Živa umetnost na Dorćolu - otvaranje Le Studija
Nezavisna pozorišna alternativna grupa Kroz prozor fabrika otvara 7. februara na Dorćolu pozorište Le Studio, čiji repertoar čine predstave koje su svima razumljive i pogodne za analizu iz sopstvenog ugla. U skladu s tim, teme su društveno-politička pitanja u Srbiji, iako je reditelj, Žan Baptist Demarinji (Jean Baptiste Demarigny), Francuz.
Nezavisna pozorišna alternativna grupa Kroz prozor fabrika otvara 7. februara na Dorćolu pozorište Le Studio, čiji repertoar čine predstave koje su svima razumljive i pogodne za analizu iz sopstvenog ugla.
U skladu s tim, teme su društveno-politička pitanja u Srbiji, iako je reditelj, Žan Baptist Demarinji (Jean Baptiste Demarigny), Francuz.
Novo pozorište u Beogradu, u Venizelosovoj ulici 42, otvara se u prostoru u kojem je Kroz prozor fabrika do sada održavala časove glume, mjuzikla i glume na francuskom.
Predstave će se izvoditi svakog četvrtka, a prvi na reperotoaru, 7. februara je komad “Jedan zarez nešto” koji problematizuje odnos prema prošlosti, kako glavnih likova, tako i njihove zemlje.
Kroz prozor fabrika će nastaviti i edukativni program, u okviru kojeg je stvarala predstave koje su izvođene na pozorišnim scenama u gradu.
S obzirom da je prostor u Venizelosovoj, u kojem su do sada održavane samo probe i časovi, evidentno mali, doživljen je kao neprikladan za pozorišnu scenu. Međutim, prilikom pretpremijere predstave “Jedan zarez nešto”, taj doživljaj se promenio - stvorena je intimnija atmosfera, u kojoj se publika nije osetila nepozvanom da se obrati glumcima, da im napomene da ih ne čuje - ukoliko je to slučaj, ili da im odgovori na neko pitanje, gotovo zaboravljajući da se nalazi u pozorištu.
“Čini se da to može da doprinese stvaranju razlike između predstave i filma, koja se lako može zanemariti.
Ukoliko je ovo prostor u kome je moguće da glumci i publika interaguju i da na određeni način zajedno stvaraju taj događaj u kome obe strane učestvuju, svaka na svoj način, možda je upravo to mesto u kojem je moguće stvoriti drugačiji pristup pozorištu - pristup koji se razlikuje od odlaska u bioskop, od nemog gledanja ekrana, pristup koji nešto traži od publike”, navode u Kroz prozor fabrici.
Intimna atmosfera dovela je i do toga da deo publike ostaje nakon završetka predstave u razgovoru sa umetničkim timom.
“Ljudi su postavljali pitanja, iznosili analize, razmenjivali mišljenja i sve to uz malo dobre rakije kojom su ih organizatori ponudili, a koju ovi nisu odbili.
Delovalo je da je otpočeo drugi deo predstave - onaj u kojem je publika daleko više govorila”.
To je navelo članove organizacije da odluče da, u istom prostoru u kojem je scena, otvore bar, u kojem će taj oblik drugog dela predstave moći da se nastavlja, u nadi da će postati uobičajeni deo posete pozorištu Le Studio.
Tako će u prvih mesec dana svaki posetilac dobiti jedno besplatno piće uz kupljenu kartu, u nadi da će ga to navesti da ostane i iznese svoje mišljenje.
Priča predstave “Jedan zarez nešto”, kojom Le Studio počinje redovan program, prati odrastanje dva lika, pripadnika prve generacije koja nije imala priliku da nosi pionirsku kapu, ali pored toga prikazuje i širi spektar međuljudskih odnosa (njihove porodice, komšijske odnose i slično). Nakon što realnost počne da razvejava dečije ideale, menja se i sam način njihovog razvitka. Postavlja se pitanje kako prihvatiti izneverena očekivanja; problematizuje se odnos ideala i realnosti.
Iako je prisutan prikaz tadašnje političke situacije, govor o njoj izostaje.
Njeno pozadinsko prisustvo se artikuliše kroz samu priču o odrastanju.
Presek društvenog stanja se asocira vešto proizvedenim metaforičnim elementima, a primer je scena u kojoj devojčica primećuje da njenoj slagalici sa slikom Jugoslavije nedostaje jedan deo - Slovenija. Izostala je patetika, što je scene učinilo iskrenijim i jačim.
Predstava “Jedan zarez nešto” prikaz je razjedinjenja na nivou porodice, prijateljstva i slično, što samo po sebi ne mora biti ni dobro, ni loše ili prosto može biti jedno od ta dva. Međutim, ono što je zanimljivije je pokretanje pitanja odnosa prema prošlosti, a i budućnosti. Kako shvatiti činjenicu da mi nismo “deca koja dobijaju poklone koje će tek kasnije razumeti” (kako nas ova predstava karakteriše)?, navodi Kroz prozor fabrika.
U predstavi igraju Ana Jovanović i Boško Petrov.
Reditelj Demarinji potpisuje i zvuk i dizajn svetla, a asistentkinja reditelja Sanja Maljković scenografiju, dizajn i video.
Tekst je napisan kolektivno sa Igorom Ripakom, a korišćeni su tekstovi Predraga Matvejevića i Krisa Markera.
Cena karata za predstave u pozorištu Le Studio je 300 dinara za studente i nezaposlene, a 500 dinara za ostalu publiku.
(SEEcult.org)