• Search form

30.06.2018 | 15:28

Značaj prošlosti za sadašnjost

Značaj prošlosti za sadašnjost

Beogradski festival evropske književnosti (BFEK) predstavio je i u sedmom izdanju neka od vrhunskih književnih dela autora iz regiona i Evrope, a i počeo je i završen temom prošlosti i njenog značaja za razumevanje sadašnjosti, koja je obeležila i učešće španskog pisca Havijera Serkasa na otvaranju i srpske književnice Jelene Lengold na zatvaranju te manifestacije izdavačke kuće Arhipelag u Domu omladine.

Glavna zvezda sedmog BFEK-a, Serkas je, predstavljajući roman “Hohštapler” 26. juna, naglasio da ne piše o prošlosti, već “o prošlosti koja nije prošla”, te da istorijske sadržaje, kojih ima u njegovim romanima, ne koristi da bi obnovio jedno istorijsko vreme, već veruje da naša savremenost i naša stvarnost nisu samo ono što vidimo svaki dan pred svojim očima, već da imaju elemente istorijskog iskustva - prošlosti koja nije prošla već učestvuje u našim životima.

“Tek ako prepoznamo te sadržaje prošlosti koji su i dalje prisutni mi možemo da učinimo našu stvarnost celovitom i razumljivom”, rekao je Serkas u razgovoru sa čitaocima na prvoj večeri BFEK-a, na kojoj je predstavio srpsko izdanje svog romana “Hohštapler”, koje je objavio Arhipelag. “Hohštapler” je roman o stvarnom junaku koji je decenijama bio moralna vertikala španskog društva, predstavljajući se u godinama posle Frankove smrti kao hrabar čovek i neustrašivi borac za demokratiju, žrtva frankizma i nacističkih logora, da bi se tri decenije kasnije pokazalo da je reč o čoveku koji je izmislio čitavu svoju biografiju.

“Postoje tri važna pitanja u mom romanu. Jedno je pitanje kako se neko usuđuje da izmišlja o tako strašnim događajima kao što su frankistička diktatura ili nacistički logori. Drugo je pitanje zašto su ljudi poverovali hohštapleru, zašto nisu proverili njegovu priču. I treće je pitanje: zašto je to toliko pogodilo mene da sam o tom događaju morao da napišem roman”, rekao je Serkas.

Havijer Serkas, glavna zvezda 7. BFEK-a, foto: Stanislav Milojković

Jelena Lengold navela je na zatvaranju sedmog BFEK-a 28. juna da je osoba koja najveći deo živi u prošlosti – od sećanja, preko nostalgije, analiziranja sopstvenih i tuđih postupaka…

“Prošlost za mene više postoji od budućnmosti, za nju znam, a o budućnosti ne znam ništa”, rekla je ona i ocenila da je sećanje bezrazložno izašlo na loš glas u modernom vremenu.

“Bez sećanja nismo ništa… Svako ima svoj sopstveni muzej koji čuva, neguje, obnavlja kada se uruši… Sećanje je jedino što imamo. Način na koji vidimo svoju sadašnjost… Ako sećanje vidimo kao niz tragičnih događaja, onda i sebe vidimo kao tragičnu osobu”, rekla je Jelena Lengold, koja u romanu “Odustajanje” piše o glavnoj junakinji u tri životna doba (devojčica, mlada žena, žena u zrelim godinama), o sećanjima na detinjstvo i odrastanje, kao i na minule i nezaboravljene ljubavi, o iskustvu pune zrelosti, o činjenicama intimne i porodične istorije koje se ne mogu potisnuti, ali se o njima mora pričati.

Prema njenim rečima, taj roman se može tumačiti i kao metafora toga da samo srećnici uspevaju da pronađu nekoga sa kim zaista mogu da budu to što jesu. “Svi imamo nešto najtajnije, najdublje u nama koje nismo spremni da podelimo sa drugima. Srećni su oni koji mogu svoje dno da podele sa nekim drugim”, rekla je Jelena Lengold, ocenjujući da je usamljenost ili samoća osnovno stanje ljudskog života i ono što je svima zajedničko, dok sve ostalo može biti različito.

“Nažalost, verujem da je samoća naše osnovno stanje, ali to nije loše, jer ko se sa tim pomiri - ima mogućnost da uživa u svemu ostalom, pa i u samoći, koja je i inspirativna”, rekla je Jelena Lengold, koja je nastupila na BFEK-u posle britanske pesnikinje Fione Samspon, autorke nedavno objavljene knjige “U potrazi za Meri Šeli, devojkom koja je izmislila Frankenštajna”.

