Za slobodu kretanja za sve

U više evropskih gradova, uključujući i Beograd i Ljubljanu, za 19. mart najavljeni su protesti solidarnosti sa izbeglicama, koji su deo višednevnih akcija širom Evrope protiv zatvaranja granica i rasne diskriminacije, povodom dogovora Evropske unije i Turske o izbegličkoj krizi.

U Beogradu će protest biti održan od 14 do 16 sati ispred “Ruskog cara” u Knez Mihailovoj, u znak “solidarnosti, podrške i zajedničke borbe sa svima koji se svakodnevno suočavaju s terorom, ilegalizacijom, kriminalizacijom, policijskim i vojnim nasiljem, kao i represijom širom tvrđave Evrope i širom sveta”.

Akcija solidarnosti usmerena je protiv “militarizacije, imperijalističkih ratova, rasističke granične kontrole, ograda, zidova, deportacija, pritvora, zatvora, koncentracionih logora i svih oblika nasilnog sprečavanja slobode kretanja i slobode putovanja za sve”.

“Sve vas koji ste pomagali izbeglicama na bilo koji način u prošlosti ili sadašnjosti, bilo da ste delili čaj, odeću ili osmehe, igrali se sa decom, saosećali i bili svesni situacije i informisali se, pozivamo da izađete na ulice, podignete svoj glas i učestvujete u aktu protiv militarizma. Budite deo protesta koji se ne dešava samo u Beogradu već je deo nečeg većeg što će se simultano dešavati u Zagrebu, Ljubljani, Londonu, Cirihu i drugim gradovima širom Evrope koji se bore za iste ideje”, poručili su organizatori, navodeći da je poslednjih meseci represija nad izbeglicama koje beže od rata, političke represije i siromaštva dostigla novu dimenziju nehumanosti u Evropi i balkanskim državama.

“Zatvaranjem takozvane Balkanske rute, ciničnim birokratskim odlukama, ljudi su ilegalizovani. Evropski režim granica, Frontex i zemlje duž rute militarizovale su granice, hiljadama kilometara žilet-žice NATO-a, tenkovima i vojskom. Posledice ove militarizacije su patnja i smrt ljudi na Mediteranskom moru, na granicama, ulicama, u šumama na ruti. Ljudi ne samo da pate zbog fizičkog nasilja, narušeno je i njihovo ljudsko dostojanstvo. Zatvaranjem granica, neće zaustaviti kretanje ljudi (mnogi nemaju gde da se vrate) – tim činom ih samo prisiljavaju da nastave kretanje težim i opasnijim putevima, podržavajući poslove krijumčara”, navedeno je u poziv na akciju solidarnosti u borbi za slobodu i pravo na dostojanstven život za sve, protiv svih graničnih režima, svakog oblika kontrole migracija, svakog ograničenja, selekcije ili “upravljanja” kretanjima naroda, jer “planeta je za sve”.

U Ljubljani će 19. marta takođe biti održan protest solidarnosti sa izbeglicama, a protiv rasizma i fašizma.

Organizatori protesta, koji počinje u 16 sati u parku Zvezda, podsećaju da su UN proglasile 21. mart Svetskim danom borbe protiv rasne diskriminacije, a tim povodom evropske organizacije i mreže protiv rasizma i fašizma pozivaju i na protest povodom rasističkih napada na izbeglice i migrante. Smatrajući da Slovenija tone u spiralu rasizma, ksenofobije i autoritarizma, ako ne i samof fašizma, zbog dehumanizacije izbeglica, organizatori pozivaju na protest na kojem će zatražiti promenu izbegličke i granične politike i napuštanje pogubnog načela nacionalnog egoizma. Od vlade se traži da počne da deluje na načelima solidaranosti i poštovanja ljudskih prava.

EU i Turska postigle su 18. marta dogovor o izbegličkoj krizi, prema kojem će sve izbeglice u Grčkoj, kojima je odbijen zahtev za azil, biti vraćene u Tursku, a ona će zauzvrat dobiti dodatnu pomoć i niz političkih ustupaka. EU je spremna i da prihvati 72.000 sirijskih izbeglica iz Turske ako Ankara prihvati migrante koji su nezakonito stigli iz te zemlje u EU. Vraćanje migranata u Tursku trebalo bi da počne 4. aprila, preneli su svetski mediji.

Zemlje EU su obećale da će za svakog imigranta čiji povratak prihvati Turska odobriti azil za po jednog sirijskog izbeglicu smeštenom na turskoj teritoriji.

Turski premijer Ahmet Davutoglu je nazvao taj dogovor istorijskim, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da je zadovoljna, ali da nema iluzija da će biti problema prilikom sprovođenja.

Državljanima Turske bi, između ostalog, trebalo od juna da bude ukinut vizni režim za zemlje Šengenskog sporazuma. EU će potrošiti oko tri milijarde evra za pomoć Turskoj u vezi sa izbegličkom krizom. Takođe, obe strane su se obavezale da će podstaći proces evrointegracija Turske, a pregovori bi trebalo da počnu u junu.

Organizacija Amnesty International saopštila je da je “apsolutno sramotno videti lidere (EU) kako pokušavaju da izbegnu svoje pravne obaveze”.

Od januara 2015. godine oko milion izbeglica i migranata ušlo je na teritoriju EU, odnosno Grčku brodovima iz Turske. Samo od početka ove godine stiglo ih je više od 132.000.

Na desetine hiljada ih je trenutno blokirano u Grčkoj, nakon nedavnog zatvaranja “balkanske rute”.

Grčki ministar unutrašnjih poslova Panagiotis Kouroublis uporedio je uslove u kampu u Idomeni na granici sa Makedonijom sa nacističkim koncentracionim logorom.

Danima uoči postizanja dogovora EU i Turske na društvenim mrežama, ali i na javnim protestima u gradovima širom Evrope, aktivisti su izražavali nezadovoljstvo načinom rešavanja izbegličke krize.

Prema navodima Human Rights Watcha, među najviše diskutovanim temama ove nedelje na društvenim mrežama u oblasti ljudskih prava bilo je stopiranje dogovora EU i Turske (#StoptheDeal).

Uoči dogovora u Briselu, aktivisti širom Evrope organizovali su 17. i 18. marta niz akcija koje su nazvane “Evropski crni dani” (#EuropeanBlackDays).

(SEEcult.org)