Pravo na zaborav

Evropska komisija predlaže zakon koji bi omogućio korisnicima interneta da traže brisanje podataka o sebi koji se trenutno nalaze onlajn.

Internet kompanije bi, prema tom predlogu zakona, morale da se povinuju zahtevima korisnika, osim ako nema legitimnih razloga da zadrže njihove podatke.

Predlog novog zakona deo je procesa započetog 1995. godine Direktivom o zaštiti podataka.

Neke kompanije izrazile su već zabrinutost zbog mogućih posledica novog zakona koji je evropska komesarka pravde Vivijen Reding (Viviane Reding) predstavila na konferenciji “Dizajn digitalnog života” (DLD) u Minhenu.

Prema navodima portparola Redingove, Metjua Njumena, zakon bi trebalo da pomogne pre svega mladima da koriguju sopstvenu onlajn reputaciju.

Prema rečima Njumena, mladi nisu uvek dovoljno svesni posledica postavljanja fotografija i drugih informacija na društvene mreže, kao ni podešavanja privatnosti na različitim aplikacijama. Kasnije bi mogli da imaju probleme - ako nemaju mogućnost da izbrišu neki kompromitujući ili drugi sadržaj koji bi mogao da im ugrozi, recimo, zapošljavanje. Ipak, neće biti moguće tražiti brisanje podataka kao što su policijski ili medicinski izveštaji.

Iako postojeći evropski propisi pokrivaju princip “minimizacije podataka”, Njumen je rekao da bi novi zakon trebalo da osnaži tu ideju proglašavajući je pravom.

Novi zakon bi trebalo da uvede i obavezu internet kompanija da “što je pre moguće”, odnosno verovatno u roku od 24 sata, obaveste korisnike o podacima koji su izgubljeni u napadu hakera ili nekim drugim načinom.

Prema predlogu Redingove, korisnici interneta bi trebalo da budu obavešteni i kada se podaci o njima prikupljaju, a moraju znati i zašto se prikupljaju i koliko će dugo biti čuvani.

Zakon predlaže i da se korisnicima omogući lakši pristup podacima o njima koji su sačuvani. Takođe, trebalo bi da imaju pravo da ih prebace kod drugog provajdera, uz pravo da ih potpuno obrišu.

Ipak, u određenim okolnostima “pravo na zaboravljanje” ne bi funkcionisalo.

“Jasno je da ‘pravo na zaboravljanje’ ne može da se pretvori u pravo na brisanje istorije”, rekla je Redingova učesnicima konferencije u Minhenu.

Ako bi bio usvojen, novi zakon bi prvi put stvorio panevropska pravila o privatnosti podataka na internetu. Odnosio bi se i na strane kompanije koje rade u 27 zemalja Evropske unije, bez obzira na to da li se podaci korisnika nalaze na prekookeanskim serverima.

Evropska komesarka je navela da bi novi zakon pojednostavio propise i smanjio administrativne terete firmi za oko 2,3 milijarde evra.

Predstavnici internet biznisa se uglavnom još nisu izjasnili o novom zakonu.

Predstavnici Majkrosofta u Evropi ocenili su za “Fajnenšel tajms” da predloženi zakon izgleda na prvi pogled rigidno.

Kompanija Fejsbuk je najavila da joj treba više informacija, ali je pozdravila napore Redingove da novim propisima obezbedi i nova radna mesta i ekonomski rast, a ujedno osigura i prava korisnika interneta.

Kompanije koje se ne bi pridržavale novih pravila mogle bi biti kažnjenje novčano jedan odsto od ukupnog prihoda.

Ranije su mediji navodili da bi ta kazna mogla da ide i do pet odsto.

Novi zakon bi morale da potvrde zemlje-članice EU i morao bi da bude ratifikovan u Evropskom parlamentu, što znači da bi tek za dve godine eventualno mogao da stupi na snagu.

Sajt Evropske komisije je http://ec.europa.eu

(SEEcult.org)