Obračun u Briselu ističe jaz u makedonskim medijima

Bizarni incident u Briselu u kojem su tri reportera bliska vladi izvikivali uvrede na tribini o medijskim slobodama u Makedoniji istakao je polarizovanu klimu u zemlji.

Bizarni incident u Briselu u kojem su tri reportera bliska vladi izvikivali uvrede na tribini o medijskim slobodama u Makedoniji istakao je polarizovanu klimu u zemlji.

Piše: Siniša Jakov Marušić

Nedavna javna svađa tokom tribine o makedonskim medijima u Briselu ponovo je u centar pažnje dovela sve veći politički jaz u ovoj razjedinjenoj balkanskoj zemlji.

Prašina se podigla tokom debate o slobodi medija u Makedoniji u Evropskom parlamentu, naslovljene „Ućutkivanje štampe“.

Pošto je nekolicina makedonskih novinara pozvano da posvedoči o onome što su doživeli kao slučajeve represije vlasti, tri prisutna novinara bliska vladi optužila su goste tribine za izdaju zemlje.

Trojka je planula pošto su ih organizatori tribine, dva poslanika Evropskog Parlamenta, zamolili da sačekaju dok najavljeni učesnici ne završe svoje govore pre nego što se oni obrate tribini.

Pošto su optužili dvojicu Evropskih poslanika da su „talibani“ i „euro-boljševici“, poslanik iz Nemačke Jorgo Šacimarkakis zamolio ih je da napuste salu.

Novinari tvrde da je zatim usledila razmirica između njih i Šacimarkakisa tokom koje ih je poslanik opsovao na grčkom – svom maternjem jeziku.

Kod kuće, medijske kuće bliske vlastima optužile su organizatore debate, evropske poslanike Šacimarkakisa i Jelka Kacina iz Slovenije, da nisu dozvolili trojki da govore.

Rivali sa druge strane tvrde da je čitava svađa delovala kao da je izazvana i tempirana tačno za glavne večernje televizijske vesti u Skoplju.

Svi se slažu da je incident skrenuo neželjenu pažnju na Makedoniju, polarizovanu kao nikada do sada, između podjednako ostrašćenih saveznika i protivnika nacionalističke vlade Nikole Gruevskog i njegove koalicije VMRO-DPMNE.

Čini se da se kultura uvreda, optužbi i govora mržnje širi Makedonijom, pogotovo otkako je VMRO-DPMNE obezbedila još jedan mandat na vlasti na opštim izborima u junu 2011. godine, primoravši leve Socijal Demokrate da još jednom budu opozicija.

„Ovo samo dokazuje koliko je alarmatna situacija sa medijskim slobodama u Makedoniji postala“, kaže Klime Babunski, stručnjak za komunikacije iz Skoplja.

„Ako se ove međusobne optužbe ustale, možemo da se oprostimo od standarda profesionalnog novinarstva u budućnosti“, kaže on za Balkan insajt.

Babunski kaže da sumnja da će akcija troje nepristojnih novinara izazvati još kritika na račun Makedonije iz Brisela, koji već dugo odlaže da ponudi zemlji konkretan datum za početak pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji.

Udruženje novinara Makedonije, ZNM, u sredu je kritikovalo obe grupe novinara kao i Šacimarkakisa, koji je optužen za to da ih je opsovao.

ZNM navodi da te „dve gupe novinara koje zastupaju eskremno suprotstavljene stavove ne odslikavaju stvarnu situaciju u medijima i novinarstvu u ovoj zemlji“.

Međutim, u svom pismu ZNM je tražilo od policije da pruži podršku novinarima koji su učestvovali u debati zbog narastajuće atmosfere javnog zastrašivanja usmereno protiv njih kod kuće.

„Dokazi za ovo su diskusije na društvenim mrežama i način na koji neki mediji i novinari ohrabruju nasilje putem govora mržnje“, kaže ZNM.

Tri novinara koja su se takmičila u nadvikivanju nisu pokazala želju da se pokaju zbog izazivanja nereda u sedištu Evropske unije.

„Ta tribina bila je demonstracija jednostranosti i Euro-boljševizma“, rekla je naknadno Mirka Velinovska, kolumnista za dnevnik Nova Makedonija. „Odlučili smo da ih sabotiramo tako što ćemo napraviti skandal“.

Milenko Nedelkovski, voditelj tok-šoa na makedonskoj televiziji Kanal 5, odbacio je tribinu kao „reprezentativni primer pet makedonskih izdajnika koji žele da blate našu zemlju i prikažu naše medije u negativnom svetlu“.

Boban Nonković, novinar i urednik u dnevnom listu Dnevnik, optužio je organizatore tribine da ih je grubo izbacio napolje.

Velinovska i Nedelkovski potpisali su 4. septembra, zajedno sa istaknutim ličnostima iz makedonskih medija bliskih vladi, pismo upućeno komesaru EU za proširenje, Štefanu Fileu, u kojem optužuju neke svoje kolege za širenje lažne ocene da vlada pokušava da slomi kritički nastrojene medije.

„Uveravamo vas da su medijske slobode u našoj zemlji nepostojeći problem“, pisali su oni. „Makedonsko novinarstvo ne pati od pritisaka vlade i pokušaja preuzimanja kontrole.“

„Naš glavni problem je mreža ljudi, bliskih bivšoj vladajućoj Komunističkoj partiji [sadašnjim Socijal Demokratama] koji jednostavno ne umeju da prihvate pluralizam u društvu, politici i ekonomiji“, dodaje se u pismu.

