Fazil Saj oslobođen optužbi za bogohuljenje
Proslavljeni turski pijanista i kompozitor Fazil Saj (Fazıl Say) oslobođen je optužbi za bogohuljenje posle četvorogodišnje sudske bitke povodom posta na svom nalogu na Tviteru.
Sud u Istanbulu oslobodio je 7. septembra Saja optužbi da je izneo uvrede na račun islama i povredio verska osećanja muslimana kada je 2012. godine retvitovao post sa nekoliko stihova persijskog pesnika Omara Kajama iz 11. veka.
Saj je na Tviteru zahvalio svom advokatu Meltemu Akjolu, koji mu je pomogao da upešno okonča sudski proces.
Saj je u aprilu 2013. osuđen na deset meseci zatvorske kazne uslovno na pet godina, nakon što je nekoliko osoba podnelo protiv njega tužbu za bogohuljenje istanbulskom javnom tužilaštvu.
Na osnovu žalbe slavnog pijaniste, suđenje je ponovljeno, ali je ponovo i osuđen na zatvorsku kaznu uslovno. Nakon toga se Saj žalio Vrhovnom apelacionom sudu, koji je ocenio da bi kontroverzna presuda trebalo da bude ukinuta. U oktobru 2015. godine i Krivično odeljenje Vrhovnog apelacionog suda je većinom glasova ocenilo da njegov post na Internetu ne prelazi okvire slobode misli i izražavanja i da stoga ne bi trebalo da bude kažnjen. Sada je presuda i zvanično ukinuta, preneo je list “Hurijet”.
Sporni stihovi se odnose na islamsku viziju zagrobnog života.
Sajt je negirao krivicu, a tokom suđenja izjavljivao da optužbe na njegov račun predstavljaju kršenje ljudskih prava i sloboda.
Slavni pijanista poznat je i po kritičkom stavu prema vladinoj socijalnoj i kulturnoj politici, a javno se izjasnio kao ateista. U jednom od intervjua pitao je da li bi vlada trebalo da odluči da li određena osoba veruje u boga ili ne.
Rođen 1970. godine u Ankari, gde je na Državnom konzervatorijumu završio studije klavira i kompozicije, Saj je u 17. godini dobio stipendiju za studije na Institutu “Robert Šuman” u Diseldorfu. Studirao je i na Berlinskom konzervatorijumu.
Redovno nastupa sa najvećim svetskim filharmonijskim i simfonijskim orkestrima, a 2012. je prvi put nastupio i sa Beogradskom filharmonijom u Kolarčevoj zadužbini.
(SEEcult.org)