Žene u kulturi u većini, osim na rukovodećim pozicijama

Iako žene čine veliki deo zaposlenih u institucijama kulture, na rukovodećim pozicijama i dalje ih je manje, ali ta razlika nije velika kao u drugim oblastima, rečeno je 8. marta na onlajn konferenciji “Kultura je ženskog roda”, koju je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije organizovalo povodom Međunarodnog dana žena. Iako kultura, kako se čulo, može biti primer i za druge sektore po učešću žena, u diskusiji se čulo i da treba uzeti u obzir slabu ekonomsku moć kulture, koja je stoga manje privlačna muškom polu. U diskusiji je ukazano i na izazove sa kojima se žene suočavaju ukoliko žele profesionalno da napreduju, posebno u unutrašnjosti, a skrenuta je pažnja s druge strane i na mlađe generacije, koje stvaraju novu paradigmu u patrijarhalnom društvu, poput glumica koje su prijavile seksualno zlostavljanje.

Otvarajući konferenciju, ministarka kulture i informisanja i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković ocenila je da je ostvaren napredak u zastuljenosti žena u kulturu na rukovodećim mestima, ali da postoje bolne teme, kao što je nasilje nad ženama i seksualno zlostavljanje. Stoga je važno nastaviti borbu protiv predrasuda i stereotipa, kao i rad na potpunom suzbijanju rodne diskriminacije.

“Žene čine veliki deo zaposlenih u institucijama kulture. U značajnom broju nalaze se na rukovodećim pozicijama, a sve ih je više i u upravnim i nadzornim odborima”, rekla je Maja Gojković, dodajući da istraživanja pokazuju da najveći procenat žena radi u bibliotekama, a najmanji u pozorištima. Žene su najčešće direktori u bibliotekama i galerijama, dodala je Maja Gojković, a pohvalivši svoj početak mandata u pogledu zastupljenosti žena na rukovodećim položajima, pomenula je nedavni izbor Marijane Kolarić za direktorku Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, te arhitekte Dubravke Đukanović za v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Istraživanja sprovedena u javnim ustanovama kulture pokazuju da se žene u kulturi osećaju ravnopravno sa muškarcima, kao i da je njihov položaj bolji od onog koje imaju žene koje rade u dominantno “muškim” oblastima, ali je nešto drugačija situacija u pozorištima, gde glumice smatraju da su diskriminisane, kako literaturom koja se obrađuje i manjim brojem ženskih uloga, kao i po osnovu godina, rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, žene se u kulturi prilikom napredovanja suočavaju sa preprekama prisutnim svugde u svetu, a koje se tiču odluke o rađanju dece i ulogama koje žena ima u porodici i domaćinstvu. Opterećene tim “dvostrukim ulogama”, neretko idu linijom manjeg otpora i odustaju od daljeg napredovanja.

Pominjući Milicu Stojadinović Srpkinju, Nadeždu Petrović, Milenu Pavlović Barili, Mariju Magu Magazinović, Isidoru Sekulić i druge, kao neke od brojnih žena u srpskoj kulturi koje su za ponos, Maja Gojković istakla je da su one svojim delom ne samo ostavile ogroman pečat, već i pomerale granice svoga vremena i promovisale emancipaciju žena. “Nastojanjima da pokažu da kultura nije rezervisana samo za takozvani ‘jači pol’, dale su više nego dobar primer generacijama umetnica koje su dolazile posle njih”, naglasila je ministarka.

Žene su, prema istraživanjima, i većinski deo publike događaja u kulturi, posebno u pozorištima i muzejima.

“To je najviše izraženo u posetama pozorišnim programima i muzejima, gde žene čine više od 60 odsto publike”, rekla je ona, dodajući da žene češće i čitaju i posećuju biblioteke, pa je tipičan posetilac “mlada, visokoobrazovana žena, stanovnica gradskog područja”.

Maja Gojković napomenula je i da su od povratka višestranačkog sistema početkom 90-ih samo dve žene bile ministarke kulture – Nada Popovic Perišić i ona danas.

