Formalno neformalna kultura
Fenomen samoorganizovane kulturne produkcije u Beogradu, koja opstaje već godinama, pa i decenijama, uprkos sve težim okolnostima, tema je beogradskog izdanja međunarodnog projekta “Actopolis”, koji organizuje Gete institut, a na poziv kustoskinje Mirjane Bobe Stojadinović, okupiće 14 umetnika, umetničkih grupa i drugih aktera u kulturi različitih usmerenja koji će dati odgovor na pitanja kako, zašto i za koga se produkuje urbana kultura u kriznim vremenima koja u Srbiji traju više od 25 godina.
U beogradskom izdanju projekta “Actopolis” - “Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija”, učestvovaće: Aleksandar Nikolić, Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević, Anica Vučetić, Irena Ristić, KURS, Mariela Cvetić, Marija Radoš i Miroslav Karić (Remont), Marijana Cvetković, Nebojša Milikić i Tadej Kurepa, Nikola Radić Lucati, umetnički kolektiv U10, Vahida Ramujkić i Noa Treister, kao i kolektivi projekata Gradska gerila i Urbani inkubator, koje Gete institut podržava već nekoliko godina.
Učesnici će se predstaviti umetničkim istraživanjima u različitim medijima, poput izložbi, radionica, urbanih intervencija i umetničkih publikacija, kao i javnim diskusijama.
Direktor Gete instituta u Beogradu Matijas Miler Viferig (Matthias Müller-Wieferig) rekao je 20. aprila na konferenciji za novinare da je Beograd veoma značajan deo tog projekta koji povezuje još šest gradova iz Jugoistočne Evrope: Atinu, Bukurešt, Ankaru/Mardin, Sarajevo i Zagreb, kao i grad Oberhauzen iz Rurske oblasti u Nemačkoj.
Beogradsko izdanje “Actopolisa” bi, kako je naveo, trebalo da pojasni kako je moguće organizovati kulturnu produkciju u gradu u kojem situacija nije povoljna i u kojem su i neke od najvećih institucija kulture zatvorene. Uprkos tome, kulturna scena u Beogradu veoma živa i atraktivna kako za turiste, tako i za umetnike i studente.
Projekat “Actopolis” će odgovoriti, između ostalog, i na pitanje šta obeležava ekonomiju kulturne nezavisnosti na početku 21. veka i po čemu se ona razlikuje od kulturne produkcije vremena koja su mu prethodila.
Koji je kritički potencijal samoorganizovanja? U kojoj meri samoorganizovanje može da obezbedi autonomiju u mišljenju i delanju? Kakav je odgovor institucija na pojavu samoorganizovanja? Kako se umetnici i kulturni akteri pozicioniraju u odnosu na institucije, a kako u odnosu na širu javnost? To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovori beogradsko izdanje “Actopolisa”.
Prema rečima Mirjane Bobe Stojadinović, koja je i sama umetnica, projekat “Actopolis” pružiće odgovor i na pitanje koliko beogradska kulturna produkcija ima energije i sa kojim se sve izazovima suočava.
Pojedine formalno-neformalne umetničke produkcije odvijaće se u javnom prostoru, neke u zatvorenim prostorima alternativne umetničke scene, a neke u prostoru “osvojenom” posebno za ovu priliku.
Koncept beogradskog programa “Actopolisa” zasnovan je na činjenici da se kulturna sfera u Srbiji, posebno u Beogradu, dramatično promenila u poslednjih 25 godina - unutrašnje i spoljašnje državne okolnosti, kako je navela Mirjana Boba Stojadinović, izmenjene su do neprepoznavanja usled ratova, sankcija, ogromnih demografskih promena, civilnih protesta, bombardovanja, sunovrata jednog političkog režima i njegova smena drugim, a potom i trećim, teritorijalnog rasparačavanja, dramatičnog opdanja životnog standarda, kontinuirane političke, ekonomske i socijalne nestabilnosti... Istovremeno, i širi kontekst Evrope se nalazi u neprekidnom turbulentnom procesu.
Navodeći da su poslednjih 15 godina mnoge državne institucije zatvorene za javnost trajno ili privremeno (Oktobarski salon, Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej u Beogradu), te da se primećuje opšta festivalizacija kulturne produkcije i potenciranje amaterskog i folklornog stvaralaštva, Mirjana Boba Stojadinović ukazuje i da zvanična kultuna politika, iako nikada javno artikulisana, nominalno potencira institucije kulture nad sektorom profesionalaca u kulturi koji nisu zaposleni u državnim institucijama. Time stvara polarizaciju među profesionalcima na dve “strane”, iako su u realnosti svi izrazito nedovoljno finansirani.
Program “Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija” fokusiran je stoga na pitanja specifikuma konteksta relevantne beogradske kulturne produkcije i poziva na njegovo koncentrisano performativno istraživanje.