Uprkos onome što tvrde potpisnici ovog pisma, zabrinutost za medijske slobode u Makedoniji ne svodi se samo na opozicione novine i novinare.

Ova problematika našla je značajno mesto u svim skorašnjim godišnjim izveštajima o Makedoniji koje je izdala Evropska komisija.

Zabrinutost je dostigla vrhunac ovog leta posle talasa zatvaranja medijskih kuća kritički nastrojenih prema vladi, svih u vlasništvu istog medijskog magnata, Velije Ramkovskog, kome se trenutno sudi za utaju poreza.

Prvo su u julu zatvorena tri dnevna lista, Vreme, Spic i Koha e Re. Zatim je, krajem jula, zatvorena i najpopularnija televizijska stanica u zemlji, A1.

Vlada tvrdi da nije odigrala nikakvu ulogu u tim zatvaranjima, smateajući za to zaslužnim finansijske nepravilnosti samog Ramkovskog.

U odvojenom slučaju, nevezanom za navodne finansijske malverzacije Ramkovskog, dnevni list Utrinski Vesnik, u vlasništvu nemačke medijske grupe VAZ, dao je otkaz petorici novinara zbog učestvovanja u štrajku protiv planiranog rasporeda otpuštanja.

Organizacije za nadzor medija kažu da i otpuštanja i zatvaranja medija predstavljaju deo kažnjavanja nezavisno orijentisanih novinara i medijskih grupa.

„Zatvaranja i poreski zahtevi izgledaju kao da su politički motivisani“, rekla je u julu u saopštenju za medije Nikola Dakvort, direktorka Amnesti internešenela za Evropu i Centralnu Aziju.

„Ta zatvaranja sve više izgledaju kao otvoreni napad na slobodu izražavanja“, dodala je ona.

U julu, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, izrazila je sličnu zabrinutost zbog gašenja niza medija, napomenuvši da su opozicioni mediji u Makedoniji „praktično eliminisani“.

Medijska organizacija Jugoistočne Evrope iz Beča, SEEMO, takođe je izjavila kako veruje da se nezavisni medijsku glasovi u Makedoni ućutkuju.

U Avgustu, francuska grupa Reporteri bez granica izjavila je da se brine za budućnost slobodnih medija u Makedoniji posle gašenja medija tokom leta.

Jedan od novinara pozvanih da govori na tribini u Briselu bio je Borjan Jovanovski, bivši urednik Eurozuma, emisije koja se emitovala na sada ugašenoj televiziji A1.

U svom govoru na tribini – posle prekida – Jovanovski je rekao da vlasti sve više naginju anatemisanju i diskreditovanju svakoga ko pokušava da misli ili ponaša se drugačije.

On se prisetio da su ga prozvali izdajnikom 2009. godine posle njegove inicijative za organizovanjem debate između makedonskih i grčkih stručnjaka o problematičnom pitanju imena Makedonije, koje Grčka ne priznaje.

Kao rezultat spora oko „imena“, Grčka je blokirala ulazak Makedonije u NATO na samitu u Bukureštu 2008. godine i preti da će isto uraditi sa makedonskim zahtevom za pridruživanje EU.

„Čitava stvar se završila histerijom i time da su me proglasili izdajnikom“, prisetio se na on tribini.

U incidentu koji je daleko od usamljenog slučaja, prišao mu je mladić u kafiću i optužio ga da je „izdajnik otadžbine“, ispričao je Jovanovski.

„To je realnost u kojoj živimo i radimo, mi intelektualci, novinari, profesionalci i drugi koji vole ovu zemlju ali ne onako kako bi to vlast volela“, dodao je on.

Skandal u Briselu nije izbio baš u najpovoljnije vreme za Makedoniju.

U oktobru, Evropska komisija treba da objavi izveštaj o zahtevu zemlje za pridruživanje EU, za koji se zvaničnici iz Skoplja nadaju da će se izjasniti pozitivno o progresu Makedonije ka pridruživanju.

Jedan od dvojice evropskih poslanika uključenih u debatu, Šacimarkakis iz Nemačke, ostaje pri tome da je njegova odluka da izbaci troje novinara sa sastanka bila ispravna.

„Ako ljudi viču i ne poštuju pravila umesto da slušaju, izbaciće ih sa svakog skupa“, kaže on.

On se izvinjava za psovanje na grčkom tokom incidenta i za izgovaranje reči „malakas“, što znači „drkadžija“, dodavši da je ona bila upućena čuvaru iz obezbeđenja a ne novinarima.

Njegov kolega, Jelko Kacin, u sredu je izjavio da incident neće proći neprimećeno. Iz kancelarije evropskog poslanika iz Slovenije rečeno je da će nadležne institucije EU biti obaveštene.

Ali, Kacin je rekao i da sumnja da iza čitavog incidenta stoji makedonska vlada, koja je želela da ga iskoristi u svoje svrhe.

„O incidentu se u Makedoniji pisalo još pre nego što je debata počela, tako da je očigledno da je javnost u Makedoniji izmanipulisana“, kaže Kacin.

Komesar za proširenje Štefan File rekao je u četvrtak da „Komisija zna za incident i žali zbog njega“.

On dodaje: „Mi shvatamo da je ovo bio pokušaj grupe pojedinaca i njihovih mentora da onemoguće javnu raspravu u Evropskom parlamentu. Učesnici su propustili vrednu priliku da učestvuju u jednoj otvorenoj debati“.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.