Gera: Revisited... 2011.

Retrospektiva Dušana Gerzića Gere biće otvorena 8. oktobra u galeriji Uroboros, povodom 50-godišnjice rođenja tog svestranog i jedinstvenog umetnika koji je 80-ih i 90-ih stvarao u Beogradu, Njujorku i Parizu.

Izložbu “Gera: Revisited... 2011” priređuju Studio Uroboros i Borivoje Gerzić kao pokušaj da se kroz likovno stvaralaštvo jednog pojedinca sagleda buran period istorije 80-ih i 90-ih godina na ovim prostorima.

Gerzićeva umetnost nije u svom vremenu bila dovoljno afirmisana i nastajala je van zvaničnih umetničkih tokova, a u vremenu koje joj je usledilo neopravdano brzo je zaboravljena.

Jedan od glavnih predstavnika novog talasa u jugoslovenskom stvaralaštvu, Gerzić je preminuo 1998. u Beogradu u 37. godini.

Najpoznatiji po crtežima i ciklusima slika “Lebdeća bića”, “Ratnici” i “Bikovi”, Gerzić je, po završetku Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, otišao 1986. na parisku akademiju (Ecole des Beaux-Arts), a potom je u Njujorku živeo i slikao tri godine. S grupom umetnika osnovao je 1991. dinamičnu umetničku koloniju La Forž u Parizu, gde je živeo, radio i izlagao do 1997. Na osnovu jednog perioda Gerzićevog života u Parizu, francuski glumac i režiser Žan-Mark Bar snimio je film “Ljubavnici” (Lovers).

Gerzić je, kako je naveo Petar Peca Popović u tekstu za katalog izložbe “Gera: Revisited... 2011”, bio dete, čudo i ishodište beogradskog talasa.

Studirao je dizajn, disao Beograd punim plućima, svirao bubnjeve, radio kao di-džej, predvodio VIA Talas, vozio velike motore, oslikavao tela članova EKV, organizovao upade na žurke od Senjaka do Novog Beograda, neumorno jurio cure...

Bio je “oličenje svega što je duh vremena podrazumevao: muzike, fotografije, mode, pojavâ, crteža, tatua, učestvovanja u događanjima. Kada je završio Fakultet likovnih umetnosti, znao je da ga život i umetnost teraju u svetske prestonice, jer je dovoljno pesama i slika sazrevanja već imao u glavi. Nije pripadao školi, pravcu, pokretu - bio je i ostao autentično svoj, znajući da savršenstvo nije u običajima nego u neočekivanom skladu starih stvari i novog. Vizuelnost potkulture: grafita, tatua, crtanja po koži, stripa i roka uneo je u ličnu umetnost savršeno svestan gustine svojih kostiju i snova”, naveo je Popović, podsećajući da je Gera prvu samostalnu izložbu priredio u Njujorku, gde je, osim svog komada Vizantije i evropske egzotike, svetu “prvi predstavio otvorenu slutnju raspada udaljene Otadžbine”.

Široki raspon Gerinih umetničkih radova, kako ističe Popović, danas obnavlja snažan utisak o autentičnom predstavniku generacije radoznalih umetnika što je u promenama razvezanih osamdesetih dala nemerljiv doprinos u definisanju estetičke i duhovne fizionomije vremena Beograda.

“Gera je to isto ponosno preadresirao u Njujork, Toronto i Pariz. Na njegovim radovima mogu se primetiti uticaji umetnika bliskog nerva iz nekih ranijih vremena, verovatno zbog kratkotrajnog kursa u Veličkovićevoj postakademskoj pariskoj klasi, momenti ‘slikarstva okrutnosti’, ali i beogradske Mediale pedesetih. Kakav epilog: Šejka, Tošković, Dado i Glavurtić, dopunjeni atmosferom Gerinog vremena - grafitima, kolorističkom ekspresijom i mešanjem nedodirljivih civilizacija: rokenrola, splina Pariza, vizantijskog plavog traga i dva milenijuma Evrope u sudaru s njujorškim ikonama Novog sveta - to je vrednost koja zaslužuje dodatna razmatranja. Gera je dosegao neočekivane kombinacije sanjanog i stvarnog, rezonskog i spiritualnog, fizičkog i metafizičkog, ostavljajući iza sebe setni dokument za nova tumačenja kraja prošlog veka. Taj kraj dvadesetog veka i celog milenijuma bolni je psihodelični epilog naših iskustava, mahom gubitničkih. Predeo dragih žrtava je ogroman. Miri, VD-u, Milanu, Bojanu, Subi, Čavketu, Gera se pridružio naglo i neočekivano. Osvojivši na svoj način Njujork i Pariz, zauvek je nestao u Beogradu 1998”, naveo je Popović.

Izložba „Gera: Revisited... 2011” biće otvorena do 1. novembra u galeriji Uroboros (Kralja Milana 13, 1. sprat).

Gerin sajt je www.dusangerzicgera.com, a njegovi radovi predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org

*U PRILOGU: Tekst Popovića “Gera”

(SEEcult.org)