Medijske rupe u zakonu

BIRN istražuje: Austrijska firma sa jednim uposlenim i minusom u poslovanju došla je u posed 48 odsto akcija nacionalne televizije Avala. Sve je po slovu zakona, samo što su zakoni puni rupa.

Piše: Bojana Barlovac
iz Beča i Beograda

Kada zaposleni mesecima ne primaju plate, oni računaju da će mediji njihove nedaće obelodaniti . Kada novinari mesecima ne primaju plate, očekuje da će medijska podrška biti još veća.

Zaposleni u TV Avala se sada sigurno pitaju u čemu su to pogrešili. Oni štrajkuju poslednjih 20 dana jer im plate kasne skoro šest meseci. Iako neredovne isplate traju od 2008. godine, a od oktobra prošle godine se situacija dramatično pogoršala, njihov slučaj je tek nedavno dospeo u medije.

TV Avala, koja upošljava 132 radnika, jedna je od 11 emitera kojoj je država, preko Rebupličke radiodifuzne agencije (RRA) dodelila dragocenu dozvolu za emitovanje programa sa nacionalnim pokrivanjem još 2006. godine.

Frekvencija je dodeljena, jer su vlasnici obećali tada da će emitovati kvalitetan politički i ekonomski program. Sada ova televizija pokušava da dobije na vremenu emitujući reprize uvoznih serija i filmova.
Sve originalne emisije koje se emituju uživo su povučene iz programa, a unutar štrajkačkog tela raste strah, preispitivanje odluke i gloženje oko toga da li treba prihvatiti jednu i po platu, koja je obećana do kraja januara. Juče je skinut znak „štrajk“ sa ekrana, koji je odbrojavao dane protesta, kao znak da se neki u štrajkačnom odboru nadaju da će polovični kompromis doneti zaostale isplate.

„Verujem da treba da nastavimo sa štrajkom, ne smemo odustati na pola puta, ali sumnjam više nego ikad da ćemo biti isplaćeni“, kaže jedna od urednica televizije za BIRN.

Sve do 11.og januara vlasnici TV Avale bili su neuhvatljivi i za štrajkače i za srpsku javnost. Tog dana se se pojavili na poziv RRA, na koju su štrajkači izvrsili pritisak. U pokušaju da dođe do tih vlasnika, BIRN je otkrio mnogo ozbiljniju dimenziju problema.
Vlasnička strukture televizije pokazuje zašto su radnici toliko ozlojeđeni zbog ćutanja vlasti, kao i zašto se zalažu za to da vlada učini vlasništvo nad medijima transparentnim.

‘Baš zabavan lik’

Potraga za vlasnicima TV Avala počela je u otmenoj zgradi u ulici Führichgasse, u samom centru Beča.
Tu se nalazi advokatska kancelarija Johana Vernera Krausa. On je istovremeno vlasnik i jedini zaposleni u „Grinberg investu“, firmi koja je registrovana na istoj adresi.

Od maja 2010. godine, ova kompanija drži 48,4 odsto vlasničkog udela u TV Avali.

Vladin Savet za borbu protiv korupcije objavio je u septemrbu prošle godine izveštaj prema kojem je „Grinberg“ zapravo paravan Željka Mitrovića, srpskog medijskog magnata.

Ako je to istina, to bi značilo da je Mitrović prekršio zakone koji ne dozvoljavaju medijski monopol u Srbiji. Mitrović, koga neki zovu i „balkanski Rupert Mardok“, već poseduje puno vlasništvo nad jednom drugom televizijskom stanicom sa nacionalnim pokrivanjem, TV Pink.

Prema Zakonu o radiodifuziji usvojenom 2002. godine, vlasnik elektronskog medija sa nacionalnim pokrivanjem ne može da ima udeo veći od pet odsto u drugom takvom mediju. Od 2008. godine, Mitrović je vlasnik udela i u TV Avala – ali, u skladu sa zakonom, on nije veći od 4,95 odsto.

Savet za borbu protiv korupcije, međutim, sugeriše da je njegov pravi udeo u vlasništvu veći.

