Imati Šekspira na umu

Američki reditelj Džon Mektirnan, specijalni gost 44. Festa, koji je najpoznatiji po akcionim filmovima, poručio je mlađim kolegama da snimanje filma moraju da nauče sami, a preporučio im je i da uvek imaju Šekspira na umu.

“Film učite sami, to ne može da vas nauči neko drugi”, rekao je Mektirnan 27. februara na konferenciji za novinare Festa, koji mu je dodelio nagradu Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo, a od Jugoslovenske kinoteke dobiće njeno najveće priznanje Zlatni pečat.

Navodeći da je za vreme studija u Njujorku najpre hteo da se bavi pozorištem, Mektirnan je rekao da je počeo, međutim, da razmišlja o filmu, a da bi ga upoznao, odabrao je da satima gleda “Američku noć” Fransoa Trifoa, smatrajući da je jednostavan i “dobar za proučavanje”.

“Gledao sam ga od 9 ujutru do 11 uveče iznova i iznova dva dana dok nisam prevazišao zaplet, one trenutke kad primećujem nešto novo u kadru i dosadu, dok nisam došao u stanje kada sam bio zadovoljan onim što sam naučio i dok nisam shvatio realnost filma. Realnost je da je to jedan lanac slika u određenom redosledu koji priča priču ili zabavlja na neki način. Tako da morate prvo da shvatite kako da snimite redosled slika koje sadrže informacije koje želite da prenesete. I onda dolazite do toga kakav odnos te slike treba da imaju, jer te slike čine stil filma, i takođe čine jezik filma”, rekao je Mektirnan, dodajući da odnos tih slika utiče na to kakve informacije će gledaoci izvući.

“Znam da to zvuči budalasto, ali odatle sam morao da počnem”, rekao je Mektirnan, najpoznatiji po filmovima “Predator” sa Arnoldom Švarcenegerom i “Umri muški” sa Brusom Vilisom, te špijunskom trileru “Lov na crveni oktobar”.

Prema njegovim rečima, motivacija za filmove je uvek različita, a jedino još nije snimio film samo zato što mu je neko za to platio, što je motivacija za većinu ljudi.

“U ‘Crvenom oktobru’ sam bio fasciniran tehnologijom, nije me zanimalo ratovanje, to je film o mirenju, o ljudima koji se bore da razumeju jedni druge i stvore mir. Konkretno, to je o ljudima koji žive u svojim umovima, ljudi u podmornicama, cela tehnologija postoji u njihovom umu, ne mogu da vide ništa, to je učenje veština koje će nam trebati u svemiru. Razmišljao sam o njima kao da pravim priču o modernom čoveku. Modernom čoveku nije potrebno da zna da dohvati pištolj i krene da puca na ljude, ali treba da zna da koristi svoj um da napravi mašine koje mogu ono što ljudi nikad ne bi mogli, takvi ljudi koji to rade su heroji. I mislim da su priče o tim herojima mnogo važnije nego neke mitske priče o nekom tipu u 19. veku sa značkom na grudima koji paradira glavnom ulicom svog grada koji nikad nije postojao i upuca nekog ko takođe nije postojao”, rekao je Mektirnan, ocenjujući i da bi Srbija bila sjajno mesto da se snimi priča kakva je u jednom od dva njegova nova filma, koji deluje kao da je o toj grupi ljudi koja paradira gradom i puca u ljude, ali je ustvari slojevita priča, "nešto potpuno drugačije”.

“Ne kažem zbog kulturnih razloga, nego zbog toga kako izgleda i gomile mladih reditelja koje sam upoznao u poslednjih 24 sata, zbog okoline, mislim da bi se dobro uklopilo”, dodao je Mektirnan.

Mektirnan je za američke blokbastere rekao da su kao stripovi.

“Imate reditelje koji nisu filmski autori, ne znaju da čitaju, neko im pokaže strip i to im izgleda kao film. Oni to rade iz potpuno drugih razloga od većine reditelja koji iz kulturnih razloga počinju da se bave filmom. Pada mi na pamet Šekspir koji je rekao da su glumci hroničari vremena, a mi smo u istom poslu, i to radimo iz istih razloga. Ljudi koji prave sve te stripove se nadaju da imaju mašinu za novac, ako naprave jedan film i on donese zaradu, napraviće još 40 istih dok se rezervoar ne isprazni, i onda neko drugi pronađe nešto novo i svi ga prozovu genijalnim. Ali to nije ta osnovna funkcija o kojoj je Šekspir pričao pre 400 godina, to je razlika”, dodao je Mektirnan.

Upitan o utiscima o Srbiji, Mektirnan je rekao da je primetio da mladi ljudi žele da budu deo Evrope.

“Ostavili su prvi svetski rat za sobom konačno, jednostavno ih to više ne interesuje, samo žele da budu moderni Evropljani i to je divno”, dodao je Mektirnan.

Zvezda 44. Festa je i španska glumica Viktorija Abril, koja je takodje dobitnica Beogradskog pobednika i Zlatnog pečata. 

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

*Foto: Fest (Dušan Milenković)

(SEEcult.org)