• Search form

11.01.2023 | 23:57

Zelenović: Voleli smo film i film je voleo nas

Zelenović: Voleli smo film i film je voleo nas

Nagrada “Nebojša Popović” za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture za 2022. godinu svečano je uručena 11. januara u Dvorani Kulturnog centra Beograda Radoslavu Zelenoviću, nekadašnjem dugogodišnjem direktoru Jugoslovenske kinoteke, filmskom istoričaru i teoretičaru, nagrađenom za celokupan višedecenijski rad u srpskom filmu i kinematografiji.

Prestižno priznanje uručio je Zečenoviću član žirija i urednik filmskog programa DKC-a Ivan Aranđelović, ističući iz obrazloženja da je Zelenović nagrađen za "sve višegodišnje značajne rezultate u oblastima delovanja, koji su vrlo vidljivi, a ogledaju se u zalaganju i trudu u promociji filma i kinematografije, u širenju filmske kritike i teorije, obrazovanju mladih kadrova na početku svog profesionalnog rada u sedmoj umetnosti i stvaranju uslova za što bolje funkcionisanje i dalji razvoj filmskog promišljanja, kulture gledala filma i dijaloga o filmu kao i što boljeg funkcionisanja kinematografije".

Zelenović je izjavio da je vest o nagradi primio sa pomešanim osećanjima, jer su Popović i on mnoge godine proveli zajedno u RTS-u. Iz tog profesionalnog odnosa razvilo se veliko prijateljstvo, a nastavili su da sarađuju i na Festivalu evropskog filma Palić, čiji je direktor.

"Govorio mi je: 'Ti si moj stariji, samim tim pametniji brat'. Nije bilo tako“, rekao je Zelenović, te podsetio na Popovićeve izvanredne emisije "Drugi vek“, uz ocenu da ti razgovori sa značajnim filmskim stvaraocima snimani u zemlji i svetu, u kojima se Popović nije slikao, nego je sagovornike stavljao u prvi plan, predstavljaju fantastičnu ostavštinu za budućnost.

"Voleli smo film, a i film je voleo nas. Ljubav između filma i ovog grada, ove zemlje, desila se sto metara levo odavde, na Terazijama, u kafani "Zlatan krst“ 6. juna 1896. godine, gde je danas, kako to dolikuje tranziciji, kockarnica“, rekao je Zelenović, osvrćući se na prvu filmsku projekciju u Beogradu, kao i na potonji razvoj kinematografije u Srbiji, na filmove "Karađorđe“, "Grešnica bez greha“, "Rudareva sreća“...

"Pominjem to zato što smo mi generacija koju su učili da film počinje od 'Slavice' (prvi igrani film u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata). Trudio sam se svim silama da dokažem da je filma kod nas bilo i pre“, rekao je Zelenović, ocenjujući da je "S verom u Boga“ Mihajla Al. Popovića iz međuratnog perioda jedan od najznačajnjih filmova neme ere.

Foto: Đorđe Petković

Zelenović je pomenuo i šalu Dušana Kovačevića, izrečenu prošlog leta na Festivalu na Paliću - da se njih dvojica znaju od pre braće Limijer, da je Zelenović rođen u bioskopu, a da je u obdanište išao u Kinoteku i da su mu svi ljudi od filma prijatelji, ustvari i više od toga - rođaci.

Međutim, nije lako sa filmom, smatra Zelenović, ni za one koji pišu o njemu, ni za one koji ga stvaraju ni za one koji ga promišljaju i trude se da i u teškim vremenima film opstane.

"U vreme lokdauna, zbog pandemije, mislim da bih poludeo da nije bilo tog segmenta kulture koji se zove film, muzika, knjige. Mislio sam da će to biti trenutak kada će se mnogo više pažnje posvetiti filmu. Ali jedan od najvećih stradalnika u malopre pomenutoj tranziciji jeste film. Ova bioskopska sala DKC-a, Dom omladine i Dom sindikata su tu, a nestali su Jadran, Zvezda, 20. oktobar, Kosmaj, Drina. Da ne nabrajam - 17 bioskopa je otišlo u tranziciji. Nestao je i 'Avala film'. Taj naš odnos prema filmu, iz one velike ljubavi koja se pojavila na samom početku, nije bio najbolji“, izjavio je Zelenović.

Ipak, "Nebojša i ja, kao i mnogi od nas, imali smo svoje snove i čini mi se da je najvažnije u toj priči da smo mnoge od tih snova dosanjali, da su mnogi od tih snova postali stvarnost. Što se mene tiče, mislim da je to sasvim dovoljno“, zaključio je Zelenović.

Zelenović je nagradu posvetio svojoj pokojnoj supruzi Vesni, koja je takođe radila na RTS-u, dodajući da će nagradu čuvati njihov sin Đorđe.