„Pretpostavlja se da je Mitrović većinski vlasnik TV Avala preko austrijske firme, „Grinberg invest“, čije je prave vlasnike nemoguće utvrditi“, kaže se u izveštaju.

Brojni pokušaji da se zakaže razgovor sa Mitrovićem nisu urodili plodom. Takođe, BIRN je dva meseca pokušavao, putem elektronske pošte i telefona da dobije Krausov odgovor na optužbe da zastupa Mitrovićeve interese. Odgovor nije stizao, iako je advokatska kancelarija potvrdila da je primila molbu za razgovor.

Doći pravo na vrata, u Führichgasse, stoga je izgledalo kao jedini način da se dopre do Krausa. Posle kratkog čekanja u hodniku, pojavio se čovek u dobro skrojenom tamnoplavom odelu i predstavio sa kao gospodin Kraus.

Odmah je postalo jasno da on ne želi da priča o svojoj kupovini deonica u TV Avala. „Ja sam investiciona kompanija i ne pričam o svojim investicijama“, rekao je. Nije se sećao kako je tačno došlo do njegove kupovine deonica ove televizijske stanice, ili po kojoj ceni.

Krećući se ka vratima kako bi dao do znanja da tu više nema šta da se razgovora, Kraus je odgovore na pitanja okretao na šalu. Upitan zašto se odlučio da investira u srpsku medijsku kuću, nasmešio se i rekao da „voli Balkan“. Upitan za svoju vezu sa Mitrovićem, rekao je: „Njega svi znaju. Baš zabavan lik.“

‘Nema mehanizma’ za proveru

Prema austrijskom zakonu, Kraus ima svo pravo da se ne izjašnjava o „Grinbergu“. On je naveden kao stoprocentni vlasnik i jedini uposleni u firmi – ali čak i da nije tako, ne bi bio u obavezi da otkriva imena svojih partnera.

Bilo bi logično da su više interesovanja za kompaniju „Grinberg“, pokazali u Srbiji, pre nego što joj je dozvoljeno da otkupi udeo u telviziji čija je frekvencija nacionalno dobro.

RRA, glavno je telo zaduženo za sprovođenje zakona o vlasništvu kad je reč o nacionalnim emiterima. Prema Članu 41 Zakona o radiodifuziji iz 2002. godine, RRA mora da odobri sve promene koje se tiču vlasništva nad medijima sa dozvolom za emitovanje programa sa nacionalnim pokrivanjem.

Međutim, zvaničnik RRA kaže da potencijalni kupci deonica u televizijskoj stanici sa nacionalnom frekvencijom moraju da ispune samo dva uslova. Moraju da prilože dokument koji dokazuje da je njihova kompanija registrovana i moraju da se pojave lično pred RRA.

Prema tvrdnjama Gorana Karadžića, potpredsednika Saveta RRA, Kraus je ispunio oba kriterijuma. Upitan je li njegova agencija proverila „Grinbergove“ prihode, Karadžić je rekao za BIRN: „Mi nemamo mehanizam da to proverimo.“

Da je RRA imala ovlašćenje da istraži „Grinberg“, primetila bi da je firma bila u dugovima samo četiri meseca pre nego što je kupila deonice u TV Avala.

Prema godišnjem finansijskom izveštaju do kojeg je došao BIRN, „Grinberg“ je zaključno sa 31. decembrom 2009. godine imao na računu samo 173,99 evra. Iste godine, kompanija je poslovala sa gubitkom od 14.869,16 evra i imala dug od 177.348 evra.

Šta se desilo četiri meseca kasnije i kako je „Grinberg“ uspeo da sakupi 493.000 evra za vlasnički udeo u medijskoj kući, čija je vrednost procenjena na 1,17 miliona evra, nije jasno. Neke informacije bi se mogle dobiti iz završnog finansijskog izveštaja za 2010, koji je po autrijskom zakonu trebao da bude podnesen u novembru 2011. godine. No, „Grinberg“ je taj rok prekršio, za šta ga očekuje manja kazna.

