Najstarija prateća manifestacija Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala - “BITEF na filmu”, predstavlja od 19. do 21. septembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke istaknute učesnike glavnog festivalskog programa - Jožefa Nađa, Jana Fabra (Fabre), Franka Kastorfa (Castorf) i Hajnera Gebelsa (Heiner Goebels).
Prema rečima urednice “BITEF-a na filmu Vere Konjović, ta manifestacija osuđena je da se stalno menja i prilagođava glavnom programu, prilikama i neprilikama koje ga i koje nas prate.
“Godinama je, ili bolje svih 36 godina postojanja, ‘BITEF na filmu’ menjao i oblik i sadržaj. Na početku je bila istorija, na programu su bili najstariji snimci teatarskih predstava s početka 20. veka, na primer ‘Ričard III’ iz 1911. godine. Sledili su dokumentarni filmovi o pozorišnim rediteljima, glumcima, teatrima, dokumentarci o stvaranju i rađanju predstava, snimci značajnih predstava koje iz nekog razloga nisu mogle da učestvuju na Festivalu, a često je praćen i moto Festivala”, navela je Vera Konjović, dodajući i da su mnogo puta, kao i ove godine, autori glavnog programa uticali na izbor priloga.
Učesnici ovogodišnjeg BITEF su mnogi autori čiji je rad i neobičan i mnogostran, te se sama po sebi nametnula ideja da se u program uvrste filmovi o načinu njihovog rada.
Program “BITEF na filmu” počinje dokumentarcem “Poslednji pejsaž” (Dernier paysage, 2006) režisera i scenariste Jožefa Nađa koji u tom neuobičajenom autoportretu govori o idejama i uticajima koji su usmeravali njegov rad, tumači pokrete, zvuke i scenografiju svojih predstava.
Nađ i učestvuje u tom filmu francuske produkcije (Arte) sa Vladimirom Tarasovim, koji potpisuje i muziku i jedan je od njegovih najužih saradnika.
Nađ u filmu objašnjava kako nastaju njegova dela i predstave, odakle crpi ideje... Pokazuje predeo na kojem je odrastao, koji ga je formirao i koji ga okružuje, ali koji, pre svega, nosi u sebi.
Nađ u glavnom programu 45. BITEF-a učestvuje predstavom “Bez naziva”, čija je svetska premijera bila na nedavnom Praškom kvadrijenalu, a biće izvedena 19. i 20. septembra u CZKD-u.
Igrači, Jožef Nađ i An Sofi Lanselin, bave se u predstavi “Bez naziva” istraživanjem sopstvene intimnosti - odnosa intimnosti i spektakla, relacijom publike prema intimnosti, prostorima i izvorima intimnosti.
U okviru 45. BITEF-a, Nađ će se predstaviti 21. septembra i izložbom “Fotogrami - crteži svetlom” u Galeriji Haos.
Program “BITEF na filmu”, nakon Nađovog dokumentarca, obuhvata i film “Ratnici lepote” Pjera Kolibefa (Pierre Coulibeuf), umetnika i filmskog stvaraoca, koji se bavi opsenom inspirisanom koreografskim i teatarskim kreacijama Jana Fabra (Fabre).
Inspiracija za film “Ratnici lepote”, koprodukciji Francuske i Belgije, bile su koreografske i pozorišne kreacije Fabra, svestranog belgijskog umetnika koji je otvorio 45. BITEF prdstavom “Prometej pejzaž II”, koja 16. i 17. septembra učestvuje i na devetom Festivalu svetskog kazališta u Zagrebu.
Film “Ratnici lepote” sadrži dijaloge Barta Veršafela (Versćaffel), a učestvuju: Els Desekelije (Deceukelier), Viljem Forsajt (William Forsythe), Erna Omarsdotir (Omarsdottir), Anabel Šambon (Annabelle Chambon), Sedrik Šaron (Cédric Charron), Sebastijen Snud (Sebastien Cneude), Ani Cuper (Anny Czupper), Edmond Fabre (Fabre), Jan Fabr, Emio Greko (Greco), Lizbet Gruvec (Lisbeth Gruwez), Hajke Langsdorf (Heike Langsdorf), Dirk Rufthuft (Roofthooft), Helena Traublejn (Troubleyn), Girt Vaes (Geert Vaes), Vim Vandekejbus (Wim Vandekeybus), Mark Vanrunkst (Marc Vanrunxt), Jirgen Ferhejen (Jurgen Verheyen)...
Prema reditelju Pjeru Kolibefu, koji je i sam likovni umetnik, film “Ratnici lepote” najbolje može da se opiše kao lavirint sa mnogo ulaza. Gledaoce iznenađuje neobična Arijadna u venčanici, neka vrsta zloduha putovanja, koja je voditeljka koja pogrešno usmerava u svet metamorfoza, pomerenih ličnosti, konfliktnih nagona, parodije, rituala i nadrealnog...