Maja Gojković posebno je skrenula pažnju na probleme nasilja nad ženama i seksualnog zlostavljanja, o čemu govore slučajevi glumica Milene Radulović i Ive Ilinčić, koje su prijavile bivšeg nastavnika glume Miroslava Miku Aleksića, ili slučaj glumice Danijele Štajnfeld, koja je o tome snimila i dokumentarni film.

Napominjući da je to aktuelna tema ne samo u Srbiji, već i u svetu, s obzirom na optužbe protiv Harvija Vajnštajna i mnogih drugih poznatih ličnosti u svetu filma i šoubiznisa, Maja Gojković rekla je da je i čitav pokret Me Too koji je tim povodom nastao pozitivan primer običnim ženama da znaju da nisu same i da nasilje koje su doživele nije tabu tema. “Važno je da podstaknemo žene koje su doživele seksualno zlostavljanje u sferi kulture da prijave nasilje”, rekla je Maja Gojković, dodajući da je planirano usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti  dodatna prilika za unapređenje stanja.

Žene su, kako je istakla, zaslužile da budu i na čelu Ministarstva kulture, i da budu jednako plaćene kao glumci u filmovima i serijama, ali i jednako nagrađivane. “Ubeđena sam da ima mnogo žena u Srbiji koje pišu dobre knjige i scenarije. Ne vidim zašto su često zaobiđene u kategorijama dodele nagrada”, dodala je ona.

I pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine Dragana Milošević i šefica Kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović istakle su u uvodnom delu konferencije potrebu unapređenja položaja žena u kulturi.

Prema rečima Dragane Milošević, sve veći je broj žena koje su se odvažile i preuzele odgovornost donosioca odluka.

Od 12 ustanova kulture čiji je osnivač Pokrajinska vlada, 90 odsto direktorskih pozicija držali su muškarci, a sada su četiri žene rukovodioci – u Spomen-zbirci Pavle Beljanski, Muzeju Vojvodine, Kulturnom centru “Miloš Crnjanski” i odnedavno u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, za čijeg je v.d. direktora imenovana Branislava Sekulić, rekla je Dragana Milošević, napominjući da pokrajinske vlasti i budžetom pokušavaju da podrže sve projekte koje se odnose na žensku ravnopravnost i žensko preduzetništvo, koje je inače u ekspanziji.

Milana Rikanović izrazila je uverenje da su žene preuzele veliki teret pandemije korona virusa u Srbiji, a istakla je u tom smislu i važnost kulture, ocenjujući da “nema nijedne osobe koja u pandemiji nije osetila koliko je značajna kultura”.

Prvi panel "Ženske teme i univerzalne dileme” počeo je insertom iz filma “Smrt gospođe ministarke” o Žanki Stokić, uz podsećanje na istorijske ličnosti poput kneginje Ljubice i Čučuk Stane koje su, kako je rečeno, pratile svoje supruge, ali su na njih i uticale.

U diskusiji je ukazano na važnost pođednakog pristupa obrazovanju i ohrabrivanja devojčica već u najranijem dobu da se bave kulturom.

Da u pojedinim oblastima situacija u Srbiji nije mnogo gora nego u svetu govori primer koji je navela PR Beogradske filharmonije Jelena Milašinović, pominjući da je Džejn Glover 2013. godine bila tek treća žena koja je dirigovala Metropoliten operom. I u Srbiji se dirigentkinje mogu nabrojati na prst jedne ruke – Ljubica Marić i Darinka Matić Marović, na primer.

Iskustva rukovođenja ustanovama kulture iznele su na drugom panelu “Žena za kormilom broda” direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković, upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov, direktorka Centra za kulturu i biblioteke opštine Knić Marija Kostić, direktorka Narodnog muzeja "Toplice" Ljiljana Krasić i direktorka Narodnog muzeja Užice Slavica Stefanović, a kako se pokazalo, bavljenje kulturom posebno je izazovno u manjim sredinama.

Pominjući uvreženo mišljenje da je najbolje da žena radi u prosveti, Marija Kostić rekla je da u malim sredinama kultura nije nešto gde će se roditelji odlučiti da upute decu, bez obzira na pol. “Prvo sa čim se suočavamo je da je kultura bespotrebna”, rekla je ona, ističući da je njen značaj stoga i potrebno naglašavati deci od najranijeg perioda.