Kao malo preduzeće, od njega se očekuje da svake godine podnese bilans stanja i uspeha, bez posebnih ulaženja u detalje. U ovom trenutku se ne može utvrditi da li je firma isplatila dogovoreni iznos za vlasnički udeo u Avali, nakon što je otkupila šaroliku grupu od šest manjih deoničara.

To pitanje mogla je da postavi RRA, kada je odobravala ovu promenu vlasništva – ali zakon u Srbiji ne obavezuje RRA na tako nešto.

Demokratske vrednosti ugrožene

Prema Savetu za borbu protiv korupcije, TV Avala nije jedini medij sa nacionalnom frekvencijom, čije vlasništvo nije sasvim transparentno. U izveštaju se kaže da je teško odrediti prave vlasnike koji stoje iza devet od jedanaest emitera sa dozvolom za emitovanje programa sa nacionalnim pokrivanjem.

Uprkos ovakvim tvrdnjama, nema dokaza da je Mitrović uradio nešto pogrešno. Takođe nema dokaza da su Kraus i RRA prekršili zakon kada su odobrili ulaganje „Grinberga“ u TV Avalu. Kraus je imao pravo da odbije da o detaljima svog poslovanja govori BIRN-u.

Ipak, iako je udeo „Grinberga“ u TV Avala možda u potpunosti legalan, lakoća sa kojom se do tog udela došlo je zapanjujuća. Republička agencija je postavila manje pitanja Krausu nego novinar koji se na kratko susreo sa njim.

Prema mišljenju stranih posmatrača, pravila o kupovini udela u televizijskoj stranici sa nacionalnim pokrivanjem nedovoljno su zahtevna da bi imala stvarnog efekta. Uz pomoć kompanija koje služe kao paravani, medijski magnati mogu da izbegnu monopolska ograničenja, a da otvoreno ne prekrše nijedan zakon.

„Nijedan zakon ne dozvoljava da se prikrije vlasništvo nad medijima“, kaže pravnik, ekspert za medije u međunarodnom telu, koji je želeo da ostane anoniman, jer nije ovlašćen da daje izjave. „Međutim, rupe u postojećim zakonima dozvoljavaju da se uruši duh medijske reforme.“

Iskorišćavanje ovih rupa predstavlja pretnju po demokratiju u Srbiji.

Dragana Nikolić Solomon, šefica medijskog odeljenja misije OEBS u Srbiji, kaže da građani moraju da znaju ko kontroliše njihove medije da bi mogli da procene verodostojnost informacije koja im se servira.

Transparentno vlasništvo je i od suštinske važnosti za „održavanje pluraliteta mišljenja u društvu“ i sprečavanje „nedopustive koncentracije“ moći u medijima, kaže ona.

Visoki zvaničnici EU u Srbiji takođe su više puta istakli potrebu za većom transparentnošću u medijima. U saopštenju koje je kancelarija delegacije EU u Beogradu dostavila BIRN-u, 10. januara, kaže se da odsustvo jasnog vlasništva nad medijima predstavlja “veliki problem“ na putu Srbije ka Evropskoj uniji. „Jednako je važno kao sva druga politička pitanja“, kaže se u saopštenju.

U dugovima do guše

Veo misterije kojim je obavijeno toliko nacionalnih emitera u Srbiji loš je za demokratiju, ali predstavlja mnogo opipljiviji problem za neisplaćene zaposlene na TV Avali, koji sumnjaju u to ko je vlasnik i ko je dužan da zaostale zarade isplati.

Sumnje o vlasništvu su postojale od samog nastanka ove TV stanice. TV Avala je registrovana u martu 2006. godine da bi samo mesec dana kasnije, dok je postojala tek samo na papiru, u žestokoj konkurenciji, dobila jednu od ukupno pet dodeljenih nacionalnih frekvencija.

Taj uspeh izazvao je sumnje, jer je tek osnovana televizija izbacila iz igre nemački medijski gigant RTL i već etablirane televizije poput beogradske BKTV i niške TV5.

RRA je svoju odluku objasnila tvrdnjom da su vlasnici Avale obećali znatna ulaganja i ponuditi kvalitetan sadržaj.

