Bioskop Sedam veličanstvenih

Festival “Sedam veličanstvenih”, koji je u proteklih 12 godina predstavio beogradskoj publici više od 80 vrhunskih ostvarenja savremenog evropskog dokumentarnog filma, prikazaće 7. i 8. oktobra u Sava centru izbor filmova koji su izazvali najveće interesovanje publike.

Program “Bioskopa ‘Sedam veličanstvenih’” obuhvata filmove “Još jedan tango”, čijoj će projekciji prisustvovati autor Herman Kral, zatim “Manastir” danske rediteljke Pernile Rose Grenker, “Ispod nivoa mora” nagrađivanog Đanfranka Rozija, “U smiraj života” Silvena Bigelajzena, koji će takođe biti gost u Beogradu, te “Sjaj kurvi” Mihaela Glavogera. Kao dodatni program najavljen je Bigelajzenov film “Poslednja karta” 10. oktobra u Art bioskopu Kolarca, kojoj će takođe prisustvovati autor, a potom će održati i koncert na kojem će svirati i pevati šansone Žaka Brela.

Centar za vizuelnu kulturu “Kvadrat” na čelu sa Zoranom i Svetlanom Popović, organizator festivala “Sedam veličanstvenih”, želi novim programom bioskopskih dokumentarnih hitova da istakne trajne vrednosti upečatljivih autorskih ostvarenja i da širom otvori vrata bioskopa jedinstvenoj antologiji modernog dokumentarca.

Festival “Sedam veličanstvenih” je zajedno sa autorima i njihovim ostvarenjima godinama gradio potpuno novu bioskopsku publiku, kojoj je i namenjeno pet odabranih filmova, ali i svima ostalima koji bi želeli da otkriju vrednosti novog, slobodnog filmskog izraza i uživaju u nekim od iznenađujućih bioskopskih hitova koji su osvojili publiku Evrope i sveta.

Program “Bioskopa ‘Sedam veličanstvenih’” počinje 7. oktobra u Sava centru nemačko-argentinskim filmom “Još jedan tango” (Un tango mas, 2015) Hermana Krala, jednim od najvećih dokumentarističkih bioskopskih hitova u poslednjih deset godina, koji je doživeo ovacije i izmamio suze publici u Evropi, Americi i Australiji.

Noći Buenos Airesa ispunjene su zvucima bandoneona, pričama o ljubavi, lepotom jedinstvenog i neponovljivog tanga. U takvim noćima jedna od najvećih igračica u istoriji tanga, Marija Nieves, i njen legendarni partner, Huan Karlos Kopes, otkrivaju svoja sećanja grupi mladih igrača i koreografa, a oni njihove priče pretvaraju u zadivljujuće koreografije. Izuzetne su i rekonstrukcije milongi Buenos Airesa, važnih dešavanja i prostora susretanja energija u kojima se stvarao tango i koracima ispisivala njegova živa istorija.

Projekciji filma će prisustvovati reditelj Herman Kral, po rođenju Argentinac, a po filmskom obrazovanju i radovima pravi evropski autor, koji je godinama sarađivao sa Vimom Vendersom, svojim profesorom na filmskoj školi u Minhenu, koji je i izvršni producent gilma “Još jedan tango”.

Iste večeri biće prikazan i film “Manastir” (The Monastery, 2006) Pernile Rose Grenker, izuzetna studija sudara kultura koja je postala planetarni filmski događaj i jedan od najvećih podsticaja fantastičnog uspona modernog dokumentarca.

Junak tog filma, gospodin Vig, davno je kupio dvorac u unutrašnjosti Danske u želji da ga pretvori u manastir. Prošlo je 50 godina i iznenada, kao u bajkama, taj njegov san počinje da se ostvaruje. Pravo iz Moskve dolaze kaluđerice kao zvanične izaslanice Ruske pravoslavne crkve da to sprovedu u delo. Usamljenički život gospodina Viga počinje dramatično da se menja. U sudaru kultura, mentaliteta i polova, 82-godišnji zanesenjak moraće da sazna da je put do ispunjenja njegovog sna mnogo drugačiji od onog što je zamišljao.

Pernile Rose Grenker je sedam godina radila na tom filmu koji je obišao sve velike evropske i svetske festivale, a proglašen je i za najbolji danski dugometražni dokumentarni film godine.

Publika će 8. oktobra videti film “Ispod nivoa mora” (Below sea level, 2008) italijanskog reditelja Đanfranka Rozija, jednog od najznačajnih savremenih dokumentarista koji je filmom “Sacro Gra” osvojio Zlatnog lava u Veneciji, a ove godine i Zlatnog medveda u Berlinu za film “Požar na moru”.

Film “Ispod nivoa mora” - postapokaliptična slika Amerike bez televizije i kompjutera, bio je svojevrsna najava dolaska tog velikog autora, a bavi se grupom ljudi koja usred kalifornijske pustinje, 40 metara ispod nivoa mora, na mestu napuštene vojne baze i 250 kilometara severoistočno od Los Anđelesa, živi izvan visoko razvijenog sveta, bez struje, bez tekuće vode, bez policije, bez vlasti. Nadrealna scenografija kao iz filmova o pobesnelom Maksu, napušteni autobusi i automobili koje nastanjuju živopisni likovi - buntovnici, gubitnici, proroci, pesnici, rokeri. Svako od njih živi po sopstvenoj zamisli i po sopstvenim pravilima. Iako žive u ekstermnim uslovima rade sve što rade i drugi ljudi – šiju, čitaju, vode ljubav i sanjaju svoje snove. Sve izgleda apokaliptično, ali oni nam prenose doživljaj topline i doma.

