Jump-Singidunum 2008. (tekst za katalog izlozbe)
Jedna od najvećih revolucija u istoriji ljudske inovativnosti je pronalazak pokretne slike, a čovek čije su naprave za projektovanje fotografija predhodile celuloidnoj traci je fotograf i inovator Eadweard J. Muybridge (1830-1904) , poznat najviše po korišćenju višestrukog niza fotoaparata pomoću kojih je mogao da zabeleži pokret. Njegova studija o ljudskom i životinjskom pokretu snažne poetske i umetničke vrednosti je poslužila kao inspiracija autorima ove izložbe.
Nina i Miodrag Stanković oživljavaju Muybridge-ob svet koristeći digitalne medije, a kombinacijom animacije, fotografije, crteža i brzine animiranja dobijamo niz bizarnih, dramatičnih ili duhovitih situacija. One nas na trenutak, podsećaju na Harmsove “male” ljude koji pokušavaju da obave određene radnje, ali im to nikako neuspeva... Imajući priliku da na jedan neobičan način pogledamo nazad u 19. vek, možemo se zapitati da li i u koliko meri je promenjena percepcija savremenog čoveka u odnosu na prošla vremena.
Umetničkom intervencijom autori Nina i Miodrag Stanković daju novu vrednost umetničkom delu koje dolazi iz ranijih likovnih sistema, sugerišu funkcionisanje ljudskog oka koje nije vezano za statičnost prizora. Novi elektronski mediji razvili su svoj dinamički jezik u koji se teško uklapa statičnost klasičnog likovnog dela u koji se svrstava i fotografija. Viđenje podrazumeva i svest o viđenom sugerišući na ovaj način specifičnu mentalnu prostornost likovnog dela. U novonastalom umetničkom delu od manjeg značaja je sam upotrebljeni predložak već je bitan odnos, veza, relacija koja se njim uspostavlja. Dakle uspostavlja se odnos prema onome što je već stvoreno, što čini umetničku baštinu, pri čemu se insistira na izmenjenoj artikulaciji i interpretaciji, reafirmaciji kroz koju se tradicija aktuelizira.