Najveći udeo, 45,65 odsto deonica, držao je, a i danas drži Danko Đunić, potpredsednik vlade iz vremena Slobodana Miloševića. Đunić je odigrao i ključnu ulogu u danas često osporavanom programu privatizacije u Srbiji, tokom i neposredno posle Miloševićeve vlasti. BIRN je uporno pokušavao da dođe do Đunićevog komentara vezanog za sumnje oko vlasništva nad Avalom, ali je on odbio da komentariše.

Ostatak osnivačkog kapitala prvobitno su imala razna preduzeća i ustanove. Njihov udeo, ispod 50 odsto, otkupio je austrijski „Grinberg invest“ 2010. godine.

Mitrović je otkupio svoj udeo od 4,95 odsto u februaru 2008. godine, po ceni od 120.211,96 evra.
Uprkos relativno malom udelu, Mitrović se pojavljuje kao predsedavajući skupštine upravnog odbora Avale. Nadalje, finansijski izveštaj za 2010. godinu ukazuje da su Mitrovićeve kompanije (Pink Digital i Pink International System) prisutne u poslovanju Avale, pružajući usluge i dajući kratkoročne pozajmice Avali. Zaposleni kažu da je on imao ključnu ulogu u svakodnevnom vođenju kompanije.
Prema tvrdnjama Nikole Vukomanovića, televizijskog voditelja iz štrajkačog odbora Avale, Mitrović je prisustvovao sastanku odbora 29. decembra dok Kraus nije. Vukomanović, koji je takođe bio prisutan, kaže za BIRN da je Mitrović tada rekao prisutnima da je Kraus „digao ruke“ od preduzeća.

Jasno je da se TV Avala nalazi u velikim problemima. Prema finansijskom izveštaju za 2010. godinu, televizijska stanica duguje 25,7 miliona evra za kredite i usluge, kako je BIRN saznao uz konslutovanje finansijskih stručnjaka. Njen prihod iste godine je iznosio 2,6 miliona evra.

Za zaposlene koji pokušavaju da obezbede isplatu zarada preostalo je sve manje opcija. Karadžić, potpredsednik Saveta RRA, kaže da regulatorno telo ne može da preduzme ništa po pitanju Avale zato što nema indicija da su vlasnici prekršili zakon.

On je predložio da, ukoliko postoje osnovane sumnje za postojanje bilo kakvih neregularnosti, državni tužilac preduzme nešto.

Međutim, Tomo Zorić, portparol državnog tužilaštva, kaže da je na regulatornom telu da pokrene istragu.

„Ako RRA sumnja u nešto, treba da pokrene tužbu a onda ćemo mi početi da radimo svoj posao“, rekao je on za BIRN.

Transparentnost na dugom štapu

Štrajkači sa TV Avale kažu da su izgubili svaku nadu da će dobiti pomoć od srpskih institucija.

Oni su 8. januara poslali otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću i Premijeru Mirku Cvetkoviću. Izmedju ostalog su tražili da se usvoji zakon koji će vlasništvo nad medijima učiniti transparentnijim. Oni kažu i da su tražili pomoć ministarstva za kulturu i medije i ministarstva rada. Predočili su problem i međunarodnim institucijama.

Neka udruženja za zaštitu prava novinara su već uputila reči podrške štrajkačima. Evropska federacija novinara, koja predstavlja preko 260,000 medijskih radnika u 30 zemalja, izrazila je zabrinutost zbog načina na koji se tretiraju zaposleni na TV Avala i pozvala institucije u Srbiji da zaštite njihova prava.

Domaće esnafske organizacije, Udruženje novinara Srbije, UNS, i Nezavisno udruženje novinara Srbije, NUNS, takođe su podržala štrajkače. NUNS je pozvao vlasti da pokrenu istragu o vlasništvu TV Avala.

Prema mišljenju austrijskih pravnih stručnjaka, „Grinberg“ bi bio primoran da prikaže svoje kompletne finansijske izveštaje samo ako bi bi slučaj TV Avala završio na sudu.

