Život u staračkom domu na BFI
Belgijska plesna trupa Peeping Tom treći put gostuje na Beogradskom festivalu igre (BFI) – ovoga puta predstavom “Otac” o životu u staračkom domu, koja će biti izvedena 1. i 2. aprila u Pozorištu na Terazijama, a prvi je deo trilogije Franka Šartijea i Gabrijele Karizo.
Premijerno izvedena 2014. godine, predstava “Otac” do sada je igrana oko 120 puta. Isti autorski tandem uradio je i predstavu “Majka”, dok je u planu završni deo trilogije “Dete”.
“Publika često kaže da je ovaj komad težak. U svim predstavama trudimo se da kombinujemo svetlu i tamnu stranu. I ovde ima humora, to je naš prepoznatljiv rukopis”, izjavio je 31. marta na konferenciji za novinare glumac i igrač briselske trupe 71-godišnji Versnel Simon.
Prema njegovim rečima, teatar je zanimljiv onda kada se uvedu preterivanja.
“Tako i ovde ima prenaglašenih detalja, čime predstava o starima postaje ne samo teška, nego i duhovita”, kazao je Simon, koji igra sina, dok naslovnu ulogu oca tumači Leo de Beul, koji ima 80 godina.
“Leo je zadivljujuće pun energije. Igra, peva, a i u privatnom životu je uvek nečim zauzet. On je veoma inspirativna osoba za saradnju i drago mi je što imamo mnogo zajedničkih scena”, rekao je Simon i prisetio se da se trupi Peeping Tom priključio pre 18 godina, na samom početku, kada su još radili u kamping prikolici na parkingu pre nego što su prešli u normalan prostor.
Simon je izjavio da mu je žao što neće biti deo i naredne produkcije “Dete”, pošto će to biti u većoj meri igračka predstava nego što su “Otac” i “Majka”, koji su bliži teatru.
“U trupi smo tokom godina razvili ne samo specifičan jezik i stil izvođenja, nego i vrlo bliske međuljudske odnose, postali smo kao neka familija. Ovi mlađi dođu da mi plaču na ramenu, a ponekad i ja koristim njihova ramena”, rekao je Simon uz osmeh.
U igračkom ansamblu je i Tamara Gvozdenović (30), rođena u Ćupriji, odrasla u Švajcarskoj, a školovala se u Londonu, koja se 2014. godine pridružila trupi Peeping Tom.
“Pozvana sam da zamenim jednu igračicu tako da nisam učestvovala u nastanku predstave. Prve dve godine delile smo lik medicinske sestre na turnejama, a zatim sam ja potpuno preuzela tu ulogu, ali mislim da sada završavam ovom predstavom, jer planiram da se posvetim nečemu drugačijem u oblasti igre, u saradnji sa jednom koreografkinjom u Švajcarskoj”, rekla je Tamara Gvozdenović.
Tamara Gvozdenović je izrazila zadovoljstvo što se na kraju tog angažmana simbolično vraća kući.
“Posebno mi znači što će na sceni biti i moj otac, među deset volontera”, rekla je ona i objasnila da trupa Peeping Tom na svakom gostovanju angažuje statiste – starije ljude iz lokalne zajednice.
Prema njenim rečima, nije lako sve ih uklopiti, ali je zato komad živ i svaki put drugačiji.
I Simon je istakao da volonteri unose novu dimenziju u predstavu, u skladu sa svojim temperamentom i mentalitetom koji se razlikuje od zemlje do zemlje.
“U Evropi nas prihvataju normalno, ali smo u Japanu i Koreji morali da objašnjavamo statistima šta je to starački dom, jer oni svoje roditelje čuvaju sami, ne šalju ih od kuće”, rekao je Simon.
Tamara Gvozdenović pomenula je da im ljudi koji rade u staračkim domovima kažu da je predstava realno prenela to iskustvo.
Direktorka BFI Aja Jung istakla je da se Peeping Tom vraća u Beograd na zahtev publike, čije su simpatije osvojili predstavama “Ulica Vandenbranden broj 32.” na sedmom BFI 2010. godine, te “Izdaje se!” na desetom festivalskom izdanju 2013. godine.
Na 15. BFI, koji je počeo 15. marta predstavom “Veliki krotitelj” Dimitrisa Papajoanua, a zvanično je otvoren nastupom izraelske trupe Vertigo, učestvuje 15 trupa iz 14 zemalja.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