Samoorganizacija u okviru projekta “Actopolis” shvaćena je kao pokušaj artikulacije potrebe za formiranjem platforme razmene kulture i umetnosti koja potiče od vaninstitucionalnih pojedinaca, najčešće profesionalca u kulturi, a upućena je na javnost – potiče “odozdo” i teži ka “gore” – ka produkciji nekomercijalne kulturne klime samoosnaživanja pre nego fokusiranja na finansijske i političke izvore podrške. U kontekstu diskontinuiteta i izrazite društvene, ekonomske i političke nestabilnosti, pojavljuje se individualna potreba za produkovanjem smisla u istom trenutku kada se pojedinac suočava sa svojom nemoći.
Intenzivan program počinje 6. maja dvonedeljnim programom Gradske gerile i Urbanog inkubatora, koji su poznati po aktivnostima u Savamali, a te eksperimente ovoga puta će predstaviti u drugim delovima grada.
U stanu projekta “Actopolis”, čija će lokacija biti naknadno objavljena, 18. maja biće otvorena izložba umetničkog kolektiva U10, a u istom prostoru predstaviće se i Nikola Radić Lucati, Mariela Cvetić, Irena Ristić, Marijana Cvetković i Marija Radoš/Miroslav Karić.
Vahida Ramujkić i Noe Treister će 19. maja na platou kod Filozofskog fakulteta, u okviru projekta “nedeljiva neotuđiva”, održati okrugli sto o odnosu institucionalne, akademske i aktivističke proizvodnje znanja.
Marijana Cvetković predstaviće 20. maja u Actopolis stanu istraživački projekat posvećen Drugoj sceni – samoorganizovanoj platformi beogradske nezavisne kulture i razlozima za njeno brisanje iz pamćenja kulturne javnosti. Autorka polazi od hipoteze da razloge treba tražiti u ideološkom preokretu do koga je početkom 21. veka došlo u Srbiji.
Za 24. maj najavljena je javna prezentacija posebnog broja "Zidnih novina" - likovno-informativnog glasila udruženja KURS koje kroz tekstove i ilustracije promišlja različite društvene teme i kritički se odnosi prema procesima neoliberalnog kapitalizma.
Posebno će 25. maja biti predstavljen projekat "Kamendynamic" Nebojše Milikića i Tadeja Kurepe, posvećen mogućnosti vizualizovanja klasnih odnosa i dinamike na kapitalističkoj periferiji. Milikić i Kurepa će i u Kamendinu predstaviti skicu murala koji opisuje društvene podele i socijalno raslojavanje na primeru tog mesta, koje je većinsdki naseljeno romskim stanovništvom.
Posebnu prezentaciju u Actopolis stanu imaće i Remont – nezavisna umetnička asocijacija, o kojoj će 26. maja govoriti Marija Radoš i Miroslav Karić, ukazujući na potrebu da se osvetle neodržive pozicije kulturnih modela kako bi se insistiralo na njihovom preoblikovanju i ponovnom organskom integrisanju u drušvene zajednice.
Mariela Cvetić će 27. maja predstaviti projekat "Gaudeamus igitur: samoorganizovani umetnik u stanju odomaćene agorafobije", koji u formi umetničke knjige i javnog predavanja preispituje ulogu obrazovnih institucija u vremenu samoorganizovanja u umetnosti.
Za 27. i 28. maj u Centru urbane kulture Imago najavljena je revitalizacija arhiva Low-Fi videa, koji će predstaviti Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević u vidu izložbe, filmskih projekcija i performansa, uz poseban akcenat na specifičnom kontinuitetu tradicije "radikalnih amatera” u SFRJ. Za 28. i 29. maja najavljeno je i izvođenje rada "Inicijative" Anice Vučetić koji podrazumeva okupljanje kolega angažovanih na polju umetnosti i kulture, u nameri definisanja trenutnog stanja i funkcionisanja lokalne likovne scene, kao i pokušaja postavljanja mogućih smernica u njenom budućem razvoju.
Učesnicima projekta "Actopolis" pridružiće se 28. maja i kolege iz Atine, Bukurešta, Istanbula, Sarajeva, Zagreba i Oberhauzena, učesnika mikro-rezidencija u okviru tog projekta u kojima će uzvratno učestvovati i umetnici iz Beograda.
Učesnici projekta okupiće se potom i 30. maja u Kulturnom centru Grad, u okviru posebnog izdanja “Delikatesnog ponedeljka“.
Beogradsko izdanje “Actopolisa” deo je projekta koji je Upravni odbor Gete instituta proglasio projektom od izuzetne vrednosti i značaja, a realizuje se u saradnji sa kulturnom institucijom Urbana umetnost Rur (Urbane Künste Ruhr).
Sve aktivnosti projekta “Actopolis”, kako u Beogradu, tako i u ostalim gradovima, biće dokumentovane na sajtu actopolis.net
Program beogradskog izdanja “Actopolisa” nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU
(SEEcult.org)
