• Search form

26.02.2012 | 22:56

Makavejev: Film je zabava

Makavejev: Film je zabava

Dušan Makavejev, slavni i zabranjivani filmski reditelj, jedan od glavnih protagonista crnog talasa na prostoru bivše Jugoslavije, predstavio je 26. februara na 40. FEST-u knjigu “Teror i radost” australijske autorke Lorejn Mortimer, posvećenu njegovim filmovima, a tom prilikom osvrnuo se i na studentske dane, nekadašnje cenzore, susrete s Kočom Popovićem, druženje s braćom Prever i Frensisom Fordom Kopolom...

Knjigu Lorejn Mortimer, u izdanju Fakulteta dramskih umetnosti i kuće Clio, Makavejev je opisao kao bogatstvo ne samo tekstova o njegovom opusu, nego i kao prikaz svetske filmske kritike 20. veka.

Knjiga “Teror i radost - filmovi Dušana Makavejeva”, u prevodu Irene Šentevske i Ivana Šentevskog sa engleskog, objavljena je kao 20. izdanje edicije “Kultura, umetnost, mediji” FDU, čija je urednica, profesorka Milena Dragićević Šešić, istakla da je to zapravo i prva monografija o Makavejevu u Srbiji i regionu, i to iz pera oduševljene ljubiteljke njegovih dela iz daleke Australije.

Prema rečima Makavejeva, autorka se više od 20 godina bavila njegovim opusom, a već na prvom susretu u Parizu otkrio je da je reč o angažovanoj osobi, koja dobro poznaje svetski film i vodi je “nevidljivi motor” Edgara Morena.

Mortimerova je pristupila temi sa sveobuhvatne interdisciplinarne teorijske platforme studija kulture, a iako njeno čitanje dela Makavejeva ne izlazi iz ključa dosadašnjih kontekstualizacija, posmatra ga i u kontekstu 90-ih godina na ovim prostorima.

Prema rečima profesorke Šešić, knjiga Mortimerove pokazuje i kako su filmovi Makavejeva, čija je glavna odlika interdisciplinarnost, nastajali potpuno izvan sistema.

Knjiga je namenjena novoj generaciji, koja nije imala priliku da gleda njegove filmove, a u tom cilju FDU namerava da, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, pokrene i “Mak fest” koji bi putovao i po regionu. “Mak fest” bi, kako je istakla profesorka Šešić, otvorio mladima neke nove horizonte i prostore slobode, s obzirom da više nema ideoloških ograda, ali skučenost dolazi iz pravca ekonomije, kreativnih industrija, zakona tržišta...

Za razliku od današnjih mladih autora, Makavejev je rekao da je pravio filmove koji su bili toliko jeftini da niko nije mogao da ga mrzi i ni kod koga nije konkurisao.

“Filmovi su zabava za svakoga. U bioskopu smo svi isti. Postojbina filma je najjeftinija zabava. Nekada ste za pet centi mogli da uđete u bioskop u Njujorku. Samo da se ogrejete... Voleo bih da, kada govorimo o filmu, ne zaboravimo i tu vulgarnu stranu života”, rekao je Makavejev, dodajući da film mora da bude zabava, jer mora da ima gledaoce da bi se isplatio.

“Film mora da bude svima razumljiv, pa i ako ga svi ne razumeju, važno je da su se dobro zabavili... Da bi film mogao da se gleda, mora da ima dobru sliku, dobre glumce i dinamiku. Može da bude i glup, ali to mora da ima”, rekao je Makavejev, dodajući da se filmovi prave za gledaoca od 12 godina i da “film nema posao da bude kvalitetan, već da se dobro proda, kao povrće na pijaci”.

“Ja nisam prodavac, ali u takvom sam poslu. Vrlina kvalitetnog umetnika je da napravi film koji će svi da gledaju. A ono što ja radim je neki šlag”, rekao je Makavejev, autor filmova “Čovek nije tica” (1965), “Ljubavni slučaj ili Tragedija službenice PTT-a” (1967), “Nevinost bez zaštite” (1968), te “WR: Misterije organizma” (1971), koji je bio zabranjen u Jugoslaviji zbog političkog i seksualnog sadržaja i primorao ga na egzil, zatim kultni “Sweet Movie” (1974), “Montenegro” (1981), “Coca-Cola Kid” (1985), “Gorila se kupa u podne” (1993) i “Rupa u duši” (1994).

Prema njegovim rečima, ima gomilu scenarija koji nisu mogli da budu urađeni.

“Kod nas si uvek morao da pitaš nekoga iz Centralnog komiteta da bi snimio film. Nisi morao da ih nosiš, ali uvek je bilo nekog iz CK ko je u nekom savetu, ko voli film... Sa oficirima u ‘Zastava filmu’ nisi imao problema, jer su znali šta je dobar film, ali su znali da kažu i šta ne može”, dodao je Makavejev, koji je rekao i da namerava da snimi novi film, ali i da “nema nikakve informacije o tome”, s obzirom na finansijska sredstva.

Raspoložen za evociranje događaja iz prošlosti, Makavejev se prisetio i prvih izdanja FEST-a, programa “Konfrontacije” koji je vodio i “razbijanja cenzure” na ponoćnim projekcijama.

Ispričao je i nekoliko anegdotskih događaja sa Kočom Popovićem, koga je jedne večeri u Parizu, nakon što je sa suprugom Bojanom Marijan, ugostio braću Pjera i Žaka Prevera, upoznao sa Kopolom koji mu je tom prilikom doneo bio da pročita scenario za “Apokalipsu”.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r