Rozi je izabrao i pratio živote nekoliko njih tokom perioda od četiri godine uspostavljajući izuzetno neposredan, dubok i nenametljiv odnos. Prizori sumraka u pustinji uzbudljivo boje toplinom atmosferu čitavog filma, koji je pobedio u programu Horizonti u Veneciji 2008. i proglašen najboljim italijanskim dokumentarcem te godine.

U “Bioskopu ‘Sedam veličantvenih’” biće prikazan i belgijsko-izraelski film “U smiraj života” (Au crepuscule d’une vie, 2015) Silvena Bigelajzena, najveći bioskopski hit u Izraelu koji je bio kandidat za Oskara te zemlje.

Majka Silvena Bigelajzena je u 94. godini ođednom potpuno onemoćala i on odlučuje da sa njom provede i snimi njene poslenje dane. A onda se dogodilo čudo, uprkos svim prognozama - život je odbio da se pokori znanju i počeo da peva svojim tananim, ali nezaustavljivim glasom. I elegija, osuđena na tamne, skučene okvire ođednom je, gotovo od prvog trenutka, počela da se razvija u himnu punoći života, snazi dodira i čistih emocija, u himnu radosti i igri, produžavajući dane u nedelje, nedelje u mesece, mesece u godine… “U smiraj života” je i svedočanstvo o izuzetnoj veštini vrsnog terapeuta i komunikatora sa svima onima kojima je potrebna posebna pažnja i briga, kao i svedočanstvo o talentovanom pevaču i muzičaru, šarmantnom majstoru igre, koji promišljeno i beskompromisno bira poziciju diskretne i razigrane senke koja pomaže da se u svoj punoći ocrta harizmatična pojava neodoljive žene, majke, bake, zaglavljene između svetova na raskrsnici mudrosti.

U završnici programa u Sava centru 8. oktobra biće prikazan austrijski film “Sjaj kurvi” (Whores’ glory, 2011) Mihaela Glavogera (1959-2014), koji je otišao u istoriju ostavivši iza sebe neizbrisivo sjajni trag u filmskoj umetnosti. Njegova tri ostvarenja “Megapolisi”, “Smrt radnika” i “Sjaj kurvi” čine fascinantnu autorsku trilogiju, jedinstvenu u modernom dokumentarizmu.

Podjednako uznemirujući i fascinantan, film “Sjaj kurvi” otkrivajući je triptih o fenomenu prostitucije kroz prizore s Tajlanda, iz Bangladeša i Meksika.

Priče o tri različita sveta, tri različite kulture i tri različite religije ispričane su sa idejom drastičnih vizuelnih i tematskih kontrasta. Sjajni “Akvarijum” na Tajlandu, koji je predstavljen na početku, metafora je visoko razvijenog haj-tek sveta u kome sve ima privlačni privid uređenog i kontrolisanog. Glavoger direktnim spojem smenjuje sjaj bogatog sveta sa orijentalnim šarenilom sumorne sirotinjske četvrti grada Faridpura u Bangladešu, uvodeći publiku u prostore “Grada radosti”. Kamera tesno pripijena uz zidove dugih, uskih, tamnih hodnika dokumentuje prizore stalnog kretanja groteskno našminkanih, živopisno odevenih devojaka, ponekad gotovo devojčica, i žena u variranim situacijama susretanja i poslovnih dogovora ili incidenata. Finalna priča iz Meksika, iz malog pograničnog grada uz reku Rio Grande, surovi je sunovrat u prostore ispunjene mračnim pretnjama i opasnostima. Noć i ništavilo prekidani povremenim bljeskovima davno zaboravljene ljudskosti.
Muzika iz drugih delova sveta, poput grupe Koko Rozi ili pevačice Pi Džej Harvi, gradi nove i neočekivane veze, pojačavajući doživljaj da dokumentarac zaista može da spoji čitavu planetu u jedinstvenu celinu.

Kao dodatni program, 10. oktobra u Art bioskopu Kolarca, najavljen je Bigelajzenov film “Poslednja karta” (La derniere carte, 2008), čija je junakinja takođe njegova majka, s tim što u tom ostvarenju ima 87 godina. Pored priče o duboko sakrivenoj porodičnoj istoriji, “Poslednja karta” gradi pođednako uzbudljiv i nezaboravan portret jedne žene izuzetnog karaktera. Iza dirljivog razvoja odnosa majke i sina koji želi pomirenje, film dotiče neke od univerzalnih tema – pamćenje, krivicu i starost, a u pozadini svega je Drugi svetski rat i njegove još uvek prisutne posledice na preživele i na njihovu decu.

Posle projekcije, sledi razgovor sa autorom i koncert na kojem će Bigelajzen svirati i pevati šansone Žaka Brela.

Sajt festivala “Sedam veličanstvenih” je magnificent7festival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)