Agamben na Pjaci od filozofa
Predavanjima filozofa Marija Kopića i Žarka Paića o delu Đorđa Agambena (Giorgio), uticajnog italijanskog mislioca, 6. avgusta u Kotoru počela je Pjaca od filozofa, a u diskusiju se uključio i sam Agamben koji 7. avgusta prisustvuje i okruglom stolu o svojoj filozofiji, a 8. avgusta održaće predavanje. Kopić, koji je na hrvatski preveo tri Agambenove knjige, dao je iscrpan uvid u biografiju i osnovne pravce mišljenja tog filozofa, koji je rođen u Rimu, a najpre je studirao pravo i neko vreme u Parizu radio kao lektor za italijanski jezik, književnost i filologiju.
Predavanjima filozofa Marija Kopića i Žarka Paića o delu Đorđa Agambena (Giorgio), uticajnog italijanskog mislioca, 6. avgusta u Kotoru počela je Pjaca od filozofa, a u diskusiju se uključio i sam Agamben koji 7. avgusta prisustvuje i okruglom stolu o svojoj filozofiji, a 8. avgusta održaće predavanje.
Kopić, koji je na hrvatski preveo tri Agambenove knjige, dao je iscrpan uvid u biografiju i osnovne pravce mišljenja tog filozofa, koji je rođen u Rimu, a najpre je studirao pravo i neko vreme u Parizu radio kao lektor za italijanski jezik, književnost i filologiju.
Kao mlad, Agamben se družio u Rimu uglavnom s književnicima, kao što su Elsa Morante, Alberto Moravia, Ingeborg Bachmann, Pier Paolo Pasolini i drugi, a čak je odigrao i sporednu ulogu u jednom Pasolinijevom filmu, apostola Filipa u "Evanđelju po Mateju".
Odlučujući podsticaj za filozofiju dobio je preko seminara Martina Hajdegera o Heraklitu i Hegelu u Provansi 1966. i 1968. Hajdeger je, kako je ispričao Kopić, dolazio u Provansu na sastanke s francuskim piscem Renéom Šarom (Char).
Iako je Agamben nakon toga dugo mislio da je bila greška što je studirao pravo, Kopić je ocenio da bez poznavanja pravne istorije i kulture verovatno nikada ne bi mogao napisati svoje uticajne studije o prirodi politike u našem vremenu.
Paić je, između ostalog, istakao da Agamben u predgovoru svoje knjige “Means without End: Notes on Politics”, posvećenoj uspomeni na znamenitog neomarksističkog teoretičara društva spektakla Gia Debora (Guy Debord), već na početku ustvrđuje kako je politika izgubila ontologijski status u odnosu na religiju, ekonomiju i pravo. Njene se kategorije i pojmovi, kaže se nadalje, ispražnjuju, a političke paradigme uopšte se ne razmatraju izvorno politički. Svoj zadatak mišljenja Agamben ne vidi tek u povratku dostojanstva izvornog značenja političkog i politike, kako bi se na prvi pogled moglo pomisliti. U tradiciji je hermeneutičkoga razumevanja istorije filozofije politike, koja svoje nadahnuće crpi iz dela Hansa-Georga Gadamera, da se ono izvorno suprotstavlja neizvornom kao istinsko lažnom ili autentično otuđenom, a da se poreklo izvornosti pronalazi u mitskom shvatanju cikličkog vremena u Grka.
Agamben tom problemu posvetio i jednu raspravu naslovljenu “Time and History: Critique of the Instant and the Continuum”, polazeći od postavke da je svaka revolucija u biti sveta neradikalna ako istovremeno nije i radikalna revolucija u biti vremena, rekao je Paić, koji učestvuje i 7. avgusta na okruglom stolu posvećenom Agambenovoj filozofiji.
Među učesnicima su i Boris Gunjević, Milica Jovanović i Andrej Nikolaidis, dok je moderator Srećko Horvat.
Agamben će 8. avgusta održati predavanje u crkvi Sv. Duha u Kotoru.
Agamben je pre svega (bio)politički filozof i filozof prava, a dva centralna termina njegove filozofije su vanredno stanje i homo sacer.
Čitavo Agambenovo delo svojevrsni je dijalog sa velikim nemačkim misliocem Hajdegerom, a veliki uticaj na njegovo delo ostvario je i Valter Benjamin (Walter).
Program Pjace od filozofa, čiji su urednici Nikolaidis i Horvat, posvećen je kapitalizmu i posledicama globalne finansijske krize, a prema koncepciji Andreja Nikolaidisa i Srećka Horvata, okuplja respektabilne teoretičare i teoretičarke koji će pokušati da daju odgovor na pitanje: “Šta da se radi?”
Osim Agambena, specijalni gost Pjace od filozofa je i slovenačka teoretičarka prava Renata Salecl.
Pjaca od filozofa deo je programa Internacionalnog festivala KotorArt, koji obuhvata nekoliko programskih (festivalskih celina), uključujući Don Brankove dane muzike i festival Kotor arTeatar.
Sajt KotorArta je www.kotorart.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
