umetničkim istraživanjima u različitim medijima – izlozbama, radionicama, intervencijama i umetničkim publikacijama, kao i javnim diskusijama.

Za 18. maj u stanu projekta “Actopolis” najavljena je  izložba umetničkog kolektiva U10, a u istom prostoru predstaviće se i Nikola Radić Lucati, Mariela Cvetić, Irena Ristić, Marijana Cvetković i Marija Radoš/Miroslav Karić.

Vahida Ramujkić i Noe Treister će 19. maja na platou kod Filozofskog fakulteta, u okviru projekta “nedeljiva neotuđiva”, održati okrugli sto o odnosu institucionalne, akademske i aktivističke proizvodnje znanja.

Marijana Cvetković predstaviće 20. maja u “Actopolis” stanu istraživački projekat posvećen Drugoj sceni – samoorganizovanoj platformi beogradske nezavisne kulture i razlozima za njeno brisanje iz pamćenja kulturne javnosti. Autorka polazi od hipoteze da razloge treba tražiti u ideološkom preokretu do koga je početkom 21. veka došlo u Srbiji.

Za 24. maj najavljena je prezentacija posebnog broja "Zidnih novina" - likovno-informativnog glasila udruženja Kurs koje kroz tekstove i ilustracije promišlja različite društvene teme i kritički se odnosi prema procesima neoliberalnog kapitalizma.

Posebno će 25. maja biti predstavljen projekat "Kamendynamics" Nebojše Milikića i Tadeja Kurepe, posvećen mogućnostima vizualizovanja klasnih odnosa i dinamike na kapitalističkoj periferiji, dok će 26. maja Marija Radoš i Miroslav Karić predstaviti Remont – nezavisnu umetničku asocijaciju. Mariela Cvetić će 27. maja predstaviti projekat "Gaudamus igitur: samoorganizovani umetnik u stanju odomaćene agorafobije", koji u formi umetničke knjige i javnog predavanja preispituje ulogu obrazovnih institucija u vremenu samoorganizovanja u umetnosti.

Za 27. i 28. maj u Centru urbane kulture Imago najavljena je revitalizacija arhiva Low-Fi videa, koji će predstaviti Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević u vidu izložbe, filmskih projekcija i performansa, uz poseban akcenat na specifičnom kontinuitetu tradicije "radikalnih amatera” u SFRJ. Za 28. maj najavljeno je predstavljanje projekata iz drugih gradova koji učestvuju u “Actopolisu”, uz razgovor sa gostima iz Sarajeva, Istanbula i Oberhauzena, koji će biti gosti i Delikatesnog ponedeljka u Kulturnom centru Grad.

Umetnica Anica Vučetić učestvuje radom "Inicijative", koji podrazumeva interno jednodnevno okupljanje kolega angažovanih na polju umetnosti i kulture, u nameri definisanja trenutnog stanja i funkcionisanja lokalne likovne scene, kao i pokušaja postavljanja mogućih smernica u njenom budućem razvoju.

Beogradsko izdanje “Actopolisa” deo je projekta koji je Upravni odbor Gete instituta proglasio projektom od izuzetne vrednosti i značaja, a realizuje se u saradnji sa kulturnom institucijom Urbana umetnost Rur (Urbane Künste Ruhr).

Aktivnosti projekta “Actopolis” u Beogradu, kao i u gradovima, biće dokumentovane na sajtu actopolis.net

Program beogradskog izdanja “Actopolisa” nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)

(SEEcult.org)