Nikolić Solomon, iz kancelarije OEBS-a u Beogradu, kaže da je njena organizacija nadgledala i finansirala radnu grupu koja je bila zadužena za izradu nacrta Zakona o transparentnosti medijskog vlasništva 2008. godine. Poslednja rasprava o nacrtu je bila u januaru 2009. godine i zakon nikad nije usvojen.
„Put ka transparentnijem medijskom sektoru će verovatno biti dugačak i trnovit“, Nikolić Solomon upozorava i dodaje da bi taj proces mogao da potraje i više od decenije.

„Ne kažem da će transparentnost rešiti sve probleme koji nastaju kada bogati i oni sa jakim političkim vezama utiču na kreiranje vesti. To bi bilo naivno. Međutim, to je neophodni prvi korak. A taj korak Srbija tek treba da napravi“, zaklučuje ona.

Vlasnička struktura TV Avale
„Grinberg invest“ – 48,41 odsto
Danko Đunić – 45,65 odsto
Željko Mitrović – 4,95 odsto
Ekonomski institut - 0,99 odsto

Imperija Pink
Mitrović je započeo svoje poslovne aktivnosti devedesetih godina prošlog veka, u medijskom okruženju pod strogom kontrolom bračnog para na vlasti, Slobodana Miloševića i Mirjane Marković.
Njegova televizija Pink je bila pionir u novoj vrsti populističkog programa, puštajući „turbo-folk“ muziku i promovišući nacionalističke ideale. U udarnim terminima pojavljivali su se ratnici rame uz rame sa pevačicama. Kanal je imao ekskluzivna prava na emitovanje „venčanja veka“ – sklapanja braka između navodnog ratnog zločinca, Željka Ražnatovića Arkana, i turbo-folk dive, Cece.

Posle demokratskih promena 2000. godine, Pink je imao dozvolu za nacionalno emitovanje, stekavši tako ogromnu prednost u odnosu na rivale kao što su tada nezavisni B92.

Od tada, Pinkova imperija se širi na susedne zemlje kao što su Bosna, Makedonija, Slovenija i Crna Gora. Pink trenutno ima 15 satelitskih kanala, kao i filmski studio kod Šimanovaca, blizu Beograda. Uprkos, ekspanziji, kompanija se poslednjih godina našla u višemilionskim dugovima.

RRA
Članove RRA bira Skupština Srbije i oni smatra se da se već duže vreme nalaze pod pritiskom moćne poslovno-političke elite.

Nedugo pošto je ovo regulatorno telo osnovano 2003. godine, tri nezavisna eksperta – Snježana Milivojević, Vladimir Vodinelić i Miroljub Radojković – su ga napustila iz protesta.

Medijski stručnjaci su često upozoravali da su neke odluke ove agencije problematične, uključujući njenu odluku da dodeli dozvolu za emitovanje TV Avali.

Sve promene na Avali
Mitrovićeva kupovina deonica na TV Avala 2008. godine je bila praćena drastičnim promenama. Oko stotinu ljudi izgubilo je posao a nekoliko direktora na visokim pozicijama je smenjeno.

Za glavnog i odgovornog urednika postavljen je Srđan Đurić, medijski savetnik tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Posle nekoliko meseci, zamenila ga je Aleksandra Radujko, nekadašnja voditeljka na TV Pink. U isto vreme, njen muž, član Demokratske stranke Branko Radujko, postavljen je za direktora državne kompanije Telekom Srbija.

Upravni odbor TV Avala je u martu 2010. godine imenovao Mitrovića za „specijalnog savetnika operativnog rukovodstva“, dajući mu odrešene ruke u zapošljavanju i otpuštanju osoblja. Njegov prvi potez bio je da smeni Radujko i postavi Roberta Nemečeka, dugogodišnjeg filmskog urednika na TV Pink, kao novog glavnog i odgovornog urednika. On je ostao na toj poziciji do novembra te godine, kada ga je upravni odbor za glavnog i odgovornog urednika postavio novinarku Bojanu Lekić. Dušan Pančić, član Upravnog odbora Avale, zamenio je Lekić početkom ove godine jer sa njom nije produžen ugovor.

*Tekst je originalno objavljen na sajtu Balkan Insight, kao rezultat novinarske razmene BIRN-a i austrijskog Der Standard-a.