Nagrada “Nebojša Popović” uručena je Zelenoviću u okviru filmskog maratona koji je koncipirao Pavle Levi, dobitnik tog priznanja za 2021. godinu.

U žiriju su, osim Aranđelovića, bili i rediteljka Svetlana Popović, prva dobitnica nagrade "Nebojša Popović", i teoretičar filma, filmski kritičar i urednik “Filmoskopije” Nikola Radić.

Nagradu čine novčani iznos i umetnički predmet/plaketa prema autorskom konceptu Ajle Selenić, koje obezbeđuje Filmski centar Srbije, kao i pravo i privilegija dobitnika nagrade na selekciju filmskog programa prilikom dodele nagrade za narednu godinu.

Radoslav Zelenović (1948) završio je osnovnu školu u Kosovu Polju, gimnaziju u Peći i Prištini. Studije je započeo na Filozofskom fakultetu u Prištini (grupa za srpskohrvatski jezik, opštu lingvistiku i jugoslovensku književnost), a diplomirao je 1971. godine, na istoj grupi na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tokom studija bio je član amaterskog filmskog kluba Doma omladine Beograda, za koji je režirao nekoliko filmova. Profesionalnu karijeru započeo je 1971. kao urednik Filmskog programa Doma omladine Beograda, koju je obavljao do 1979, kada je izabran za urednika Filmske redakcije TV Beograd i na tom mestu ostaje do 1992.

Za direktora Jugoslovenske kinoteke izabran je 1. juna 1992. godine i tu funkciju obavljao je do 2013. godine, a do 2016. godine bio je v.d. direktora.

Od 2017. do 2020. godine bio je upravnik Audio-vizuelnog Arhiva i Centra za digitalizaciju Srpske akademije nauke i umetnosti. Aktivno je učestvovao u osnivanju filmskih manifestacija poput Festa, Festivala kratkometražnog filma, Filmskog festivala u Sopotu, Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji... Osnivač je i direktor Festivala evropskog filma na Paliću.

Objavljivao je filmske kritike i eseje, pisao za mnoge časopise i magazine, bio osnivač i glavni i odgovorni urednik časopisa YU VIDEO od 1982. godine, koji se bavio problemima videa i digitalizacije. Autor je mnogih programa koji su pomogli promociji i popularizaciji domaćeg filma u zemlji i inostranstvu. Bio je profesor istorije filma na Fakultetu umetnosti “Braća Karić”. Član je Srpske komisije UNESCO. Takođe, član je Evropske akademije za film od 2012.

Nebojša Popović, foto: KCB (arhiva)

Nagrada "Nebojša Popović" dodeljuje se u slavu kritičara i dugogodišnjeg urednika filmskog programa Dvorane KCB-a Nebojše Popovića (1958-015), jednog od retkih preostalih svetlih glasova kritičarske profesije. Njegove kritike bile su lucidne i eruditske, britke i moderno prezentovane, tako da istovremeno komuniciraju i sa najširim televizijskim auditorijumom i sa intelektualnom elitom. Njegovi čuveni razgovori sa vodećim savremenim svetskim i domaćim filmskim autorima u emisiji “Drugi vek” na RTS-u postavili su visok standard kao sveobuhvatne i dubinske, žive, lične interakcije koje su stvarale slojevite portrete sagovornika i često bacale novu svetlost na njihovo stvaralaštvo. Kao urednik filmskog programa DKC-a profilisao je koncept kvalitetnog umetničkog filma na kojem su ukus formirale generacije gledalaca. Popović je celokupnim delovanjem promovisao ljubav prema filmu, kao i njegovo duboko intelektualno promišljanje.

Nagradu su osnovali: Filmski centar Srbije, Radio-televizija Srbije, Kulturni centar Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Otvoreni univerzitet Subotica / Festival evropskog filma Palić, Udruženje građana “Pogled u svet” / Festival autorskog filma, Fond B92 / Festival “Slobodna zona”, Međunarodni festival dokumentarnog filma “Beldoks” i članovi porodice Nebojše Popovića, u želji da sačuvaju uspomenu na njega kao izuzetnog profesionalca i čoveka, kao i na nasleđe koje je ostavio.

Dosadašnji dobitnici - Svetlana i Zoran Popović, Radoslav Zelenović i Srđan Vučinić, foto: Đorđe Petković

Dosadašnji dobitnici su Svetlana i Zoran Popović (2016), Vlada Petrić (2017), Milan Vlajčić (2018), Miroljub Stojanović (2019), Srđan Vučinić (2020) i Pavle Levi (2021).

*Naslovna fotografija: Damir Vujković/FEF Palić

(SEEcult.org)

Nina i Miodrag Stankovic
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r