Jelena Lengold, foto: Stanislav Milojković

Nastavljajući da predstavlja neke od najznačajnijih savremenih evropskih pisaca, poput Serkasa, BFEK je i ovoga puta otkrio neke od nedovoljno poznatih autora, pa su se prvi put u Srbiji predstavili britanski romansijer i pripovedač Piter Salmon i nemačka književnica turskog porekla Hatidže Akin, čije je delo publika imala priliku da upozna i kroz film “Jednog Hansa sa ljutim sosom” reditelja Buketa Alakusa, zasnovanog na njenom istoimenom romanu. Među učesnicima sedmog BFEK-a bio je i nagrađivani makedonski romansijer, pripovedač i dramski pisac Venko Andonovski, koji je predstavio roman “Azbuka za nesposlušne”, objavljen u ediciji “100 slovenskih romana”.

Filmskim programom, koji je završen istorijskim ostvarenjem “Anđeo milosti” Enrika Paua, zasnovanom na istoimenom romanu Mikele Murđije, BFEK je podsetio i na dela autora kao što su Federiko Garsija Lorka (španski film Mlada Paula Ortisa, prema Lorkinoj drami Krvava svadba) i Majlis de Kerangal (francuski film Dominika Kabrere Marsejske ludorije).

Izložbom crteža i fotografija 12 domaćih autora različitih generacija i poetika “Iz neposredne nestvarnosti” skrenuta je pažnja i na prozu Maksa Blehera (1909-1938), “rumunskog Kafke”, koji poslednjih godina, posle decenija gotovo potpunog zaborava, doživljava svetsku slavu.

Pažnju javnosti izazvao je i panel “Kultura u tranziciji u okviru kojeg su prof. dr Milena Dragićević Šešić i strip umetnik Saša Rakezić razgovarali sa književnom kritičarkom i novinarkom Marijom Nenezić o izazovima sa kojima se suočava kultura usled procesa društvene i ekonomske tranzicije, ali i medijskih i tehnoloških promena. Posebno su ukazali na specifičnosti tih problema u Srbiji zbog dezorijentisanosti, urušenog sistema vrednosti, ali i sve veće kontrole koja se odnosi i na kulturne i obrazovne institucije.

Milena Dragićević Šešić, Saša Rakezić, Marija Nenezić, foto: Stanislav Milojković

Osnivač BFEK-a i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović istakao je povodom proteklog izdanja tog festivala da je vrhunska književnost potrebna za razumevanje svakodnevnice, ali je konstatovao da za nju ima sve manje javnog prostora, jer je potisnuta tabloidnim i lakim sadržajima.

“Otuda je neophodno oblikovati prostor u kojem će, bez ikakvih kompromisa, vrhunska književnost biti stvarni izbor“, naveo je Božović, izrazivši zadovoljstvo interesovanjem publike, u kojoj je bilo i dosta čitalaca mlađih od 30 godina.

“Publika festivala je podržala, pre svega, nedvosmisleno opredeljenje za književne vrednosti. U Srbiji postoji mnogo čitalaca vrhunske književnosti, ali je sve manje javnih okvira u kojima takva književnost ima svoje mesto. Čitaocima je potrebno pružiti mogućnost izbora i onda ne treba brinuti za njihov izbor”, rekao je Božović, ponovivši stav da književni festivali moraju da koriste nove forme komunikacije s publikom kako bi ostali čvrsto uporište vrhunske književnosti i njen ponovo osvojeni javni prostor.

Gojko Božović, foto: Stanislav Milojković

Pod sloganom “Najbolje od svega. Najbolje za sve”, BFEK je zamišljen kao otvoreni i multimedijalni događaj u kojem se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjige i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do izložbi, retrospektiva savremenih igranih ili dokumentarnih  filmova poteklih iz književnosti, kao i video prezentacija i drugih događaja.

BFEK je proteklih godina privukao veliku pažnju javnosti, a njegovi gosti bili su, između ostalog, David Grosman, Peter Esterhazi, Klaudio Magris, Florans Noavil, Goce Smilevski, Aris Fioretos, Terezija Mora, Drago Jančar, Rej Robertson, Barbi Marković, Tomas Majneke, Branko Čegec i Amir Or.

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.