56. Pozorje, s verom i strahom
Sterijino pozorje svečano je otvoreno 26. maja u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu predstavom “Rođeni u YU” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a obeleženo je i demonstracijama nekoliko stotina protivnika hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića, koje su završene tek oko ponoći.
Sterijino pozorje svečano je otvoreno 26. maja u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu predstavom “Rođeni u YU” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a obeleženo je i demonstracijama nekoliko stotina protivnika hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića, koje su završene tek oko ponoći.
Demonstranti su do kasnih večernjih sati bili ispred SNP-a, pa je policija morala da usmeri publiku ka Trgu slobode kako bi se izbegli eventualni dalji incidenti. Grupa huligana čak je i upala u SNP i ubacila jednu baklju, nameravajući da sa pozorišne zgrade skinu zastave Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali ih je, kako je preneo Radio 021, u tome sprečilo obezbeđenje i samo sklonilo zastave.
Nakon što su se demonstranti razišli, zastava Hrvatske vraćena je na zgradu SNP-a, a povodom protesta zbog hapšenja Mladića, koje je izazvalo i manje proteste u Beogradu, policija je privela u Novom Sadu ukupno davedesetak osoba.
Pozorje je svečano otvorio doajen srpskog glumišta Stevan Gardinovački, podsećajući na reči jednog od osnivača tog festivala i legendarnog upravnika SNP-a Miloša Hadžića.
“Eto smrkava se. To je naše vreme. Napustilo nas je sunce i ostavljeni smo sami sebi. Počinje, a nikada se ne završava naša prilika. Baš večeras će biti uzeto naše vreme u naše ruke. Ovo je zbor sazvan na samom početku stvari i držaće se do samog svoga kraja. Bilo bi nemoguće, a i veliki greh, propustiti ono što se nikako ne može vratiti. Stoga počinjemo. Počinjemo sa verom i strahom. Večeras će se desiti jedna stvarnost koja je stvorena a nije prava, ali je ona istinita, jer je čovekova”, rekao je Gardinovački na otvaranju 56. Sterijinog pozorja, citirajući Hadžića.
Odlučivši se da na otvaranju 56. Pozorja istakne važnost poverenja i prijateljstva, jer oni “garantuju trajnost, pa time i tradiciju”, Gardinovački je prethodno podsetio i na reči hrvatskog književnika i teatrologa Slavka Batušića, takođe jednog iz kruga osnivača Sterijinog pozorja.
"Sterijina jubilarna godina dala je sretan povod da se održe Prve jugoslavenske pozorišne igre i da se utvrdi konkretan plan za njihovu budućnost. Zašto je ta čast pripala Novom Sadu? Odgovor je sasvim jednostavan: po pravu, što ga taj grad ima kao kolijevka ne samo vojvođanskog i srpskog već i široko jugoslavenskog preporodnog teatra”, podsetio je Gardinovački na Batušićeve reči iz 1956.
Uoči predstave “Rođeni u YU”, koju je prema tekstu grupe dramaturga iz bivše Jugoslavije režirao Dino Mustafić iz Sarajeva, u SNP-u je otvorena i 13. trijenalna izložba Trijenale “Pozorište u fotografskoj umetnosti” koju Sterijono pozorje organizuje pod pokroviteljstvom Međunarodne federacije fotografske umetnosti (FIAP) i patronatom Foto-saveza Srbije.
Sterijino pozorje predstavlja u 56. izdanju sedam predstava u takmičarskom programu, koje je izabrala umetnička direktorka Ksenija Radulović, a povezuje ih pojam granice, i to ne samo kao administrativne ili fizičke odrednice, već i u kontekstu preispitivanja klasično shvaćenih estetskih obrazaca.
U Selekciji nacionalne drame i pozorišta, šest je domaćih produkcija - četiri iz Beograda, od kojih su dve Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a dve su iz Subotice i jedna je švajcarska.
Osim takmičarskog, 56. Pozorje predstavlja od 26. maja do 3. juna i niz pratećih programa, uključujući Pozorje mladih.
U međunarodnoj selekciji “Krugovi” publika će videti predstave Pozorišta iz Vroclava i Ljubljane.
Kako je navela Ksenija Radulović u obrazloženju selekcije, u priči o granicama, kao lajtmotivu 56. Pozorja, moguće je govoriti i u pogledu novih pristupa umetničkim modelima, pre svega pitanju dramskog teksta.
Kad se uzmu u obzir aktuelne scenske prakse, i evropske i domaće, uočava se da odabir teksta predstave koji nije utemeljen na klasičnoj drami - nije više samo sporadična pojava, već snažan repertoarski tok savremenih dramaturgija. To ne znači da će klasičan dramski obrazac u narednom periodu izgubiti primat ili na bilo koji način biti ugrožen, već ukazuje na paralelne modele, na moguće proširenje, redefinisanje pojma dramskog teksta, navela je Ksenija Radulović.
Prošle godine, na 55. Sterijinom pozorju, naboljom predstavom proglašen je komad “Brodić za lutke” beogradske dramske autorke Milene Marković, u režiji Aleksandra Popovskog, i to i odlukom stručnog žirija, i Okruglog stola, čime je ponovljen uspeh koji je ta drama ostvarila 2009. godine, ali u verziji SNP-a i režiji Ane Tomović.
Trijumf na 55. Pozorju ostvarilo je i Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház “Pomorandžinom korom” Maje Pelević, u režiji Kokana Mladenovića, koja je pobedila u nekoliko kategorija.
Za režiju je nagrađen Paolo Mađeli, za predstavu “Barbelo, o psima i đeci” beogradske dramske autorke Biljane Srbljanović, u izvođenju
Gradskog dramskog kazališta “Gavella” iz Zagreba.
Sajt Sterijinog pozorja je www.pozorje.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
*Foto: predstava “Rođeni u YU”
(SEEcult.org)