Prema rečima direktorke užičkog Narodnog muzeja, na svim čelnim pozicijama u Užicu godinama su bili isključivo muškarci.
 
“Trebalo je da prođe mnogo godina da se na čelu grada ili Narodnog muzeja pojavi žena”, rekla je ona.

Iako je situacija u Beogradu u tom pogledu drugačija, ima raznih predrasuda.

“Kada kažem da sam direktorka Biblioteke, kažu mi – jao divno, sigurno imaš vremena puno da citaš”, navela je Jasmina Ninkov, koja je na čelu Biblioteke grada Beograda još od 2009.

Prema njenim rečima, teško je doći na čelo ustanove, jer su uvek u prednosti muškarci - koliko god da ih je malo u toj oblasti.

Tijana Palkovljević istakla je da je na rukovodiocima da daju podršku ženama u kolektivu za usavršavanje i razvoj karijere, a prema njenium rečima, Galerija Matice srpske upravo to i čini već godinama.

Direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković ocenila je da porodične obaveze ne moraju da budu prepreka za napredovanje, pominjući kao primer to što i ona i Tijana Palkovljević imaju po troje dece.

Muzej grada, kako je istakla, doživljava svoje programe kao mogućnost uticaja na društvo, i mlade pre svega.

S druge strane, dramska autorka i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Biljana Srbljanović istakla je da je potrebna potpuno nova paradigma u pogledu postizanja rodne ravnopravnosti.

“Nismo ni svesne koliko smo deo tog patrijarhalnog sistema koji pokušava da progovara o pitanjima koja stalno postavljamo već decenijama”, rekla je ona, pominjući da današnje mlade žene, poput glumica koje su prijavile seksualno zlostavljanje, više uopšte ne postavljaju pitanja koja postavljaju njena i starije generacije.

Zumerska generacija, kako ih je nazvala, neće upotrebiti reč “dama”, jer to podrazumeva da ne moguy da budu glasne, pa i da opsuju.

“Potrebno je širom otvorimo zatvorene oči”, rekla je ona, ocenjujući da je nova paradigma već nastupila.

“Mi treba da se prikačimo na to, jer svet apsolutno nije više isto mesto. One čak nisu više ni ljute, imaju svoje dostojanstvo i dignitet, shvataju da su jednake…”, rekla je ona, pominjući da je ranije klasičan pokušaj smeštaja u patrijarhalnu fioku bio komentar o histeriji ili ljutnji žena kada god bi se zbog nečeg pobunile ili iznele mišljene suprotno većinskom  muškom.

“Nikada nekome muškarcu koji zastupa stav na nekoj konferenciji, recimo, ne kažu – što si nervozan, ljut…”, dodala je Biljana Srbljanović, pominjući i lični primer verbalnog nasilja i pretnji zbog iznošenja stava, ali i slučaj operske pevačice Nataše Tasić Knežević, koja je i sama ispričala deo toga šta je doživljavala zbog potrebe da slobodno govori i piše na blogu o pravima žena, posebno umetnica i pripadnica romske nacionalne manjine.

“Prestala sam da ćutim… Ljudi ne vole da čuju istinu… Okarakterisali su me kao militantnu feministkinju”, rekla je ona, dodajući da je strah “ogromno oružje u rukama predatora”.

Biljana Srbljanović posebno je istakla da bi trebalo obratiti pažnju na ekonomiju i pitanje dostupnosti novca ženama, posebno uzimajući u obzir “novu modu” odustajanja žena od tržišta rada, i to uglavnom onih koje i potiču iz bogatijih krugova.

“Udajom odustaju od tržišta rada i postaju na neki način vlasništvo onoga ko ih izdržava… To postaje novi model - udati se i ne raditi”, dodala je ona.

Drugačiju perspektivu na problem rodne ravnopravnosti iznela je slikarka Biljana Cincarević, navodeći da su žene intuitivne, ciklične i duhovne, a muškarci linearni i racionalni, te da ona stoga uopšte nije ljuta i ne želi da bude muškarac.

Iskustva iz Njujorka i Vašingtona prenele su pesnikinja Maja Herman Sekulić, odnosno pozorišna i filmska producentkinja Milena Garfield Trobožić.

*Foto: MKI

(SEEcult.org)