Kolibef je reputaciju stekao kao reditelj i vizuelni umetnik, a za 20 godina rada snimio je 30 kratkih i celovečernjih filmova. Čest je gost međunarodnih filmskih festivala i kolektivnih i samostalnih umetničkih izložbi na kojima izlaže foto i video instalacije. Njegovi radovi, osim stvaralaštvom Fabra, inspirisani su i delima Pjera Klosovskog (Pierre Klošowski), Mikelanđela Pistoleta (Mićelangelo Pistoletto), Marine Abramović, Meg Stjuart (Stuart)...
Njegovi najpoznatiji filmovi su: “L’Homme noir” (1998), “Balkan Baroque” (1999), “Lost Paradise, Les Guerriers de la beauté” (2002), “Somewhere in between” (2004), “Amour Neutre” (2005) i “Pavillon noir” (2006).
“BITEF na filmu” posebno predstavlja i nemačkog reditelja Franka Kastorfa, dobitnika Bitefove nagrade i intendanta berlinskog teatra Volksbühne, koji je postavio na binu “Pohlepu za zlatom” po filmu “Pohlepa” (Gier/Greed) Eriha fon Štrohajma (Erich von Stroheim). Zatim je tu predstavu pretočio u kraći igrani film, koji će u Muzeju Jugoslovenske kinoteke biti prikazan 20. septembra.
Sve je počelo romanom McTeague B.F. Norisa (Norris) koji je Fon Štrohajm ekranizovao još 1923. Snimio je film “Pohlepa”, koji je po nekima remek delo koje se i danas, onakvo kako ga je on snimio, nalazi u bunkeru MGM studija u Holivudu. Tadašnji bosovi studija su u dva maha naredili da se film prekroji i drastično skrati. Originalnu verziju retko je ko video. U jednom trenutku štampana je knjiga koja obuhvata svih sedam časova filma, a po kojoj je Frank Kastorf u svojoj matičnoj kući Volksbühne am Rosa Luxemburg Platz u Berlinu, u koprodukciji s Rurskim igrama u Reklinghauzenu (2004), režirao predstavu “Pohlepa za zlatom” (Gier nach Gold) i kasnije je pretočio u svoju filmsku verziju “Pohlepe”.
Kastorf u glavnom programu 45. BITEF-a učestvuje predstavom “U Moskvu! U Moskvu!” koju je režirao prema Čehovljevim dramama “Tri sestre” i “Seljaci”.
Kastorf je bio i na 30. BITEF-u 1996. predstavom “Pansion Šeler”, a predstava “U Moskvu! U Moskvu!” učestvovala je prošle godine i na Festivalu svetskog kazališta u Zagrebu.
Za razliku od boljševika, pobednika u Oktobarskoj revoluciji, koji su smatali da je Čehov bio građanski pisac na strani buržoazije, te ga prvih godina potiskivali, Kastorf smatra da je Čehov - posetom Sahalinu u dalekom Sibiru i utiscima s tog puta - pokazao koliko je bio svestan sudbine proletarijata i proletarizovanog ruskog seljaka.
Predstava “U Moskvu, u Moskvu” na programu je 20. i 21. septembra u Narodnom pozorištu.
Program “BITEF na filmu” predstavlja 21. septembra u Kinoteci i film “Iskustvo stvari” (The Experience of Things) o nesvakidašnjem načinu rada Hajnera Gebelsa, koji treći put gostuje na BITEF-u. Film je režirao Mark Peru (Marc Peroud), i sam poznat kao mnogostrani umetnik.
Reditelj i kompozitor Gebels pomoću novih tehnologija otkriva prostor i vreme, stvari, slike, glasove, materijale, elemente, mehaničke i elektronske mašine, izmišljene instrumente i pušta ih da pričaju o sebi.
Film prati rađanje njegove predstave “Štiferove stvari” u kojoj stvara i predlaže prostor i vreme u kojem publika može da zamisli sopstvenu priču i da istražuje, a da joj pri tome ne smeta ničije fizičko prisustvo, jer čovek u toj, njegovoj priči, ne igra nikakvu ulogu. Jer, to je svet u kome su vizuelni i tonski uređaji osvojili teatar, a i nas...
Reditelj Mark Peru (pseudonim T-zed) je video inženjer koji snima filmove umetničkog i kulturnog sadržaja (savremeni ples, elektro-akustična muzika, multi-medijalni eksperimenti). Putovao je po Evropi, Japanu, Kanadi, Mongoliji, Kini, Rusiji i snimao filmove o konfliktima sa tradicijom, identitetom i prirodom. Pozivan je na mnoge festivale, a u Beogradu je bio i na 39. BITEF-u 2005. godine s Gebelsovom predstavom “Eraritjaritjaka” (Muzej fraza).
Gebels u glavnom programu 45. BITEF-a učestvuje 21. i 22. septembra u JDP-u vizuelnom predstavom “Došao sam do kuće, ali nisam ušao” Teatra Vidi iz Lozane - uz slavni Hillard ansambl, Gebels će prikazati uprizoreni koncert u tri slike na tekstove Eliotove poznate pesme “Ljubavna pesama Alfreda Prafroka”, Morisa Blanšoa “Ludilo dana”, Kafkin “Izlet u planinu” i neobični kratki tekst Samjuela Beketa “Worstward Ho”.
Sajt BITEF-a je www.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno u OVDE
(SEEcult.org)